Bez­bjed­nost nu­kle­ar­nih obje­ka­ta se stal­no pre­i­spi­tu­je. Ne­dav­na eks­plo­zi­ja u jed­noj od fran­cu­skih nu­kle­ar­ki i ra­di­ja­ci­ja ve­ća ne­go u ja­pan­skoj nu­kle­ar­noj elek­tra­ni Fu­ku­ši­ma po­kre­ću po­le­mi­ku o mo­gu­ćim po­sle­di­ca­ma. Ipak, svi­jet gra­di mno­go vi­še nu­kle­ar­ki ne­go što ih za­tva­ra. U to­ku je iz­grad­nja čak 65 re­ak­to­ra.
Nu­kler­ke su pro­jek­to­va­ne da iz­dr­že ze­mljo­tres, udar avi­o­na, te­ro­ri­stič­ki na­pad i nji­ho­va bez­bjed­nost se pro­vje­ra­va ta­ko­zva­nim stres te­sto­vi­ma. Po­ja­ča­va se si­gur­nost od no­ve teh­no­lo­ške pri­jet­nje.
– Saj­ber-kri­mi­nal, zna­te ka­ko, tu je sa­da ve­li­ko uče­šće in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja upra­vlja­nja elek­tra­na­ma i sa­da je tu jed­na od mo­gu­ćih pri­jet­nji, pa se i tu pred­vi­đa­ju mje­re da spre­ča­va­ju bi­lo ka­kve do­ga­đa­je ko­ji bi mo­gli da na­ru­še si­gur­nost elek­tra­na, ka­že Mi­o­drag Me­sa­ro­vić, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Srp­skog ko­mi­te­ta u Svjet­skom sa­vje­tu za ener­gi­ju.
Od 440 nu­kler­ki u svi­je­tu, 185 re­ak­to­ra je na te­ri­to­ri­ji Evro­pe. Po­sli­je nu­kler­ne ka­ta­stro­fe u Fu­ku­ši­mi, Nje­mač­ka je od 17 nu­kle­ar­ki već za­tvo­ri­la osam, u Ita­li­ji dvi­je, a Austri­ja no­vi re­ak­tor ni­je ni pu­sti­la u rad. I ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad je pri­jet­nja.
– Ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad je dio nu­kle­ar­ne teh­no­lo­gi­je. To je ve­o­ma va­žna stvar i od sva­kog do­la­ra pro­iz­ve­de­ne stru­je iz nu­kle­ar­ki odva­ja se je­dan dio za ob­ra­du i od­la­ga­nje ra­di­o­ak­tiv­nih ma­te­ri­ja­la. Sve nu­kle­ar­no ener­get­ske ze­mlje ima­ju svoj pro­gram i one na to­me vr­lo in­ten­ziv­no ra­de. Taj ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad i te ka­ko mo­že do­bro da se smje­sti, od­lo­ži, da ne sme­ta bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ka­že Ili­ja Ple­ćaš, pred­sjed­nik Nad­zor­nog od­bo­ra JP Nu­kle­ar­ni objek­ti Sr­bi­je.
Mno­ge ze­mlje se ne od­ri­ču nu­kle­ar­ki jer su sta­bi­lan iz­vor stru­je. Naš vr­hun­ski struč­njak dok­tor Me­sa­ro­vić ka­že da moć nu­kle­ar­ne ener­gi­je naj­bo­lje opi­su­je nje­gov pri­ve­zak, ko­ji ču­va već po­la vi­je­ka u ko­me je sa­mo jed­na ori­gi­nal­na pe­le­ta nu­kle­nog go­ri­va.
A na pri­ve­sku pi­še: „Sa­dr­žaj ener­gi­je u ovom ma­lom ele­men­tu je do­vo­ljan da snab­di­je­va go­di­nu da­na jed­no do­ma­ćin­stvo”.
– Sva­ki de­se­ti ki­lo­vat-sat u svi­je­tu se pro­iz­vo­di iz njih. U Evro­pi je ne­kad bio sva­ki tre­ći, sa­da ot­pri­li­ke sva­ki če­tvr­ti po­sli­je ovog da ka­žem bu­ma sa ob­no­vlji­vim iz­vo­ri­ma i na­rav­no gra­de se no­ve, na­gla­ša­va Me­sa­ro­vić.
Naj­vi­še nu­kle­ar­ki gra­di se u Azi­ji i to u Ki­ni, a sprem­nih pla­no­va za no­ve re­ak­to­re ima i u Evro­pi, u Fin­skoj, Ma­đar­skoj, Bu­gar­skoj. U na­šoj ze­mlji grad­nja nu­kle­ar­ki za­bra­nje­na je za­ko­nom.
– Ja lič­no sma­tram da ih tre­ba što pri­je uki­nu­ti. Ne da bi Sr­bi­ja gra­di­la nu­kle­ar­ke jer to ne­ma šan­se, to je ja­ko sku­po u ovom tre­nut­ku. Ali jed­no­stav­no da bi se ob­u­ča­vao ka­dar mi ne­ma­mo vi­še na­uč­no-struč­nog ka­dra iz obla­sti nu­kler­nih teh­no­lo­gi­ja, is­ti­če Ple­ćaš.
Struč­nja­ci iz te obla­sti su nam neo­p­hod­ni, ne sa­mo zbog či­nje­ni­ce da je Sr­bi­ja sa­mo na 50 do 400 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­na od nu­kle­ar­nih cen­tra­la već i zbog od­la­ga­nja ra­di­o­ak­tiv­nog ot­pa­da i kon­tro­le ra­di­o­ak­tiv­nog zra­če­nja.(RTS)