TEL AVIV – U Izra­e­lu će 17. mar­ta bi­ti odr­ža­ni op­šti iz­bo­ri, dvi­je go­di­ne pri­je ne­go što je bi­lo pla­ni­ra­no, zbog ko­lap­sa ko­a­li­ci­o­ne vla­de pre­mi­je­ra Be­nja­mi­na Ne­ta­ni­ja­hua u de­cem­bru.
Do ras­pa­da je, iz­me­đu osta­log, do­ve­la žuč­na de­ba­ta da li će fo­ku­si­ra­nje na je­vrej­ski ka­rak­ter tu ze­mlju uči­ni­ti ma­nje de­mo­krat­skom.
U me­đu­vre­me­nu je do­mi­nant­no mje­sto u iz­bor­noj kam­pa­nji za­u­zeo go­vor Ne­ta­ni­ja­hua u Kon­gre­su SAD o iran­skoj nu­kle­ar­noj opa­sno­sti, 3. mar­ta, sa­mo dvi­je ne­dje­lje uoči gla­sa­nja. Ne­ta­ni­ja­hu ni­je pod­le­gao pri­ti­si­ci­ma da ot­ka­že taj go­vor, ko­ji ni­je bio do­go­vo­ren s Bi­je­lom ku­ćom. Ta­ko su se na­kon či­ta­vih mje­se­ci ne­sla­ga­nja u od­no­su pre­ma Ira­nu, ad­mi­ni­stra­ci­ja pred­sjed­ni­ka SAD Ba­ra­ka Oba­me i Izra­el na­šli na su­prot­nim stra­na­ma, baš u je­ku nu­kle­ar­nih pre­go­vo­ra.
Ne­ta­ni­ja­hu­o­vi kri­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­li su da go­vor ima za cilj da mu obez­bi­je­di po­li­tič­ko pre­ži­vlja­va­nje. Nje­gov kon­zer­va­tiv­ni Li­kud i La­bu­ri­stič­ka par­ti­ja li­je­vog cen­tra Isa­ka Her­co­ga i njen iz­bor­ni sa­ve­znik, biv­ši mi­rov­ni pre­go­va­rač Ci­pi Liv­ni, vo­di­li su ti­je­snu bit­ku pri­je go­vo­ra.
Na­kon Ne­ta­ni­ja­hu­o­vog obra­ća­nja Kon­gre­su, u ko­me, ka­ko je oci­je­nio Oba­ma, „ni­je bi­lo ni­čeg no­vog”, is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja po­ka­zu­ju da je pre­mi­jer do­bio ne­ke po­e­ne, ali da će tr­ka i da­lje bi­ti ti­je­sna. No­va an­ke­ta, TV Ka­na­la dva, ob­ja­vlje­na u sri­je­du, po­ka­zu­je da bi Ci­o­ni­stič­ka uni­ja, pred­vo­đe­na Her­co­gom osvo­ji­la 24 man­da­ta da su iz­bo­ri odr­ža­ni tog da­na, a Li­kud 23 – jed­no mje­sto vi­še ne­go u ra­ni­joj an­ke­ti.
Re­zul­ta­ti an­ke­te na­go­vje­šta­va­ju da bi ne­zna­tan skok Ne­ta­ni­ja­hu­o­ve po­pu­lar­no­sti mo­gao bi­ti pri­pi­san go­vo­ru u Kon­gre­su u uto­rak uve­če. Me­đu­tim, 43 pro­ce­na­ta is­pi­ta­ni­ka je re­klo da su ga slu­ša­li, ali da to ni­je uti­ca­lo na nji­hov stav o pre­mi­je­ru, ma­da su obje te par­ti­je po­re­kle da to raz­ma­tra­ju.
List „Ha­a­rec” je u uvod­ni­ku op­tu­žio pre­mi­je­ra da „ig­no­ri­še naj­ve­ću pri­jet­nju izra­el­skoj de­mo­kra­ti­ji, oku­pa­ci­ju pa­le­stin­ske ze­mlje”. Čak je i de­sni­čar­ski „Dže­ru­za­lem post” na­pi­sao da je „Ne­ta­ni­ja­hu­ov go­vor do­šao i pro­šao”, a „pre­go­vo­ri (SAD) s Ira­nom će na­sta­vi­ti”. Taj list ipak pred­vi­đa da će od­no­si SAD i Izra­el osta­ti ja­ki, a da će se pra­va pi­ta­nja i te­sto­vi ja­vi­ti ka­da i ako se ne­ki izra­el­ski pre­mi­jer na­đe pri­tje­ran uza zid i osje­ti oba­ve­znim da uči­ni ne­što vi­še od go­vo­ra pro­tiv iran­skog nu­kle­ar­nog pro­gra­ma.
Dru­gi su se pi­ta­li o uti­ca­ju na iz­bo­re, su­ge­ri­šu­ći da će bi­ti krat­ko­tra­jan. Na­hum Bar­nea u „Je­di­ot ahro­no­tu” je upo­zo­rio da je Ne­ta­ni­ja­hu dis­tan­ci­rao de­mo­kra­te u SAD, ko­ji će bi­ti po­treb­ni Izra­e­lu, ako že­li oštri­je sank­ci­je pre­ma Ira­nu. „Za­klju­čak je da Ne­ta­ni­ja­hu ni­je imao na umu iran­ske cen­tri­fu­ge, već pre gla­sač­ka mje­sta u Izra­e­lu”, na­pi­sao je Bar­nea.
Od­go­va­ra­ju­ći na iz­vje­štaj, Ne­ta­ni­ja­hu je po­no­vo skre­nuo pa­žnju na iran­ski nu­kle­ar­ni pro­gram, ozna­čiv­ši ga kao naj­ve­ći iza­zov. Na fej­sbuk stra­ni­ci pod na­slo­vom „Da, ali Iran” ismi­jan je Ne­ta­ni­ja­hu­ov od­go­vor, u ko­me je Iran po­slu­žio kao iz­vi­nje­nje(Tan­jug)