- Piše: Goran Šćekić
Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti donijelo je odluku da svakog dana organizuje konferenciju za štampu.
Naravno, sve to radi pravovremenog obavještavanja javnosti o pandemiji virusa korona.
Na početku konferencije javnost je očekivala veoma bitne informacije i nadasve jednu snažnu debatu s novinarima.
Građani bi saznali i ko je u letu „drpio” dvije tone medicinske opreme.
Gdje je utovareno 19, a istovareno 17 tona, po izvoru Vlade Crne Gore.
Ali, novinara nema. Možda su preozbiljno shvatili poštovanje distance.
Možda su morali slušati mišljenje struke, ili je to želja ministra zdravlja.
Distanca je toliko velika da su novinari ostali kući da prate konferenciju putem malih ekrana.
Kako god, ali iz ovih razloga, konferencije za štampu su se pretvorile u pravo pozorište.
Na bini sjede doktori i oni koji nikad nisu bili doktori (ministar zdravlja, ministar poljoprivrede).
Publika u „pozorištu” su kamerman i neki spiker-portparol s laptopom.
E ovaj spiker-portparol je ovdje glavni.
On je predstavnik svih novinara, gledalaca i, naravno, svih građana Crne Gore.
Poslije samog početaka konferencije koji je sasvim dovoljan za bitne informacije o pandemiji, nastupa spiker. A kad taj spiker krene s pitanjima, možete slobodno prebaciti kanal, ugasiti televizor ili prošetati, karantinski nekoliko puta do balkona i nazad.
U tom spikeru se nalaze svi mediji.
Štampani, elektronski, opozicioni i, naravno, oni mediji koji su bliski vlasti.
To funkcioniše na sledeći način.
Novinari pošalju mejlom pitanja spikeru, a spiker ih prenosi timu za zarazne bolesti.
To tako dobro funkcioniše da bi trebalo ukinuti sve medije u Crnoj Gori.
Dovoljan je samo SPIKER.
Spiker svakoga dana počinje ovako:
Novinar RTCG pita, novinar „Pobjede” pita, novinar „Dnevnih novina” pita.
Njihova pitanja su tako lijepa, proljećna, sva u bojama, mirišljava.
Koordinacioni tim s oduševljenjem odgovara na sva njihova pitanja, a naročito ministri, koji nisu doktori. Stiče se utisak da u zdravstvu sve cvjeta i miriše, naravno na proljeće.
Svega ima, kako naš narod kaže „nema da nema”. A onda spiker čita pitanja opozicionih medija. E, tu se odmah pojača ton na televizoru.
Novinar „Dana” pi.., novinar „Vijesti” pi..
Šta „pi”, đe je „ta”? Spiker je skratio neugodna pitanja opozicionih medija.
Da ih nije selektovao, maske bi opet pale, nastala bi pometnja, znojenje, naročito ministra zdravlja. A, bojim se, bio bi potreban i koji respirator više.
)){kind=small}
