- Piše: Ratimir Vujačić

Neke dalekosežne namjere komunističke politike konačno daju plodove. Ponajviše u „obnovljenoj“ Crnoj Gori. Takav je i red: ova republika je bila, po ocjeni jednog mjerodavnog rukovodioca, najposlušnija Titi i njegovoj uredbi. Poslušnost je inače glavna odlika patrijarhalne svijesti, a ista se pokazala kao važan oslonac i saveznik Titine revolucije. (Titina revolucija je onoliko revolucija koliko je trula jabuka – jabuka).

Pak se razlomci te zagrobne (patrijarhalne) ideje i dalje obdelavaju i pomno njeguju, uz posebnu brigu i nadzor države. I dok je Titina „revolucija“ zatekla i naslijedila građanski obrazovane, buržoaske kadrove, Milova demokratija već uživa u pogodnosti, ideološki pripremljenih školaraca Titinih univerziteta. Naučenih poslušnosti i potčinjavanju. Pak ih partija takove lako saziva i regrutuje.

NIJE IM IŠLA MATEMATIKA

Baj the vej, mnogi od njih su učili pravo i društvene smjerove, jer im nije išla matematika. A „prednost“ je takvih (m)učenika što mogu potlje dokazati što god partija poželi, jer, rekosmo li, ne smeta im matematika.

Da bi dokazao da je ova vlast vazda i u svemu u pravu, moraš prvo utvrditi da je sve (osim partije) relativno i prividno, elem nebitno, i da je tačno jedino ono što javlja državna televizija. E, tader ti se sa TV-a obraća upravo dobitnik partijske, ujedno i najviše državne nagrade Dragan Božov Perović. I njemu podobni, radi da jedu `leba bez motike. Pa šaraju (h)istorijom uzduž i poprijeko, dok ju odrpanu ne privedu depeesu.

Istorija je nauka o prošlosti, ali ne i sama prošlost. Zahvaljujući tome, toj „nauci“ nas uče oni što drže visak, dok mi miješamo malter. Stoga imamo istorija koliko i učitelja. I tu je Dragan Božov da nas nauči kako su njega naučili i uputili. Pa će partija da nagradi.

SVE JE STVAR DOGOVORA

A možemo se, jel`te, dogovoriti oko osnovnih državotvornih aksioma: 1) mana, ako je naša, je prednost 2) mrtvo će da bidne živo, tu je država da pripomogne 3) krađa je patriotsko pregnuće i društveno je korisna 4) nepismenost je evropeizacija.... Oni koji sprovode i popularizuju navedena načela, bez obzira na to što ih Roćen naziva govedima, uživaju zahvalnost, partije prije svega, a onda i države. Oni su ujedno na pravoj strani (h)istorije, posvećeni napretku. Tako nas Dragan Božov uči da su nam srpski popovi okrenuli točak unazad, uveli sedmodnevnu radnu nedjelju, i nepismeni Jezik od 32 slova. Uveli pljačkaški kapitalizm, koji nikome ne polaže računa. Obaška gnjave pobožne novonogataše dažbinama na kvadrate.

TODOR I NOBEL

Predsjednik žirija Todor, i sam dobitnik, jasno je rekao da će u obzir uzimati samo politički podobne. Možeš zaslužiti ili dobiti Nobelovu, ali ne i Todorovu nagradu. Istina ni laurati Todorove, državotvorne nagrade, nikad neće dobiti Nobelovu ili bilo koju drugu. Ma koliko voljeli Švedsku državu, i bili lakomi na onaj miliončić, koji je Ivo Andrić poklonio bibliotekama BiH. Naši „nobelovci“ su bibliotekama darivali dva nova slova, na kojima nikad nije, niti će ikad biti napisana nijedna valjana knjiga.

Kao što i priđev đevojka, sa šemširom i žar `ticom na glavi, prima poslaničku platu za glumatanje i oponašanje govora svog pokojnog đeda. Bilo je i drugih đedova, pismenijih, ali ovaj od priđev đevojke je onaj pravi – za 21. vijek i Evropu, pravnu državu i kulturu. Na zdravlje akobogda!

---