-Piše: Dragan Mraović

Predsjednik Bjelorusije Lukašenko se obratio bjeloruskoj naciji ovih dana: „Svako ko dođe na vlast u našoj zemlji, na svim nivoima vlasti, pašće pod pritisak Zapada. Nisam ja njima problem kao što ni Srbiji nije bio problem Slobodan Milošević, već nacionalno blago Srbije, rudnici, fabrike, banke. U Srbiji skoro da više ništa ne pripada državi već strancima koji su im uništili apsolutno sve fabrike, sve banke pokupovali im za badava i uništili cijelu ekonomiju. Zar želite da i našu zemlju okupiraju zemlje Evropske unije da ne bi bankrotirale? Da i nama unište fabrike, da nam opljačkaju sve ono što smo godinama mukotrpno stvarali. E to neće moći ni po kojoj cijeni.“

Lukašenko je jasno time označio i srpske krivce, jer krivi su svi koji su podlegli pritisku Zapada ili dolarima, kao Đinđić, Tadić, Nikolić, a sada i Gospodarčić u Srbiji, a u Crnoj Gori „in primis“ Gospodar, pa Sveto od Milja, Krivokapić, Miško Ideolog… S tim što je Gospodar imao jedan razlog koji ovi drugi nisu imali, osim Svete od Milja, bar ne prije dolaska na vlast – lopovluk! Nije se on razišao sa Slobom oko politike, već kada mu je Momir Bulatović, kao predsjednik Savezne vlade SRJ, tri puta tražio da prekine sa švercom cigareta, jer SRJ se dogovorila sa EU da taj šverc ne bude više državni, a EU da će zauzvrat zažmuriti na kršenje embarga drugih roba. Momir tada nije znao da je Gospodar trpao četiri od pet paklica u svoje džepove, pa nije htio da se odrekne tog ćara. Italijani su objavili da se državni budžet puni sa 60 odsto, a Momir je znao samo za 40 odsto. Onih 20 odsto je završavalo u Gospodarevim džepovima. Zato je krenuo, pošto ga je engleska obavještajna sklužba MI6 već vrbovala, u sukob sa Miloševićem da bi mogao da nastavi sa švercom, a i pljačkom Crne Gore, jer se znalo da nijedan ozbiljni posao nije mogao u njoj da se radi bez njegove blagonaklonosti, a biti „blagonaklon“ značilo je, u njegovom slučaju, trpanje tuđeg u svoje džepove.

On je kršio tadašnje carinske zakone SRJ da bi švercovao cigarete, ali nije jasno kako ga Sloba nije zbog toga strpao na robiju? A kada se Momir dosjetio, nije više mogao da interveniše, jer je Gospodar u međuvremenu preuzeo, kao premijer, poluge policije, carine…

Gospodar nije završio u Hagu... Naravno, svako normalan je protiv haške inkvizicije i ne misli da bilo ko tamo treba da ode, pa čak ni Gospodar, iako bi prema mjerilima te lakrdijaške pravde tamo sigurno zaglavio. Angažovali su ga da radi za njih o trošku naroda Crne Gore i Italije koja je trpjela ogromne poreske gubitke zbog njega, ali je i premijer Masimo D’Alema takođe bio ucijenjen pošto je više volio jahte, no Italiju i komunizam na čijim krilima se ispeo na vlast, pa je prodao vjeru za večeru kao i Gospodar.

Zato je i Crna Gora uništena ekonomski i opljačkano je „sve ono što smo godinama mukotrpno stvarali“. Nema „Radoja Dakića“, Aluminijumskog kombinata, Željezare, tu i tamo ostali neki njihovi patrljci. O novoj proizvodnji ni zbora. Pošto je to uradio da bi imao račun u Londonu, Gospodar je puzao pred Zapadom, klekao pred NATO-om, vodio zemlju ka bankrotu, a sebe ka šeicima.

Dolazak nove vlasti je zadnja slamčica spasa od stečaja, zadnji čas da se Gospodarev privatni feud spasi od njegove diktature i njegovog pljačkaškog terora. Izgleda da su konačno došli na vlast časni ljudi. Ako je tako, onda Crna Gora ima budućnost.

(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

---