Protiv sporazuma su glasala 432 poslanika, dok su sporazum podržala 202 poslanika.Opozicioni lider Džeremi Korbin pozvao je na glasanje o nepovjerenju vladi, a za danas je najavljena rasprava Donjeg doma parlamenta o tome.
Britanska premijerka Tereza Mej je izjavila da vlada mora da zna da li ima podršku parlamenta.
Sjevernoirska Demokratska unionistička stranka najavila je da će podržati vladu na današnjem glasanju o povjerenju.
Predsjednik Evropskog savjeta Donald Tusk i predsjednik Evropske komisije Žan Klod Junker zatražili su od Velike Britanije da se izjasni o svojim namjerama, nakon što je dogovor o Bregzitu doživio krah u britanskom parlamentu.
„Ako je dogovor nemoguć i niko ne želi izlazak bez dogovora, ko će onda konačno imati hrabrosti da kaže koje je to jedino pozitivno rešenje“, napisao je Tusk na Tviteru.
Žan Klod Junker naveo je na Tviteru da žali zbog odluke britanskih poslanika.
„Pozivam UK da razjasni svoje namjere što prije. Vrijeme samo što nije isteklo“, napisao je Junker.
Junker je saopštio da je povećan rizik od haotičnog povlačenja Velike Britanije iz EU.
„Iako ne želimo da se to dogodi, Evropska komisija će da nastavi rad na svom planu kako bi EU bila u potpunosti spremna“, poručio je Junker u saopštenju.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjavio je da EU ne bi ponovo trebala da pregovara sa Velikom Britanijom o sporazumu o izlasku te zemlje iz EU.
„Žao mi je zbog ishoda glasanja o Bregzitu u britanskom Donjem domu parlamenta. U svakom slučaju neće biti novih pregovora o novom sporazumu povlačenju“, napisao je Kurc na Tviteru.
Uoči glasanja Džeremi Korbin apelovao je na poslanike da obore vladu i izazovu nove parlamentarne izbore.
Kako ocjenjuje agencija AP, vođstvo Mejove je uzdrmano. Agencija dodaje da britanska vlada ima vremena do ponedeljka da pronađe „plan B“.
Ukoliko Britanija ne ratifikuje dogovor sa EU može se očekivati haotičan izlazak iz bloka 29. marta, kada je formalno zakazan, navodi AP.
Drama o Bregzitu u samoj je završnici – britanski parlament je glasao o dogovoru koji je britanska premijerka Tereza Mej postigla sa Evropskom unijom.
Poslanici u britanskom parlamentu su debatovali, a zatim i glasali o tome da li će podržati Sporazum o izlasku iz EU, pravno-obavezujućem tekstu kojim se utvrđuju uslovi za napuštanje Unije.
Od poslanika je posebno zatraženo da glasaju i o dokumentu/deklaraciji koja detaljno opisuje odnos Velike Britanije sa EU nakon Bregzita, piše Dojče vele.
Britanskoj premijerki Terezi Mej potrebno je bilo 318 glasova, ali ona nije imala apsolutnu većinu od 650 poslanika, a jastrebovi iz njene Konzervativne stranke su najavili da će glasati protiv njenog plana.
Sjevernoirska partija Demokratska unionistička partija (DUP), koja podržava vladu Tereze Mej, takođe se protivi dogovoru u sadašnjoj formi, zbog toga što je u njega uključen i zaštitni mehanizam poznat pod pojmom „bekstop”.
Ta odredba podrazumijeva otvorenu granicu između Sjeverne Irske i Republike Irske. Nakon Bregzita, Sjeverna Irska, kao britanska teritorija, neće više biti u sastavu Evropske unije, a Republika Irska ostaje članica EU. I DUP i jastrebovi iz redova Torijevaca Tereze Mej strahuju da bi zaštitni mehanizam „bekstop” vezao Ujedinjeno Kraljevstvo za Evropsku uniju na neodređeno vrijeme.
Petodnevna debata počela je 9. januara, okončala se juče, a zatim je uslijedila serija glasanja.
Kabinet Tereze Mej već je pretrpio dva poraza: poslanici su odobrili amandman kojim se smanjuju ovlašćenja vlade po pitanju povećanja poreza i zabranjuju mjere potrošnje kojima bi se neutralisale posledice u slučaju nepostizanja dogovora oko Bregzita bez odobrenja parlamenta.
Drugi poraz jeste to što su poslanici podržali amandman koji se odnosi na vrijeme kada bi Tereza Mej trebalo da podnese „Plan B” za Bregzit u slučaju neizglasavanja „Plana A”. Pod normalnim okolnostima, vlada bi imala 21 dan da iznađe alternativu. Tereza Mej, međutim, za tako nešto sada ima rok od samo tri dana.
Prema protokolu, predsjednik parlamenta Džon Berkov je najprije zatražo od onih koji su za predlog da se oglase sa „Da!”, a oni koji su protiv sa „Ne!”
Ako on ne bude bio u stanju da procijeni da li je rezultat jasan, pozvaće na „podjelu strana” i najaviti „raščišćavanje tabora”.
Tokom podjele, poslanici se dijele na tabor „Aye!”, dakle na one koji su za izglasavanje plana o Bregzitu i na tabor „No!”, onih koji su protiv.
Dok prolaze kroz salu, službenici bilježe njihova imena koja zatim sabiraju četvorica drugih službenika parlamenta. Službenici se zatim poređaju ispred govornice predsjednika parlamenta, a jedan od njih čita rezultat.
Zapisani rezultat se zatim prosleđuje predsjedniku koji ponovo čita brojke i objavljuje konačan rezultat. Čitav taj proces traje oko 15 minuta.
DW navodi da u slučaju da Tereza Mej izgubi na ovom glasanju, zakon predviđa da vlada ima 21 dan da saopšti kako namjerava da nastavi proces, a taj period je sada ograničen na tri dana.
Mej je ranije izjavila da će, ako nacrt sporazuma bude odbačen, Velika Britanija 29. marta napustiti Evropsku uniju bez dogovora.
Za nju lično, to bi moglo da znači i kraj mandata na funkciji premijerke.
Imajući u vidu da je tokom glasanja o povjerenju u decembru 2018, od 317 poslanika njene Konzervativne stranke, 117 glasalo protiv Tereze Mej, eventualni poraz povećao bi pritisak da ona podnese ostavku.
Što se tiče opozicije, Džeremi Korbin, lider Laburističke (Radničke) partije, najavio je da će njegova stranka glasati protiv sporazuma i založio se za raspisivanje opštih izbora ukoliko se vladin sporazum ne izglasa, a Mejova bude prisiljena da odstupi sa funkcije predsjednice britanske vlade.
Ako dođe do raspisivanja opštih izbora i ako laburisti iz svega toga izađu kao pobjednici, Korbin je najavio da će sa Evropskom unijom ponovno pregovarati o uslovima Bregzita. On nije odbacio ni mogućnost raspisivanja drugog referenduma, za šta se zalažu mnogi u njegovoj Laburističkoj partiji – ali samo ako ne bi bilo novih izbora.
Neki posmatrači ukazuju da se završni čin drame oko Bregzita nije jaz između Velike Britanije i EU, već ogorčena borba za moć između britanske vlade i parlamenta. To bi moglo da bude uvod u ustavnu krizu, jer niko ne zna kako će se stvari dalje odvijati.

---