Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je iz­gla­sa­la iz­la­zak iz Evrop­ske uni­je na­kon 43 go­di­ne član­stva. U isto­rij­skom re­fe­ren­du­mu, Breg­zit je sa vi­še od mi­li­on gla­so­va, tač­ni­je 51,89 od­sto, nad­ma­šio op­ci­ju ostan­ka u EU, či­me je is­pi­sa­na no­va stra­ni­ca isto­ri­je Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ali i Evrop­ske uni­je.
Pre­mi­jer Dej­vid Ka­me­ron je po­ru­čio da je Bri­ta­ni­ji po­tre­ban no­vi pre­mi­jer i na­ja­vio da pod­no­si ostav­ku, a Roj­ters ja­vlja da je nje­gov mo­gu­ći na­sled­nik biv­ši gra­do­na­čel­nik Lon­do­na Bo­ris Džon­son.
Roj­ters pre­no­si da je ne­i­me­no­va­ni zva­nič­nik EU sa­op­štio da će Ka­me­ron pri­su­stvo­va­ti pr­vom da­nu sa­mi­ta, u uto­rak, ka­ko bi oba­vi­je­stio osta­lih 27 čla­ni­ca o is­ho­du bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma o na­pu­šta­nju Uni­je. Agen­ci­ja na­vo­di da će se Ka­me­ron na­kon to­ga vra­ti­ti u Lon­don, a pre­o­sta­li li­de­ri će se sa­sta­ti sle­de­ćeg da­na u no­vom for­ma­tu i ras­pra­vlja­ti o Breg­zi­tu.
Svi svjet­ski me­di­ji iz­vje­šta­va­ju o re­zul­ta­ti­ma re­fe­ren­du­ma u Bri­ta­ni­ji, a ne­pre­sta­no sti­žu i re­ak­ci­je zva­nič­ni­ka sa ra­znih stra­na.
Ki­na po­štu­je iz­bor bri­tan­skog na­ro­da i že­li da vri­jed­no ra­di na da­ljem raz­vo­ju od­no­sa, sa­op­šti­la je da­nas port­pa­rol­ka ki­ne­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Hua Ču­njing.
Iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz Evrop­ske uni­je mo­gao bi da ko­šta Nje­mač­ku tri mi­li­jar­de evra go­di­šnje, pro­cje­nju­je nje­mač­ko mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja u do­ku­men­tu o po­slje­di­ca­ma Breg­zi­ta, pre­no­si ,,Han­del­sblat”.
,,Za Nje­mač­ku će iz­la­zak Bri­ta­ni­je bi­ti skup. Na kra­ju kra­je­va, ti­me se u do­gled­no vri­je­me gu­bi tre­ći ne­to pla­ti­ša po ve­li­či­ni za bu­džet EU. To zna­či da bi do­pri­nos Nje­mač­ke go­di­šnje mo­gao bi­ti po­ve­ćan za tri mi­li­jar­de eura”, pro­cje­nju­ju struč­nja­ci u ti­mu mi­ni­stra fi­nan­si­ja Vol­fgan­ga Šoj­blea.
Na­vo­di se i da bi Ber­lin Lon­do­nu po­nu­dio ,,kon­struk­tiv­ne pre­go­vo­re o iz­la­sku iz EU”, ali bi ,,po­stu­pak raz­vo­da”, ko­ji pre­ma evrop­skim pro­ce­du­ra­ma tra­je dvi­je go­di­ne, bio te­žak. To se pri­je sve­ga od­no­si na pi­ta­nje ulo­ge Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Evrop­skoj in­ve­sti­ci­o­noj ban­ci.
Ame­rič­ka Kan­ce­la­ri­ja Di­rek­to­ra za na­ci­o­nal­ne oba­vje­štaj­ne ak­tiv­no­sti ob­ja­vi­la je na­kon bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma, da sa­rad­nja SAD sa Lon­do­nom na bez­bjed­no­snim pi­ta­nji­ma osta­je sna­žna.
,,Part­ner­stvo iz­me­đu SAD i Uje­di­nje­nog kra­ljev­stva u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma i na dru­gim pi­ta­nji­ma va­žnim za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost osta­je sna­žna i na­sta­vi­će se bez sla­blje­nja”, re­kao je port­pa­rol Kan­ce­la­ri­je Ti­mo­ti Ba­ret u sa­op­šte­nju ko­je pre­no­si Roj­ters.
Pred­sjed­nik Evrop­skog par­la­men­ta Mar­tin Šulc iz­ja­vio je da Evrop­ska uni­ja že­li što sko­ri­ji iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz tog blo­ka i da u tom ci­lju advo­ka­ti EU pro­u­ča­va­ju da li je mo­gu­će da se ubr­za me­ha­ni­zam iz­la­ska iz EU, od­no­sno ak­ti­va­ci­ja čla­na 50 Li­sa­bon­skog spo­ra­zu­ma.
Tur­ski zva­nič­ni­ci re­a­go­va­li su na bri­tan­sku od­lu­ku i pod­sje­ti­li da je re­fe­ren­dum­ska kam­pa­nja vo­đe­na ši­re­njem stra­ha od mi­gra­ci­ja, po­seb­no u slu­ča­ju pri­hva­ta­nja Tur­ske, ve­ćin­ski mu­sli­man­ske dr­ža­ve sa 79 mi­li­o­na lju­di, u Evrop­sku uni­ju. ,,Ras­par­ča­va­nje EU je po­če­lo. Bri­ta­ni­ja je pr­va na­pu­sti­la brod”, na­pi­sao je tur­ski vi­ce­pre­mi­jer Nu­re­tin Ča­ni­kli na svom na­lo­gu na Tvi­te­ru.
Ker Lind­zi je za­stu­pao stav da Bri­ta­ni­ja tre­ba da osta­ne u EU i na­kon ob­ja­vlji­va­nja re­zul­ta­ta na­pi­sao je na Tvi­te­ru da „ne­ma ri­je­či ko­je mo­gu da opi­šu bi­jes, bri­gu, raz­o­ča­ra­nje i strah“ zbog vi­je­sti“ o is­ho­du re­fe­ren­du­ma.
Li­der Stran­ke za ne­za­vi­snost Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva (UKIP) i je­dan od ini­ci­ja­to­ra Breg­zi­ta Naj­džel Fa­raž re­kao je da ne mo­že da ga­ran­tu­je da će se is­pu­ni­ti jed­no od glav­nih obe­ća­nja te stran­ke to­kom kam­pa­nje da će no­vac ko­ji Bri­ta­ni­ja iz­dva­ja za EU bi­ti pre­u­smje­ren u zdrav­stvo. Na­i­me, nje­go­va stran­ka je to­kom kam­pa­nje po­na­vlja­la da će no­vac ko­ji Bri­ta­ni­ja ša­lje ne­djelj­no u EU, su­mu od 350 mi­li­o­na fun­ti, umje­sto to­ga ulo­ži­ti u bri­tan­sko zdrav­stvo.
Slo­vač­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Mi­ro­slav Laj­čak, či­ja ze­mlja 1. ju­la pre­u­zi­ma še­sto­mje­seč­no pred­sje­da­va­nje Evrop­skom uni­jom, iz­ja­vio je da Bri­ta­ni­ja mo­ra ubr­zo da oba­vi­je­sti svo­je part­ne­re u Uni­ji kad pla­ni­ra da na­pu­sti taj blok.
“Mo­ra­mo da zna­mo na če­mu smo. Mo­ra­mo da bu­de­mo u mo­guć­no­sti da ko­mu­ni­ci­ra­mo sa na­šim gra­đa­ni­ma”, na­veo je Laj­čak.
Naj­i­zve­sni­ji kan­di­dat De­mo­krat­ske stran­ke za pred­sjed­ni­cu SAD Hi­la­ri Klin­ton iz­ja­vi­la je da po­štu­je glas Ve­li­ke Bri­ta­ni­je.
Od­lu­ka Bri­ta­ni­je po­kre­nu­la je do­mi­no efe­kat u vi­še evrop­skih ze­ma­lja po­put Ita­li­je, Fran­cu­ske i Ho­lan­di­je, gdje su de­sni­čar­ske stran­ke i evro­skep­ti­ci od­mah iza­šli sa za­htje­vom da se i u nji­ho­vim ze­mlja­ma odr­ži re­fe­ren­dum o ostan­ku u Uni­ji.
Dan­ski pre­mi­jer Lars Le­ke Ra­smu­sen od­ba­cio je po­zi­ve na ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma ,ali je pri­znao da su re­zul­ta­ti Breg­zi­ta otvo­ri­li i tu mo­guć­nost. Dan­ska, kao ni Šved­ska ne pla­ni­ra­ju odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma, pre­no­si AP.
Li­der Stran­ke za ne­za­vi­snost Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Naj­džel Fa­raž, upo­zo­rio je da je “op­šte po­zna­to da će re­zul­tat Breg­zi­ta po­kre­nu­ti do­mi­no efe­kat u ze­mlja­ma na sje­ve­ru Evro­pe, po­čev­ši sa Dan­skom” pre­no­se svjet­ske agen­ci­je.
Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju oče­ku­ju „ha­o­tič­ni da­ni” , re­kla je Bal­fur za Ta­njug, a ka­da je riječ o po­sle­di­ca­ma Breg­zi­ta po Evrop­sku uni­ju, sma­tra da će na pr­vom mje­stu to za­da­ti te­žak uda­rac na­stav­ku evrop­skih in­te­gra­ci­ja.
”Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja će se vje­ro­vat­no ras­pa­sti. Škot­ska je već od­lu­či­la da će tra­ži­ti ne­za­vi­snost, a Sje­ver­na Ir­ska ujed­nje­nje sa Ir­skom. Pre­mi­jer Ve­li­ke Bri­ta­ni­je već je na­ja­vio ostav­ku, a To­ri­jev­ci ( bri­tan­ska Kon­zer­va­tiv­na stran­ka) će se naj­vje­ro­vat­ni­je po­di­je­li­ti. Da­kle, u pi­ta­nju su ogrom­ne po­sle­di­ce”, ob­ja­sni­la je Bal­fur. Ona sma­tra da, krat­ko­roč­no gle­da­no, EU li­de­ri mo­gu da od­go­vo­re na ovu si­tu­a­ci­ju ta­ko što će, kao što su već uči­ni­li u pr­vim re­ak­ci­ja­ma, in­si­sti­ra­ti na je­din­stvu pre­o­sta­lih 27 ze­ma­lja čla­ni­ca i pri­dr­ža­va­ti se čla­na 50 Evrop­skog Ugo­vo­ra.
„Ne oče­ku­jem ve­li­ke pro­mje­ne u EU u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na. Ra­di­će se uglav­nom o kri­znom me­nadž­men­tu, što EU mo­že da iz­ne­se. Eko­no­mi­ja će bi­ti pro­ble­ma­tič­na, ali oče­ku­je se da će Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja bi­ti ta ko­ja će pod­ni­je­ti te­žak uda­rac, a da će uti­caj na EU bi­ti ne­što lak­ši”, na­vo­di Ro­sa Bal­fur.
Ona sma­tra da ovaj pe­ri­od ge­ne­ral­no ni­je po­go­dan za pro­ši­re­nje. Re­zul­tat re­fe­ren­du­ma i iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz EU uni­šti­će uti­caj Bri­ta­ni­je na Bal­ka­nu, ocje­nju­je bri­tan­ski ana­li­ti­čar i struč­njak za Bal­kan Džejms Ker Lind­zi.
U do­ku­men­tu, na­zva­nom “Nje­mač­ka stra­te­gi­ja u slu­ča­ju Breg­zi­ta”, na­vo­di se da bi Ber­lin Lon­do­nu po­nu­dio “kon­struk­tiv­ne pre­go­vo­re o iz­la­sku iz EU”, ali bi “po­stu­pak raz­vo­da”, ko­ji pre­ma evrop­skim pro­ce­du­ra­ma tra­je dvi­je go­di­ne, bio te­žak. To se pri­je sve­ga od­no­si na pi­ta­nje ulo­ge Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Evrop­skoj in­ve­sti­ci­o­noj ban­ci.
Za sa­da, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja će osta­ti čla­ni­ca Uni­je. Re­fe­ren­dum, da pod­sje­ti­mo, ni­je prav­no oba­ve­zu­ju­ći, a bri­tan­ska vla­da ne­ma oba­ve­zu da dje­lu­je u skla­du sa re­fe­ren­dum­skom od­lu­kom. Me­đu­tim, naj­vje­ro­vat­ni­je je da će bri­tan­ska vla­da ak­ti­vi­ra­ti član 50 Li­sa­bon­skog spo­ra­zu­ma. Ta­da pre­o­sta­le čla­ni­ce iz­da­ju smjer­ni­ce, a Ko­mi­si­ja pre­go­va­ra u nji­ho­vo ime. Da bi iz­la­zak bio po­tvr­đen, neo­p­hod­no je da se kva­li­fi­ko­va­na ve­ći­na dr­ža­va iz­ja­sni “za”.
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja će mo­ra­ti da od­lu­či da li že­li da ima od­nos sa Uni­jom kao Nor­ve­ška, Švaj­car­ska ili Tur­ska, ili će po­ku­ša­ti da za se­be iz­bo­ri po­se­ban sta­tus. Ve­ći­na sma­tra da dvi­je go­di­ne ni­su do­volj­ne za sre­đi­va­nje od­no­sa. Li­de­ri 27 ze­ma­lja ko­je su osta­le u Evrop­skoj uni­ji odr­ža­će u sri­je­du, 29. ju­na, pr­vi sa­mit u ta­kvom sa­sta­vu na ko­jem će se ras­pra­vlja­ti šta tre­ba či­ni­ti sa Breg­zi­tom.
(Tanjug- rts)


Lon­don ho­će da osta­ne u Uni­ji

Na de­se­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na Lon­do­na pot­pi­sa­lo je ju­če pe­ti­ci­ju ko­jom se tra­ži da ta me­tro­po­la osta­ne u Evrop­skoj uni­ji, na­kon što je gra­do­na­čel­nik Lon­do­na Sa­dik Kan iz­ja­vio da pre­sto­ni­ca ta­ko­đe ima pra­vo gla­sa kad je ri­ječ o pre­go­vo­ri­ma o iz­la­sku Bri­ta­ni­je iz Evrop­ske uni­je. Pe­ti­ci­ju pod na­slo­vom ,,Za pro­gla­še­nje Lon­do­na ne­za­vi­snim od Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva i pri­klju­če­nje Evrop­skoj uni­ji” je na saj­tu chan­ge.org do­sad pot­pi­sa­lo vi­še od 40.000 lju­di, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AFP. Ina­če, u Lon­do­nu je po­bi­je­di­la op­ci­ja za osta­nak, za ko­ju je gla­sa­lo 60 od­sto sta­nov­ni­ka. Osim Lon­do­na, Škot­ska i Sje­ver­na Ir­ska su je­di­ni dje­lo­vi Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva gdje je ve­ći­na gra­đa­na gla­sa­la za osta­nak.


Kam­pa­nja ovjen­ča­na isla­mo­fo­bi­jom

Tur­ski mi­ni­star za od­no­se sa EU Omer Če­lik je iz­ja­vio da je bri­tan­ska kam­pa­nja bi­la “ovjen­ča­na isla­mo­fo­bi­jom i an­ti-tur­skim osje­ća­njem ko­je su pod­sti­ca­li vo­de­ći po­li­ti­ča­ri”, pre­no­si Roj­ters. Tur­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Me­vlut Ča­vu­šo­glu iz­ja­vio je da je po­li­ti­ka pro­ši­re­nja i in­te­gra­ci­ja ko­ju je vo­di­la EU bi­la “pot­pu­ni ne­u­spjeh” ali da će eko­nom­ski od­no­si Tur­ske sa Bri­ta­ni­jom i EU op­sta­ti. Zva­nič­nu An­ka­ru je po­seb­no na­lju­tio ko­men­tar pre­mi­je­ra Dej­vi­da Ka­me­ro­na, pre­ma pi­sa­nju Roj­ter­sa - ne­ka­da ne­po­ko­le­blji­vog za­go­vor­ni­ka tur­skog pri­stu­pa­nja EU, da “Tur­ska ne­će ući u uni­ju do 3000. go­di­ne”.


Ka­ta­lon­ci ho­će re­fe­ren­dum

Za­go­vor­ni­ci ka­ta­lon­ske ne­za­vi­sno­sti sma­tra­ju da Breg­zit i mo­guć­nost odr­ža­va­nja no­vog re­fe­ren­du­ma o sa­mo­o­pre­dje­lje­nju Škot­ske da­je do­bre ar­gu­men­te nji­ho­vim ci­lje­vi­ma pa su po­nov­no za­tra­ži­li odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma u toj bo­ga­toj sje­ve­ro­i­stoč­noj špan­skoj re­gi­ji, pre­ni­je­la je Hi­na.
,,I dok se Škot­ska pri­pre­ma za ras­pra­vu s EU o odr­ža­va­nju dru­gog re­fe­ren­du­ma, bez stra­ha mo­že­mo re­ći da je sti­glo vri­je­me i za naš re­fe­ren­dum”, ob­ja­vio je na svom Tvi­ter na­lo­gu pred­sjed­nik Ka­ta­lon­ske na­ci­o­nal­ne skup­šti­ne Jor­di San­čez.