Ka­da se već na­zi­rao kraj Dru­gog svjet­skog ra­ta, od­no­sno ka­da je po­sta­lo ja­sno da će Cr­ve­na ar­mi­ja slo­mi­ti Ver­maht i ući u Ber­lin, bri­tan­ski li­der Vin­ston Čer­čil pla­šio se da će SSSR na­sta­vi­ti ofan­zi­vu pre­ma za­pa­du Evro­pe i zbog to­ga je pri­pre­mio plan ope­ra­ci­je pod na­zi­vom „Ne­za­mi­sli­vo” sa ci­ljem da se za­poč­ne rat pro­tiv So­vjet­skog Sa­ve­za.
Ta „jed­na od naj­tam­ni­jih taj­ni” ne­ka­da­šnjeg pre­mi­je­ra Ve­li­ke Bri­ta­ni­je Vin­sto­na Čer­či­la opi­sa­na je u knji­zi isto­ri­ča­ra Džo­na­ta­na Vo­ke­ra, a ka­ko autor pre­ci­zi­ra, ope­ra­ci­ja je pod­ra­zu­mi­je­va­la in­va­zi­ju na So­vjet­ski Sa­vez u sti­lu ne­u­spje­lih po­ku­ša­ja Na­po­le­o­na i Hi­tle­ra da osvo­je Mo­skvu.
Na­i­me, ka­ko se na­vo­di, na­kon pa­da Ber­li­na Čer­čil se jav­no ra­do­vao po­bje­di ko­ju je od­ni­je­la Cr­ve­na ar­mi­ja, ali on je za­pra­vo osje­ćao „ago­ni­ju”, jer se Lon­don u tom „ne­za­mi­sli­vom” sce­na­ri­ju na­la­zio u epi­cen­tru de­ša­va­nja.
Upra­vo se ta ide­ja mo­gla uoči­ti u ri­je­či­ma Čer­či­la na kon­fe­ren­ci­ji u Jal­ti fe­bru­a­ra 1945. go­di­ne ka­da je re­kao da „sa jed­ne stra­ne ima­te ve­li­kog ru­skog me­dvje­da, sa dru­ge ve­li­kog ame­rič­kog slo­na, dok se iz­me­đu njih na­la­zi bi­jed­ni bri­tan­ski ma­ga­rac”.
Sto­ga je Čer­čil iz­ra­dio stra­te­gi­ju ka­ko da spri­je­či na­sta­vak ši­re­nja „ve­li­kog me­dvje­da”, na­kon što Ame­ri­ka po­vu­če svo­je sna­ge iz Evro­pe, i to na­pa­dom na SSSR i na­sto­ja­njem da se po­vra­te iz­gu­blje­ne evrop­ske ze­mlje, ali je upo­zo­rio da vri­je­me igra pro­tiv nje­ga, po­go­to­vo u svje­tlu naj­ve­ro­vat­ni­jeg sla­bog od­zi­va gra­đa­na na još jed­nu mo­bi­li­za­ci­ju, bu­du­ći da se tek za­vr­šio rat pro­tiv fa­ši­stič­ke Nje­mač­ke.
Pre­ci­zi­ra se da bi pr­vi front bio otvo­ren na po­te­zu iz­me­đu Ham­bur­ga i Tr­sta, u ko­jem bi se pro­tiv So­vje­ta bo­ri­le 64 ame­rič­ke di­vi­zi­je, 35 bri­tan­skih di­vi­zi­ja, kao i če­ti­ri polj­ske di­vi­zi­je i 10 ne­mač­kih di­vi­zi­ja, a plus bi u ofan­zi­vu bi­lo uklju­če­no oko 6.700 lo­va­ca i 2.500 bom­bar­de­ra.
Autor na­vo­di da ni So­vje­ti ni­su bi­li za „ba­ca­nje” u tom tre­nut­ku, te su na ras­po­la­ga­nju ima­li oko 264 di­vi­zi­ja, a na­o­ru­ža­ni su bi­li sa pre­ko 9.300 lo­va­ca i oko 3.400 bom­bar­de­ra, dok je Cr­ve­nu ar­mi­ju uvijek ka­rak­te­ri­sao ve­li­ki broj ljud­stva, iako joj je to­kom ci­je­log Dru­gog svjet­skog ra­ta naj­sla­bi­ja tač­ka bi­la do­pre­ma­nje mu­ni­ci­je do sa­mih voj­ni­ka na te­re­nu.
Iako se od tog pla­na od­u­sta­lo, ti do­ku­men­ti ču­va­ni su pod ozna­kom „naj­stro­ža taj­na”, do­da­je autor knji­ge, uz obra­zlo­že­nje da su So­vje­ti to sa­zna­li bi­le bi po­sto­ja­le ve­li­ke šan­se da bu­de po­kre­nut Tre­ći svjet­ski rat. Ubr­zo su za­tim na vlast u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji do­šli po­li­ti­ča­ri ko­ji su da­le­ko ma­nje bi­li sklo­ni ra­to­va­nju, što je i sta­vi­lo ko­nač­nu tač­ku na even­tu­al­nu mo­guć­nost za­po­či­nja­nja ope­ra­ci­je „Ne­za­mi­sli­vo”.rs.sput­nik­news.com