-Piše: Vladimir Boričić

Univerzalna povelja o ljudskim pravima propisuje da je svaki čovjek slobodan i jednak u pravima. U realnom životu, kod nas, ta podrazumijevajuća jednakost se lako izgubi kad se uspostavi vlast koja se istrgne kontroli i ne polaže račune narodu. Demokratija podrazumijeva poštovanje političke jednakosti. To je tako po teoriji prava, ali se u praksi ne primjenjuje. Osvojena vlast zaboravi na svoje obaveze prema narodu, lako se birokratizuje i ugrožava prava onih koji nijesu bili njeni glasači.

Zakoni moraju da usklađuju prava i obaveze u svakom građanskom društvu, u kome će svaki pojedinac imati slobodu i lični suverenitet. Vladajuća većina u našem društvu je bila bez adekvatne kontrole, lako se birokratizovala i izmišljala papirne barijere koje postaju smetnja za ostvarivanje prava i sloboda. To se po pravilu događa u društvima u tranziciji kakvo je naše postkomunističko i ponovo jednopartijsko, a nosioci vlasti neograničeni u svojim pravima. Takva vlast je postala osiona i neosjećajna za prava naroda i normalno je da na scenu stupi sud naroda i vladaoce privede „poznaniju“ prava i uskrati im moć da učine zlo na koje mogu biti spremni kada im se ugroze lični interesi. Zna se da je kroz istoriju bilo uspješnih narodnih pokreta koji su znali napraviti korjenite promjene na bolje. To svakako podrazumijeva ličnu i kolektivnu hrabrost da bi se obespravljeni, društvo i pojedinci oslobodili. Vlastodršci, ogrezli u korupciji i diktaturi se neće sami sjetiti da ustupe vlast bez pobune naroda koji traži pravdu. „Bundžije ti ja volim, oni su stvorili ovu državu“, rekao je Ćopić u komediji „Odumiranje međeda“. Nataložilo se mnogo nezadovoljstva zbog nepravdi i ugrožavanja prava i sloboda od onih koji već 30 godina upravljaju ovom državom.

Poslije niza afera, raznih skandala i ubistava u razračunima kriminalnih grupa koje je porodio ovaj ovještali politički sistem jedne partije koja vlada 30 godina na užasan način, morao se „dogoditi narod“. Od jednog insajdera kojem je vlast uskratila dio onoga što su se zajedno bogatili, pa je njemu trebalo, možda, da pripadne manji dio ili je slijedio gubitak svega što je stekao, našli smo se na seizmičkom terenu u neobičnom političkom ambijentu, pa je narod shvatio da je trenutak da se složno pobuni.

Opozicija, bar prividno ujedinjena, stala je uz narod. Narodu je sada sasvim jasno da je ovakvo stanje u državi direktna posledica lošeg upravljanja, razvrata, korupcije i kriminala vladajućih struktura na svim nivoima, u privatizovanoj i policijskoj državi. Civilizovane i nenasilne demonstracije bi trebalo da probude savjest političara (na vlasti) da se ne može manipulisati narodom. Narodu je stalo da državu vode pošteni i stručni, koji će biti sluge narodne, a ne nepošteni, nemoralni, gramzivi i bezosjećani za probleme naroda.

S demonstrantima na ulici postoji ogromna solidarnost onih koji ne izlaze na ulicu, ali svoje nezadovoljstvo izražavaju tiho u svojim domovima, jer nemaju mogućnost da se pridruže demonstrantima. Što ćute studenti, nikome nije jasno?! Zar misle da će ovakvo stanje u državi moći da im pruži ono za šta se spremaju na studijama?! I oni su ucijenjeni i potcijenjeni ili im nedostaje samopregnuća da se stave u službu svoga naroda, a ne vlastodržaca.

Izašli su ljudi na ulice da protestuju i izraze nezadovoljstvo vođenjem države. Energično traže vaše ostavke. Ne oklijevajte i ne iscrpljujte i sebe i narod kad znate da se to mora desiti ukoliko ne mislite da silom sačuvate vlast, a narodu ostavite još veću omrazu. Znamo mnoge porodice u kojima brat s bratom ne govori sve zbog vaše politike i privilegija u čemu nijeste imali mjeru. Ne dozvolite da se narod sukobljava i prolije ma i jednu kap krvi zbog vašeg nepopuštanja. Dajte bezuslovne ostavke, neće propasti država nego će joj vaš silazak sa vlasti dati novi polet narodu i dovesti do pomirenja. Bis dat qui cito dat (dvaput daje ko brzo daje), kaže jedna latinska mudrost. Zato ne časite, prije će vam narod oprostiti ako ga ne budete i dalje jedili.

---