Cir­kus ili go­vor bu­du­ćeg pred­sjed­ni­ka Ame­ri­ke – ova­kvu di­le­mu ima ame­rič­ka jav­nost ot­ka­ko se u tr­ku za pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta Re­pu­bli­kan­ske stran­ke uklju­či­la ri­ja­li­ti zvi­je­zda i mi­li­jar­der Do­nald Tramp. Struč­nja­ci sma­tra­ju da je ne­do­sta­tak ja­kog kan­di­da­ta u Re­pu­bli­kan­skoj stran­ci raz­log ne­ga­tiv­ne kam­pa­nje.
Afe­ru sa pri­vat­nom elek­tron­skom po­štom pre­ko ko­je je kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Ame­ri­ke Hi­la­ri Klin­ton sla­la i slu­žbe­ne pre­pi­ske ko­men­ta­ri­sao je i Do­nald Tramp. Ka­ko ka­že, ni­je mu ja­sno ka­ko ne­ko ta­kav uop­šte mo­že da se kan­di­du­je za pred­sjed­ni­ka. Jed­na­ko oštru re­to­ri­ku Tramp ko­ri­sti i za stra­nač­ke pro­tiv­kan­di­da­te.
Dok ve­ći­na no­mi­no­va­nih čla­no­va par­ti­je tvr­di da mi­li­jar­der Do­nald Tramp eks­cen­trič­nim go­vo­ri­ma šte­ti ugle­du stran­ke, sva­ki če­tvr­ti gla­sač re­pu­bli­ka­na­ca ipak bi gla­sao za nje­ga.
–Isla­mi­stič­ki te­ro­ri­zam je­de ve­li­ke por­ci­je Bli­skog is­to­ka. Bo­ga­te se, a ja se s nji­ma tak­mi­čim. Me­kejn ni­je rat­ni he­roj. On je rat­ni he­roj za­to što je bio za­ro­bljen – re­kao je  Tramp.
–To što je go­spo­din Tramp re­kao za se­na­to­ra Me­kej­na je ne­pri­hva­tlji­vo. Se­na­tor Me­kejn je rat­ni he­roj po svim osno­va­ma – ka­zao je gra­do­na­čel­nik Nju­jor­ka Bil de Bla­sio.
Sa svim de­ta­lji­ma ko­ji su do sa­da iz­ni­je­ti u tr­ci za kan­di­da­ta re­pu­bli­ka­na­ca, na­me­će se lo­gič­no pi­ta­nje: da li je ovo naj­pr­lja­vi­ja kam­pa­nja ko­ju je Ame­ri­ka do sa­da vi­dje­la? Od­go­vor je: ne.
No­vi­nar­ka „Po­li­ti­ke” Je­le­na Ste­va­no­vić ka­že da je u Ame­ri­ci čest slu­čaj da su kam­pa­nje per­so­na­li­zo­va­ne i ne­ga­tiv­ne.
–Čak bih re­kla i ve­o­ma pr­lja­ve jer sva­ko ko uđe u pred­iz­bor­nu kam­pa­nju, u taj ci­klus, mo­ra da bu­de spre­man na to da će u jed­nom tre­nut­ku do nje­go­vih ri­va­la do­ći sve o nje­mu, pr­ven­stve­no ne­što iz lič­nog ži­vo­ta –ka­že Ste­va­no­vi­će­va.
Tramp ni­je ro­do­na­čel­nik ne­ga­tiv­ne kam­pa­nje. Pred­sjed­nič­ki kan­di­dat To­mas Dže­fer­son je još na iz­bo­ri­ma 1800. svog pro­tiv­kan­di­da­ta Džo­na Adam­sa na­zi­vao po­grd­nim ime­ni­ma. Či­ni se da da­na­šnji kan­di­da­ti sa­mo na­sta­vlja­ju tra­di­ci­ju.
–I tu va­ži jed­no pra­vi­lo – bo­lje da te mr­ze zbog ono­ga što je­si ne­go da te vo­le zbog ono­ga što ni­si. I mi­slim da Do­nald Tramp igra na tu stra­nu auten­tič­no­sti i iskre­no­sti, pa uzmi ili osta­vi – ka­že Ivan Stan­ko­vić, vla­snik mar­ke­tin­ške agen­ci­je.
Tramp ne­ma po­li­tič­ko, ali ima ri­ja­li­ti is­ku­stvo i zbog to­ga su nje­go­vi go­vo­ri, sma­tra­ju struč­nja­ci, na ivi­ci kon­tro­ver­ze. Ipak, ni­je sa­svim ja­sno ka­ko je do­spio na vrh re­pu­bli­kan­ske li­ste.
–Mo­gu­će je da je to iz­vje­stan tre­nut­ni bunt gla­sa­ča Re­pu­bli­kan­ske stran­ke jer oni za­i­sta ima­ju sla­be kan­di­da­te. Ovo je ujed­na­če­na tr­ka i za­to se že­sto­ko vo­di – ka­že Je­le­na Ste­va­no­vić.
Ne­ga­tiv­no, ali ni­šta no­vo u pred­iz­bor­nim kam­pa­nja­ma u Ame­ri­ci. A da li će is­hod bi­ti po­zi­ti­van, i za ko­ga, zna­će se tek u no­vem­bru 2016. go­di­ne.
(RTS)