Uko­li­ko me Za­štit­ne je­di­ni­ce bu­du iz­ru­či­le u za­mje­nu za svo­je za­ro­blje­ni­ke, pri­pad­ni­ci ID će me ubi­ti zbog to­ga što sam pri­čao o nji­ma”, upo­zo­ra­va ovaj mla­dić
Biv­ši stu­dent Mah­mut Ga­zi Ta­tar iz tur­skog gra­da Adi­ja­ma­na bio je pri­pad­nik ozlo­gla­še­ne te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Islam­ska dr­ža­va, a za sajt „Sput­njik” iz­nio je svo­ja sa­zna­nja o ve­za­ma iz­me­đu dži­ha­di­sta i Tur­ske.
Imao je 24 go­di­ne ka­da se upu­tio u Si­ri­ju i ta­mo čuo i vi­dio sva­šta, od šver­ca naf­te i tr­go­vi­ne sa Tur­skom do za­to­če­ni­štva u ko­me če­ka ra­zr­je­še­nje svo­je sud­bi­ne.
„Ja sam Kurd, imam dva bra­ta. Moj otac je auto­me­ha­ni­čar. U Adi­ja­ma­nu sam upi­sao fa­kul­tet, ali sam ga u apri­lu 2015. go­di­ne na­pu­stio”, ka­že Mah­mut Ga­zi Ta­tar na po­čet­ku in­ter­vjua.
Vo­lon­ti­rao je u iz­bje­glič­kom kam­pu u svom gra­du ka­da je, po sop­stve­nom pri­zna­nju, upo­znao iz­vje­snog Ah­me­ta K.
„Pod nje­go­vim uti­ca­jem sam po­čeo da oba­vljam na­ma­ze. Na­kon što je naš po­sao u kam­pu bio za­vr­šen, du­go se ni­smo vi­dje­li. On­da smo se slu­čaj­no sre­li u cen­tru gra­da, po­čeo sam da po­ha­đam ča­so­ve Ku­ra­na u nje­go­voj ku­ći. Ah­met mi je pet mje­se­ci pre­da­vao osno­ve mu­sli­man­ske vje­re”, na­vo­di Mah­mut.
Na obu­ku je uvi­jek do­la­zio odvo­je­no. Ni­je se sre­tao sa dru­gim čla­no­vi­ma gru­pe van te ku­će.
Pre­ma Mah­mu­to­vim ri­je­či­ma, Ah­met je pri­čao da je ID je­din­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja, da ona for­mi­ra Islam­sku dr­ža­vu ši­rom svi­je­ta i da će usko­ro sve ze­mlje po­sta­ti ka­li­fat ID.
Po­li­ci­ja je za nje­go­vim „pro­fe­so­rom” usko­ro ras­pi­sa­la po­tjer­ni­cu i za­to je od­lu­čio da na­pu­sti grad i pri­dru­ži se ID u Si­ri­ji.
U to­me mu je po­mo­gao čo­vjek pod na­dim­kom Šver­cer, ko­ji ga je od­ve­zao na tur­sko-si­rij­sku gra­ni­cu.
„Sa još se­dam­na­est mu­ška­ra­ca (od 17 do 50 go­di­na sta­ro­sti) pre­šli smo gra­ni­cu, na ki­lo­me­tar od tur­skog pre­la­za Kar­ka­miš. Ni­smo sre­li ni­jed­nog tur­skog voj­ni­ka. U Si­ri­ji nas je do­če­kao član ID Abu Ba­kr. Po­sli­je ne­ko­li­ko da­na pri­dru­ži­lo nam se još de­se­tak lju­di, a on­da smo oti­šli u kamp za obu­ku ko­ji se na­la­zio pet ki­lo­me­ta­ra od gra­ni­ce3, ob­ja­šnja­va ovaj mo­mak.
U kam­pu je po­ha­đao voj­nu obu­ku i ča­so­ve Ku­ra­na.
„Čla­no­vi ID su nas pi­ta­li da li že­li­mo da po­sta­ne­mo še­hi­di, ali ja sam od­bio”, ka­že Mah­mut.
Oni ko­ji pri­sta­ju, za po­la go­di­ne pro­la­ze in­ten­ziv­nu vjer­sku obu­ku, a po­što je on od­bio, nje­go­va obu­ka je tra­ja­la 70 da­na.
„Ne­ko­li­ko pu­ta su do­la­zi­li lju­di iz Tur­ske da nas pro­vje­re. Oni ni­su ima­li bra­de i ni­su bi­li čla­no­vi ID”, do­da­je ne­ka­da­šnji dži­ha­di­sta.
Ka­da je obu­ka bi­la za­vr­še­na, do­bio je do­zvo­lu da te­le­fo­ni­ra maj­ci, a ona ga je za­mo­li­la da se vra­ti ku­ći.
„Ta­da sam po­čeo da pla­čem. ID ni­ko­me ne do­zvo­lja­va da se vi­di sa po­ro­di­com pr­vih šest mje­se­ci na­kon učla­nji­va­nja u ovu gru­pu”, na­po­mi­nje ovaj mla­dić.
Sje­ća se da su ko­man­dan­ti go­vo­ri­li da ID ne­ma na­mje­ru da na­pad­ne Tur­sku.
„Ako sam do­bro shva­tio, u re­do­vi­ma ove or­ga­ni­za­ci­je ra­tu­je oko hi­lja­du tur­skih gra­đa­na. To­kom obu­ke, u ma­ju 2015. go­di­ne, je­dan od na­ših ko­man­da­na­ta, Abu Tal­ha, is­pri­čao nam je da nje­go­va or­ga­ni­za­ci­ja Tur­skoj pro­da­je naf­tu. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ove pa­re su po­mo­gle da se ri­je­še mno­ge fi­nan­sij­ske po­te­ško­će. Abu Tal­ha je ta­ko­đe re­kao da se naf­ta pro­da­je uz po­sre­do­va­nje tur­skih bi­zni­sme­na, ma­da ni­je po­mi­njao ime­na”, ob­ja­šnja­va Mah­mud.
Pre­ma ri­je­či­ma biv­šeg pri­pad­ni­ka Islam­ske dr­ža­ve, ID je sva­ko­dnev­no sla­la u Tur­sku naf­tu, lož-ulje i ben­zin u ci­ster­na­ma. A za­uz­vrat iz Tur­ske i arap­skih ze­ma­lja re­dov­no su pri­ma­li ra­zno­vr­snu ro­bu.
Nje­go­vi ko­man­dan­ti ni­ka­da ni­su pri­da­va­li zna­čaj či­nje­ni­ci da Ame­ri­ka bom­bar­du­je nji­ho­ve po­lo­ža­je, jer su sma­tra­li da to ra­de ka­ko bi se stvo­rio pri­vid va­zdu­šne kam­pa­nje. Mah­mut ka­že da su ko­man­dan­ti go­vo­ri­li da spre­ma­ju te­ro­ri­stič­ki na­pad ko­ji bi bio ra­zor­ni­ji od onog 11. sep­tem­bra 2001. go­di­ne.
U ju­nu su Mah­mu­ta za­ro­bi­le Kurd­ske na­rod­ne za­štit­ne je­di­ni­ce i on se tre­nut­no na­la­zi u za­tvo­ru na te­ri­to­ri­ji ko­ju kon­tro­li­šu ove sna­ge.
„Žao mi je što sam pri­stu­pio ID, ali za ža­lje­nje je sa­da ka­sno. Uko­li­ko me Za­štit­ne je­di­ni­ce bu­du iz­ru­či­le u za­mje­nu za svo­je za­ro­blje­ni­ke, pri­pad­ni­ci ID će me ubi­ti zbog to­ga što sam pri­čao o nji­ma”, upo­zo­ra­va ovaj mla­dić.
Sa dru­ge stra­ne, po­vra­tak u Tur­sku zna­čio bi si­gu­ran za­tvor zbog pri­stu­pa­nja Islam­skoj dr­ža­vi.
„Na­dam se da ni­ko vi­še ne­će pra­vi­ti gre­ške po­put one ko­ju sam ja na­pra­vio. Ne­ka raz­mi­sle još jed­nom, dok ne bu­de ka­sno”, po­ru­ču­je Mah­mut.
(RTS)