Ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma pr­vi je pred­sjed­nik SAD ko­ji je to­kom svog man­da­ta u Bi­je­loj ku­ći po­sje­tio Hi­ro­ši­mu. Upr­kos iz­o­stan­ku iz­vi­nje­nja, ja­pan­ski gra­đa­ni i me­di­ji uglav­nom su za­do­volj­ni nje­go­vom po­sje­tom. Mno­gi ana­li­ti­ča­ri u is­toč­noj Azi­ji ocje­nju­ju da iz­vi­nje­nje pred­sjed­ni­ka Oba­me ne bi od­go­va­ra­lo, ne sa­mo ame­rič­koj, već ni ja­pan­skoj vla­di.
Ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma po­sje­tio je ja­pan­ski grad Hi­ro­ši­mu, gdje je po­lo­žio vi­je­nac na spo­me­nik žr­tva­ma atom­skog bom­bar­do­va­nja i na krat­ko po­raz­go­va­rao s pred­stav­ni­ci­ma udru­že­nja gra­đa­na ko­ji su pre­ži­vje­li to bom­bar­do­va­nje.
To je pr­vi put u isto­ri­ji da je taj grad, zbri­san eks­plo­zi­jom ura­ni­jum­ske atom­ske bom­be 6. av­gu­sta 1945. go­di­ne, po­sje­tio ak­tiv­ni pred­sjed­nik Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, s ob­zi­rom na to da je biv­ši pred­sjed­nik Dži­mi Kar­ter u Hi­ro­ši­mu oti­šao na­kon za­vr­šet­ka svog man­da­ta, dok je po­koj­ni pred­sjed­nik Ri­čard Nik­son u njoj bo­ra­vio pri­je stu­pa­nja na kor­mi­lo dr­ža­ve.
To­kom bo­rav­ka u Ja­pa­nu, gdje je uče­stvo­vao u ra­du „Gru­pe 7”, orga­ni­za­ci­je naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja svi­je­ta, pred­sjed­nik Oba­ma je iz­ja­vio no­vi­na­ri­ma da je cilj nje­go­ve po­sje­te Hi­ro­ši­mi da „oda po­čast svi­ma ko­ji su iz­gu­bi­li ži­vot u Dru­gom svjet­skom ra­tu, po­tvr­di za­jed­nič­ku vi­zi­ju o svi­je­tu bez nu­kle­ar­nog oruž­ja i na­gla­si iz­u­ze­tan sa­vez (s Ja­pa­nom) ko­ji su iz­gra­di­li to­kom mno­go de­ce­ni­ja”.
Po­li­tič­ki ko­men­ta­to­ri u Azi­ji ocje­nju­ju da je po­sje­ta Oba­me Hi­ro­ši­mi, po­red de­mon­stra­ci­je je­din­stva i sna­ge po­li­tič­kog i voj­nog sa­ve­za SAD i Ja­pa­na, mo­ti­vi­sa­na i lič­nom že­ljom ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka, ko­jem se bli­ži kraj man­da­ta, da kroz niz po­sje­ta biv­šim ne­pri­ja­te­lji­ma – Ku­bi, Vi­jet­na­mu i Ja­pa­nu, u svo­ju po­li­tič­ku za­o­stav­šti­nu une­se ele­ment mi­ro­tvor­stva.
U de­ba­ta­ma pri­je i po­sli­je Oba­mi­ne po­sje­te Hi­ro­ši­mi, ne­za­o­bi­la­zna te­ma je iz­o­sta­nak iz­vi­nje­nja za po­grom ko­ji je za­de­sio taj luč­ki grad na za­pa­du Ja­pa­na.
Ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja vi­še ne­dje­lja una­pri­jed sta­vi­la je do zna­nja me­di­ji­ma i jav­no­sti da pred­sjed­nik Oba­ma u Hi­ro­ši­mi ne­će upu­ti­ti iz­vi­nje­nje ni žr­tva­ma bom­bar­do­va­nja ni ja­pan­skoj dr­ža­vi.
Raz­log za to je što bi ta­kvo iz­vi­nje­nje mo­glo da stvo­ri uti­sak da ame­rič­ki li­der sum­nja u oprav­da­nost upo­tre­be atom­ske bom­be i do­sa­da­šnja zva­nič­na tu­ma­če­nja Va­šing­to­na po ko­ji­ma je bom­bar­do­va­nje Hi­ro­ši­me i Na­ga­sa­ki­ja bi­lo neo­p­hod­no da bi se br­zo okon­čao rat, od­no­sno, spri­je­či­le vi­še­mje­seč­ne te­ške bit­ke u ko­ji­ma bi na­stra­da­lo vi­še lju­di ne­go što ih je po­gi­nu­lo u po­me­nu­ta dva gra­da.
Ta­ko­đe, ti­me bi se spri­je­či­la mo­guć­nost da, usled od­la­ga­nja pre­da­je To­ki­ja, Cr­ve­na Ar­mi­ja, ko­ja je na­pre­do­va­la sa sje­ve­ra, oku­pi­ra zna­tan dio Ja­pa­na i pro­u­zro­ku­je nje­go­vo ci­je­pa­nje na dva di­je­la, ka­ko se to de­si­lo s Nje­mač­kom.
Šta­vi­še, iz­vi­nje­nje bi mo­glo da bu­de shva­će­no i kao pri­zna­nje kri­vi­ce za ma­sov­ni zlo­čin nad ci­vil­nim sta­nov­ni­štvom Hi­ro­ši­me i Na­ga­sa­ki­ja, što bi da­lje mo­glo da ima ve­li­ke po­li­tič­ke i prav­ne re­per­ku­si­je.
I dok su mo­ti­vi ame­rič­ke stra­ne za uz­dr­ža­va­nje od go­vo­ra i iz­vi­nje­nja ja­sni, po­li­tič­ki ko­men­ta­to­ri u Ja­pa­nu i Azi­ji li­stom tvr­de da ni sa­ma ja­pan­ska vla­da ni­je pri­želj­ki­va­la ni­šta vi­še od sim­bo­lič­ne po­sje­te ko­ja stra­nim fak­to­ri­ma, pri­je sve­ga Ki­ni i Sje­ver­noj Ko­re­ji, de­mon­stri­ra za­jed­ni­štvo iz­me­đu SAD i Ja­pa­na.
Ka­ko is­ti­ču, even­tu­al­no Oba­mi­no iz­vi­nje­nje po­ro­di­ca­ma ja­pan­skih žr­ta­va vje­ro­vat­no bi po­vu­klo za so­bom la­vi­nu za­htje­va iz is­toč­ne i ju­go­i­stoč­ne Azi­je da se ja­pan­ski li­der, na sli­čan na­čin, na tlu na ko­jem su tru­pe biv­še ja­pan­ske car­ske ar­mi­je po­či­ni­le zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti iz­vi­ni ta­mo­šnjim žr­tva­ma.
Even­tu­al­no Oba­mi­no iz­vi­nje­nje ta­ko­đe bi, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri u Ja­pa­nu, da­lo ve­li­ku sna­gu ja­pan­skim ak­ti­vi­sti­ma ko­ji se bo­re ne sa­mo za uki­da­nje nu­kle­ar­nog oruž­ja već i pot­pu­no od­ri­ca­nje od ko­ri­šće­nja nu­kle­ar­ne ener­gi­je u mir­no­dop­ske svr­he, što bi da­lje za­kom­pli­ko­va­lo na­po­re vla­de pre­mi­je­ra Abea da po­no­vo po­kre­ne nu­kle­ar­ne re­ak­to­re ši­rom ze­mlje ka­ko bi sti­mu­li­sa­la rast pri­vre­de i sma­nji­la ogrom­ne tro­ško­ve za uvoz pri­rod­nog ga­sa, uglja i naf­te.
Za­to su ja­pan­ski po­li­ti­ča­ri, me­di­ji, kao i sa­mi li­de­ri dvi­ju ze­ma­lja, Oba­ma i Abe, u svo­jim obra­ća­nji­ma jav­no­sti, uglav­nom na­gla­ša­va­li ide­a­li­stič­ki ele­ment po­sje­te Hi­ro­ši­mi – že­lju da se ne­ka­da u bu­duć­no­sti stvo­ri svi­jet bez nu­kle­ar­nih bom­bi.
In­te­re­sant­no je da po­je­di­na is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja i svje­do­če­nja gra­đa­nja uka­zu­ju na to da ve­ći­na sta­nov­ni­ka Hi­ro­ši­me ko­ji su pre­ži­vje­li atom­sko bom­bar­do­va­nje, od ko­jih su mno­gi osa­ka­će­ni i iz­gu­bi­li čla­no­ve po­ro­di­ce, sa­da, 71 go­di­nu ka­sni­je, ni ne tra­že od ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka da se iz­vi­ni. Na­i­me, u ja­pan­skom na­ro­du, po­sto­ji svi­jest o to­me da, ma­da je nu­kle­ar­ni ho­lo­ka­ust pro­u­zro­ko­vao ne­iz­re­ci­ve pat­nje, Ja­pan je­ste bio taj ko­ji je pr­vi na­pao SAD u Perl Har­bu­ru, kao i da je ja­pan­ska voj­ska sa­ma bi­la od­go­vor­na za ve­li­ke zlo­či­ne.
Vi­še sta­nov­ni­ka Hi­ro­ši­me ko­ji su pre­ži­vje­li bom­bar­do­va­nje u da­ni­ma pred Oba­min do­la­zak iz­ja­vi­li su do­ma­ćim i stra­nim me­di­ji­ma da že­le da ame­rič­ki pred­sjed­nik po­sje­ti nji­hov grad, pri­je sve­ga, da bi se iz pr­ve ru­ke upo­znao s gu­bit­kom i pat­njom ko­ju je pro­u­zro­ko­va­la nu­kle­ar­na bom­ba i da bi to is­ku­stvo po­tom pre­to­čio u na­sto­ja­nje da do­pri­ne­se sma­nje­nju ko­li­či­ne nu­kle­ar­nog oruž­ja.
Pre­ma nji­ho­vom mi­šlje­nju, da je bio is­tak­nut za­htjev za iz­vi­nje­nje, to bi Oba­mu vje­ro­vat­no pri­si­li­lo da ot­ka­že put u Hi­ro­ši­mu, či­me bi bi­la iz­gu­blje­na dra­go­cje­na pri­li­ka da se on iz­bli­za upo­zna sa po­sle­di­ca­ma bom­bar­do­va­nja.(RTS)


Za­do­volj­stvo gra­đa­na i me­di­ja u Ja­pa­nu

U re­ak­ci­ja­ma na­kon Oba­mi­nog go­vo­ra u Me­mo­ri­jal­nom par­ku mi­ra, pred­stav­ni­ci Udru­že­nja gra­đa­na ko­ji su pre­ži­vje­li atom­sko bom­bar­do­va­nje, sa­da u osmoj i de­ve­toj de­ce­ni­ji ži­vo­ta, iz­ra­zi­li su za­do­volj­stvo či­nje­ni­com da su ne­dav­na po­sej­ta se­kre­ta­ra Džo­na Ke­ri­ja i da­na­šnja po­sje­ta pred­sjed­ni­ka Oba­me Hi­ro­ši­mi po­no­vo skre­nu­li pa­žnju svjet­ske jav­no­sti na nji­ho­vu pat­nju i na po­tre­bu za uki­da­njem nu­kle­ar­nog oruž­ja.
U pr­vim re­a­go­va­nji­ma i ja­pan­ski me­di­ji iz­ra­ža­va­ju ve­li­ko za­do­volj­stvo či­nje­ni­com da je ko­nač­no ostva­re­na du­go pri­želj­ki­va­na po­sje­ta jed­nog ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka mje­stu ve­li­kog stra­da­nja ja­pan­skog na­ro­da.
Na­ro­či­to se is­ti­če to što je Oba­min go­vor bio du­ži ne­go što je na­ja­vlji­va­no i to što je on atom­sko bom­bar­do­va­nje u svom go­vo­ru u me­mo­ri­jal­nom par­ku oci­je­nio „bru­tal­nim za­vr­šet­kom ra­ta”, što je, pre­ma nji­ma, pri­mjet­no dru­ga­či­ja ocje­na od fra­ze „neo­p­hod­no zlo”, ko­ja se u pro­šlo­sti če­sto mo­gla ču­ti u SAD.
Upr­kos to­me što je Oba­min go­vor u ko­jem je po­zi­vao na za­jed­nič­ke na­po­re za uki­da­nje nu­kle­ar­nog oruž­ja i is­ta­kao mo­ral­nu oba­ve­zu čo­vje­čan­stva da se iz­bjeg­nu ra­to­vi u bu­duć­no­sti, bio ap­strak­tan i neo­d­re­đen, on je u ja­pan­skim me­di­ji­ma već oka­rak­te­ri­san kao je­dan od naj­va­žni­jih go­vo­ra u isto­ri­ji, ko­ji će du­go bi­ti upam­ćen.
(RTS)