MO­SKVA – NA­TO po­ve­ća­va svo­ju agre­siv­nu re­to­ri­ku i Ru­si­ja je pri­nu­đe­na da pre­du­zme re­ci­proč­ne mje­re, iz­ja­vio je pred­sjed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin.
– Sa­da po­no­vo, kao što je bi­lo i uoči Dru­gog svjet­skog ra­ta, ne vi­di­mo po­zi­tiv­nu re­ci­proč­nu re­to­ri­ku. Na­pro­tiv, NA­TO ja­ča svo­ju agre­siv­nu re­to­ri­ku i ja­ča svo­je agre­siv­ne ak­ci­je u bli­zi­ni na­ših gra­ni­ca – is­ta­kao je Pu­tin u obra­ća­nju Du­mi.
Ru­ski pred­sjed­nik je na­gla­sio da je Ru­si­ja, u tim uslo­vi­ma, u oba­ve­zi da po­sve­ti po­seb­nu pa­žnju rje­ša­va­nju za­da­ta­ka u ve­zi sa po­ve­ća­njem od­bram­be­nih mo­guć­no­sti ze­mlje, pre­no­si „Sput­njik”.
Pu­tin je po­zvao sve ru­ske am­ba­sa­do­re i stal­ne pred­stav­ni­ke Ru­si­je u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma na sa­sta­nak 30. ju­na u Mo­skvi.
Ova­kvi su­sre­ti pred­sjed­ni­ka Ru­si­je sa di­plo­ma­ta­ma po­sta­li su već tra­di­ci­ja i odr­ža­va­ju se jed­nom u dvi­je go­di­ne.
Ove go­di­ne sa­vje­to­va­nje sa am­ba­sa­do­ri­ma i stal­nim pred­stav­ni­ci­ma Ru­si­je u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma bi­će odr­ža­no 30. ju­na u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va, a raz­go­va­ra­će se o svim ak­tu­el­nim me­đu­na­rod­nim pi­ta­nji­ma, da­će se ocje­na ge­o­po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je u svi­je­tu i od­re­di­će se no­vi spolj­no­po­li­tič­ki ci­lje­vi Ru­si­je.
– Tra­di­ci­o­nal­no će­mo se do­ta­ći svih aspe­ka­ta spolj­ne po­li­ti­ke – re­kao je port­pa­rol ru­skog pred­sjed­ni­ka Dmi­trij Pe­skov.
Sa­vje­to­va­nje u Mo­skvi tra­ja­će ne­ko­li­ko da­na, a bi­će odr­ža­no i ne­ko­li­ko okru­glih sto­lo­va o raz­li­či­tim te­ma­ma sa po­li­ti­ko­lo­zi­ma.
Ru­ski me­di­ji pred­vi­đa­ju da će pred­sjed­nik Pu­tin sa am­ba­sa­do­ri­ma raz­go­va­ra­ti o si­tu­a­ci­ji u Si­ri­ji i Ukra­ji­ni, kao i o od­no­si­ma sa SAD i EU.
Po­sled­nji su­sret Pu­ti­na i di­plo­ma­ta bio je pri­je dvi­je go­di­ne. Ta­da je glav­na te­ma bi­la za­šti­ta na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa Ru­si­je. De­talj­no je ana­li­zi­ra­na si­tu­a­ci­ja u Ukra­ji­ni, a go­vo­ri­lo se i o po­ku­ša­ji­ma pri­ti­sa­ka na Ru­si­ju.
Pu­tin je ta­da upo­zo­rio da „po­ten­ci­jal za kon­flik­te u svi­je­tu ra­ste”, da su se „sta­ri kon­flik­ti ozbilj­no po­gor­ša­li, a da se no­vi iza­zi­va­ju”, pre­no­si „Sput­njik”.
Ru­ski eks­per­ti sma­tra­ju da bi ova­kvi su­sre­ti tre­ba­lo i če­šće da se or­ga­ni­zu­ju, ka­ko bi di­plo­ma­te „uvi­jek zna­le i ra­zu­mje­le ko­ji su stra­te­ški pri­o­ri­te­ti ze­mlje”.
Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ma­đar­ske Pe­ter Si­jar­to iz­ja­vio je da ža­li zbog ne­de­mo­krat­ske od­lu­ke EU da pro­du­ži sank­ci­je Ru­si­ji.
Si­jar­to je na­zvao „lu­ka­vim” spo­ra­zum ko­ji su pred­stav­ni­ci čla­ni­ca EU, bez od­go­va­ra­ju­će po­li­tič­ke di­sku­si­je, do­ni­je­li o pro­du­že­nju sank­ci­ja Ru­si­ji.
– Ma­đar­ska vla­da je uvi­jek sma­tra­la da se o tom pi­ta­nju tre­ba ras­pra­vlja­ti na naj­vi­šem po­li­tič­kom ni­vou. Zbog to­ga smo vr­lo raz­o­ča­ra­ni i sma­tra­mo da su ak­ci­je EU ne­de­mo­krat­ske – re­kao je Si­jar­to na sa­stan­ku Me­đu­vla­di­ne ko­mi­si­je Ru­si­je i Ma­đar­ske, pre­no­si „Sput­njik”.
Pred­stav­ni­ci čla­ni­ca EU sa­gla­si­li su se ju­če da do kra­ja ja­nu­a­ra na­red­ne go­di­ne pro­du­že sank­ci­je Ru­si­je u sek­to­ri­ma ener­ge­ti­ke, fi­nan­si­ja i od­bra­ne.
RTS – Tan­jug


SAD for­mi­ra­ju gru­pu za pra­će­nje ru­skih oba­vje­šta­ja­ca

VA­ŠING­TON – Kon­gres SAD raz­ma­tra osni­va­nje po­seb­nog ti­je­la za pra­će­nje ak­tiv­no­sti ru­skih oba­vje­štaj­nih slu­žbi po mo­de­lu rad­ne gru­pe ko­ja je po­sto­ja­la to­kom Hlad­nog ra­ta, pi­še por­tal „Baz fid njuz”, po­zi­va­ju­ći se na ne­i­me­no­va­ne iz­vo­re u ame­rič­kim slu­žba­ma bez­bjed­no­sti. Za­da­tak gru­pe, osim ot­kri­va­nja oba­vje­štaj­nih dje­lat­no­sti i slič­nih kri­vič­nih de­la, bi­će i pra­će­nje ru­skih di­plo­ma­ta na te­ri­to­ri­ji SAD, na­vo­di por­tal. To ti­je­lo će, iz­me­đu osta­log, da­va­ti za­dat­ke FBI da pro­u­či sve za­htje­ve di­plo­ma­ta za pu­to­va­nja da­lja od 80 ki­lo­me­ta­ra od nji­ho­vog rad­nog mje­sta. Do­zvo­la za put ne­će bi­ti iz­da­ta uko­li­ko je ne­ko od Ru­sa u pret­hod­na tri mje­se­ca kr­šio od­re­đe­ne pr­o­pi­se. Ka­ko sa­zna­je por­tal, ru­ske di­plo­ma­te oba­vje­šta­va­ju Stejt di­part­ment o svo­jim pla­no­vi­ma da se kre­ću u ra­di­ju­su od oko 80 ki­lo­me­ta­ra od svog rad­nog mje­sta tek u pe­tak u pet po­pod­ne, pa FBI ne­ma vre­me­na da de­talj­no raz­mo­tri plan nji­ho­vog pu­to­va­nja. Od­bor je usvo­jio taj pro­je­kat kra­jem ma­ja i o nje­mu bi sa­da tre­ba­lo da ras­pra­vlja Se­nat. Da­tum gla­sa­nja ni­je od­re­đen, ali se pret­po­sta­vlja da će to bi­ti pri­je Da­na ne­za­vi­sno­sti 4. ju­la, na­vo­di por­tal. FBI ni­je že­lio da ko­men­ta­ri­še te in­for­ma­ci­je, a Am­ba­sa­da Ru­si­je u SAD se ta­ko­đe tim po­vo­dom ni­je ogla­si­la.


Ne bi mo­gli da od­bra­ne Bal­tik

NA­TO sna­ge tre­nut­no ne bi mo­gle da za­šti­te bal­tič­ke ze­mlje od na­pa­da Ru­si­je, oci­je­nio je ju­če ko­man­dant ame­rič­kih kop­ne­nih voj­nih sna­ga u Evro­pi ge­ne­ral Ben Ho­džis.
On je za nje­mač­ki „Cajt” re­kao da je sa­gla­san sa pro­cje­nom voj­nih ana­li­ti­ča­ra da bi ru­ske sna­ge mo­gle da osvo­je pre­sto­ni­ce Li­tva­ni­je, Le­to­ni­je i Esto­ni­je u ro­ku od 36 do 60 sa­ti, pre­nio je AFP.
– Ru­si­ja bi mo­gla da pre­u­zme bal­tič­ke ze­mlje br­že ne­go što bi­smo mi mo­gli da ih ob­ra­ni­mo – re­kao je Ho­džis.
On je is­ta­kao da su NA­TO sna­ge uoči­le broj­ne ne­do­stat­ke to­kom ne­dav­nih voj­ni vje­žbi pod na­zi­vom „Ana­kon­da” u Polj­skoj, na­vo­di AFP po­zi­va­ju­ći se na čla­nak iz sju­tra­šnjeg iz­da­nja „Caj­ta” ko­ji mu je do­sta­vljen.
Ho­džis je oci­je­nio i da te­ška voj­na opre­ma ne bi mo­gla da bu­de do­volj­no br­zo pre­ba­če­na iz za­pad­ne u is­toč­nu Evro­pu i is­ta­kao da je za­bri­nut zbog ko­mu­ni­ka­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je, ko­ju Ali­jan­sa po­sje­du­je.
Ni­je, ka­ko je na­veo, bez­bjed­na ni­ti ko­mu­ni­ka­ci­ja pu­tem ra­di­ja ni­ti pu­tem i-mej­la.
U voj­nim vje­žba­ma pod na­zi­vom „Ana­kon­da” uče­stva­li su voj­ni­ci iz vi­še od 20 dr­ža­va čla­ni­ca NA­TO iako su zva­nič­no to bi­le vje­žbe polj­ske voj­ske.
Ho­džis je za „Cajt” re­kao da su „po­je­di­ne ze­mlje, po­put Fran­cu­ske i Nje­mač­ke, sma­tra­le da bi bi­la pre­ve­li­ka pro­vo­ka­ci­ja za Ru­si­ju da se one na­zo­vu vje­žbe NA­TO sna­ga”.
NA­TO je pro­šle ne­dje­lje, uoči sa­mi­ta u Var­ša­vi, na­ja­vio da će ras­po­re­di­ti če­ti­ri ba­ta­ljo­na u Esto­ni­ji, Li­tva­ni­ji, Le­to­ni­ji i Polj­skoj ka­ko bi se su­prot­sta­vi­li „agre­siv­ni­joj” Ru­si­ji.


An­ti­ru­ski front u Evro­pi se ras­pa­da

Sank­ci­je pro­tiv Ru­si­je ni­je­su do­ni­je­le ni­ka­kve re­zul­ta­te za­pad­nim ze­mlja­ma, an­ti­ru­ski front u Evro­pi se ras­pa­da, pi­še nje­mač­ki list „Špigl”.
Isti iz­vor na­vo­di da je pred­sjed­nik Ru­ske Fe­de­ra­ci­je Vla­di­mir Pu­tin iza­šao sa ve­o­ma vje­štim po­te­zom, iz­ja­viv­ši da bi Mo­skva mo­gla da uki­ne re­ci­proč­ne mje­re pro­tiv EU, ako bi u mir­nom rje­še­nju si­tu­a­ci­je u Ukra­ji­ni bio pri­mi­je­ćen pro­gres, pre­no­si „Sput­njik”.
Ri­je­či ru­skog pred­sjed­ni­ka mo­gu da osla­be uvje­re­nost EU u neo­p­hod­nost sank­ci­ja, tim pri­je što ne di­je­le sve za­pad­ne dr­ža­ve an­ti­ru­ska ras­po­lo­že­nja.
Iako Polj­ska i ze­mlje Bal­ti­ka iz­ra­ža­va­ju oštar stav pre­ma Mo­skvi, Fran­cu­ska, Nje­mač­ka i Ita­li­ja se već odav­no za­la­žu za po­ste­pe­no uki­da­nje sank­ci­ja, na­vo­di autor član­ka.
Po­što se ni­je­su ostva­ri­le na­de Za­pa­da u po­li­tič­ki uti­caj sank­ci­ja, evrop­ski li­de­ri su sve vi­še sklo­ni to­me da je Mo­skvu lak­še pod­sta­ći na ustup­ke uz po­moć ma­lih na­gra­da, a ne ka­zne­nim mje­ra­ma, na­gla­ša­va se u tek­stu.
– Na­red­no pro­du­že­nje sank­ci­ja EU mo­že bi­ti po­sled­nje – na­vo­di „Špigl”.
Kri­ti­ča­ri an­ti­ru­skih mje­ra ocje­nju­ju da Mo­skva ne mo­že sa­ma da obez­bi­je­di re­a­li­za­ci­ju Min­skog spo­ra­zu­ma, jer su u pro­ces uklju­če­ne i ukra­jin­ske vla­sti. Je­dan broj po­sma­tra­ča u Bri­se­lu na­vo­di da je Ki­jev za­in­te­re­so­van da an­ti­ru­ske sank­ci­je tra­ju što du­že – za­klju­ču­je se u tek­stu.