LON­DON – Nik Ti­mo­ti je naj­u­ti­caj­ni­ji sa­vjet­nik bri­tan­ske pre­mi­jer­ke Te­re­ze Mej, ima ja­sno iz­gra­đe­ne sta­vo­ve – gla­sao je za Breg­zit, pred­sjed­ni­ka EK Jun­ke­ra vi­di kao „stri­pov­skog euro-an­ti­ju­na­ka”, vr­lo je opre­zan pre­ma stra­nim in­ve­sti­ci­ja­ma u Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo i za­go­va­ra prag­ma­tič­nu i pro­mi­šlje­nu spolj­nu po­li­ti­ku.
Na­čel­nik ure­da bri­tan­ske pre­mi­jer­ke sma­tra da su in­ter­ven­ci­je u Ira­ku i Li­bi­ji bi­le pra­va ka­ta­stro­fa ko­ja je sa­mo oja­ča­la eks­tre­mi­ste i dr­ži da tre­ba ci­je­ni­ti sta­bil­nost i po­što­va­ti su­ve­re­ni­tet dr­ža­va, pi­še „Po­li­ti­ko”.
Ti­mo­ti je i po­bor­nik ško­la ko­ji­ma su na če­lu vjer­ske in­sti­tu­ci­je, ne bi že­lio da pri­ma dje­cu iz­bje­gli­ca iz Si­ri­je i sma­tra da se pro­blem na­si­lja pre­ma že­na­ma u Bri­ta­ni­ji „gu­ra pod te­pih”.
Od­ra­stao je u skrom­nom do­mu u rad­nič­koj če­tvr­ti ne­kad ve­li­kog in­du­strij­skog gra­da Bir­min­ge­ma, sa­mo 15 ki­lo­me­ta­ra da­lje od no­vog kon­fe­ren­cij­skog cen­tra u ko­jem je Kon­zer­va­tiv­na stran­ka ovih da­na odr­ža­la svo­ju go­di­šnju kon­ven­ci­ju.
Na pr­vi po­gled 36-go­di­šnji Ti­mo­ti ne iz­gle­da kao ti­pič­ni kon­zer­va­ti­vac – pro­će­lav i du­ge bra­de vi­še pod­sje­ća na ne­kog ostar­je­log ide­o­lo­ga la­bu­ri­sta i lak­še ga je za­mi­sli­ti kao sa­vjet­ni­ka ra­di­kal­nog lje­vi­ča­ra Džer­mi­ja Kor­bi­na, ne­go kao de­snu ru­ku Te­re­ze Mej.
Dru­ga stvar ko­ja pa­da u oči u ve­zi s njim je­ste ta da o nje­mu za­pra­vo i ne­ma to­li­ko in­for­ma­ci­ja.
S me­di­ji­ma ko­mu­ni­ci­ra vr­lo ma­lo, na fo­to­gra­fi­ja­ma iz vla­di­na ka­bi­ne­ta fo­to­a­gen­ci­je po pra­vi­lu pro­pu­ste da ga pot­pi­šu, a nje­go­ve sta­vo­ve bi­lo bi te­ško ra­za­zna­ti da svo­je­vre­me­no ni­je pi­sao ko­lum­nu za veb-stra­ni­cu Con­ser­va­ti­ve Ho­me, po­nu­div­ši je­din­stve­ni uvid u raz­mi­šlja­nja si­ve emi­nen­ci­je Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva.
Da Ti­mo­ti ni­je ti­pi­čan kon­zer­va­tiv­ni po­li­ti­čar svje­do­či i nje­go­vo od­ra­sta­nje.
Če­tvrt u ko­joj je odra­stao bi­la je že­sto­ko po­go­đe­na de­in­du­stri­ja­li­za­ci­jom, a sa sa vi­so­kim sto­pa­ma ne­za­po­sle­no­sti, sta­nov­ni­ci­ma za­vi­snim o so­ci­jal­noj po­mo­ći i vi­so­kim sto­pa­ma kri­mi­na­la, Tajl Kros je mi­lja­ma da­le­ko od luk­su­znih lon­don­skih kvar­to­va ili pi­to­resk­nih i bo­ga­tih ima­nja s ko­jih obič­no do­la­ze naj­vi­še po­zi­ci­o­ni­ra­ni bri­tan­ski kon­zer­va­tiv­ni po­li­ti­ča­ri, ali to nje­ga ni­je spri­je­či­lo da stre­mi ka naj­vi­šim ci­lje­vi­ma u ži­vo­tu.
Kao ta­len­to­va­ni uče­nik sa 11 je go­di­na pri­mljen u elit­nu dr­žav­nu ško­lu za dje­ča­ke King Edvard VI Aston Ssool, ko­ja je znat­no do­pri­ni­je­la nje­go­voj po­li­tič­koj ori­jen­ta­ci­ji.
Go­di­nu dan ka­sni­je, 1992. go­di­ne, la­bu­ri­sti su pred iz­bo­re obe­ća­li za­tva­ra­nje ta­kvih ško­la što je mla­di Ti­mo­ti gle­dao kao na­pad na vla­sti­te am­bi­ci­je, ali i mo­guć­nost lju­di da se iz­dig­nu iz­nad so­ci­jal­nog sta­tu­sa u ko­jem su ro­đe­ni.
„Znao sam da ako la­bu­ri­sti po­bi­je­de na iz­bo­ri­ma mo­ja ško­la će bi­ti za­tvo­re­na i osta­ću bez pri­li­ke ko­ja mi je bi­la pru­že­na. Za­hva­lju­ju­ći to­ri­jev­ci­ma to se ni­je do­go­di­lo i ja sam po­stao pr­vi član svo­je po­ro­di­ce ko­ji je oti­šao na fa­kul­tet”, pi­sao je on, na­vo­de­ći da kon­zer­va­tiv­ci nu­de bo­lju pri­li­ku dje­ci ko­ja do­la­ze iz si­ro­ma­šni­jih po­ri­di­ca da se usp­nu „dru­štve­noj lje­stvi­ci”, ne­go što to nu­de la­bu­ri­sti.
Ka­sni­je se upu­tio u Lon­don gdje je do­bio po­sao u Odje­lje­nju za is­tra­ži­va­nja Kon­zer­va­tiv­ne stran­ke, u ko­jem su po­li­tič­ko is­ku­stvo sti­ca­li i Džordž Ozborn i Dej­vid Ka­me­ron.
Opro­bao se i kao pred­u­zet­nik u Si­ti­ju, ali bez ve­ćeg uspje­ha.
To­kom 2006. se vra­tio u po­li­ti­ku i po­stao na­čel­nik ure­da Te­re­ze Mej, ta­da opo­zi­ci­o­ne po­sla­ni­ce u bri­tan­skom par­la­men­tu.
Bio je to po­če­tak du­gog i plo­do­no­snog od­no­sa ko­ji će ih obo­je 10 go­di­na ka­sni­je do­ve­sti u re­zi­den­ci­ju bri­tan­skog pre­mi­je­ra, u Da­u­ning strit 10.
Kad su 2010. go­di­ne kon­zer­va­tiv­ci osvo­ji­li vlast Mej je po­sta­la mi­ni­star­ka unu­tra­šnjih po­slo­va, a Ti­mo­ti je ime­no­van za nje­nog „po­seb­nog sa­vjet­ni­ka”.
Ri­ječ je o uti­caj­noj po­zi­ci­ji, na ko­joj se oso­be pla­ća­ju iz dr­žav­nog bu­dže­ta, ali ko­je smi­ju po­li­tič­ki da dje­lu­ju, za raz­li­ku od „obič­nih” dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka UK.
Na toj je po­zi­ci­ji Ti­mo­ti ste­kao i dru­gu naj­va­žni­ju sa­ve­zni­cu u svi­je­tu po­li­ti­ke, Fi­o­nu Hil, ko­ju je Mej ime­no­va­la za dru­gu po­seb­nu sa­vjet­ni­cu.
Njih dvo­je po­sta­li su iz­u­zet­no uho­dan tim, a mno­gi tvr­de da Mej ne bi pre­ži­vje­la čak šest go­di­na na svo­joj po­zi­ci­ji da oni ni­su vjer­no sta­ja­li uz nju i vo­di­li je kroz raz­ne po­li­tič­ke splet­ke i zam­ke.
To­kom tog raz­do­blja Ti­mo­ti je oja­čao svo­ju po­zi­ci­ju i po­stao ne­za­mjen­ljiv sa­vjet­nik sa­da­šnjoj pre­mi­jer­ki:
„Od­u­vi­jek mi se či­nio vi­še kao ne­ko ko od­lu­ču­je, ne­go kao ne­ko ko di­je­li sa­vje­te”, re­kao je Nor­man Bej­ker, mi­ni­star iz re­do­va Li­be­ral­nih de­mo­kra­ta ko­ji je 2014. go­di­ne pod­nio ostav­ku na­kon uče­sta­lih su­ko­ba s Te­re­zom Mej.
Iz­me­đu Hil, Ti­mo­ti­ja i Mej po­sto­ji ogrom­na lo­jal­nost i po­vje­re­nje, oni svi gle­da­ju na svi­jet istim oči­ma, ka­že za „Po­li­ti­ko” in­saj­der iz Vest­min­ste­ra.
Mi­lja­ma da­le­ko od rod­nog Bir­min­ge­ma da­nas ži­vi u luk­su­znom di­je­lu Lon­do­na, sa­mo 15 mi­nu­ta uda­ljen od re­zi­den­ci­je pre­mi­je­ra.(Tan­jug)