Britanski premijer Boris Džonson obećao je da nikada neće odložiti izlazak Velike Britanije iz EU, zakazan za 31. oktobar.

Upitan da li može da obeća britanskoj javosti da neće ići u Brisel i tražiti novo odlaganje Bregzita, Džonson je rekao: "Mogu to da obećam. Radije bih bio mrtav u jarku".

Poznat kao „majka svih parlamenata“ i jedan od najstarijih parlamenata na svijetu, britanski parlament se u poslednja dva dana pretvorio u poprište „majke svih bitaka“, piše Si-En-En.

Novi premijer Boris Džonson otpustio je 20 svojih poslanika, pobunjeni poslanici preuzeli su kontrolu nad radom parlamenta, Džonsonov poziv za vanredne opšte izbore je odbačen, a članovi Doma lordova svađali su se do kasno u noć u srijedu.

U utorak je 1,5 miliona ljudi gledalo na TV-kanalu „Bi-Bi-Si parlament“ kako savez poslanika pobunjenika nanosi Vladi Velike Britanije ponižavajući udarac, preuzimajući kontrolu nad dnevnim redom o Bregzitu, i prisiljavajući sve osporavanijeg premijera Borisa Džonsona da raspiše hitne opšte izbore.

Tako je za manje od 24 sata britanski premijer pretrpio tri poraza u parlamentu – izglasan je predlog zakona kojim se sprečava Bregzit bez sporazuma, a poslanici su odbacili njegov predlog za raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora.

– Britanski poslanici ponovo će u ponedjeljak glasati o održavanju vanrednih izbora u zemlji – saopštila je britanska vlada.

Glasanje je zakazano uoči stupanja na snagu suspenzije parlamenta, koja počinje naredne nedjelje, a trajaće sve do 14. oktobra.

Pošto je kasno u srijedu uveče, poslije višečasovne debate, usvojen predlog zakona, Džonson je kazao da zakon „predaje kontrolu“ Evropskoj uniji.

– Radi se o zakonu namijenjenom da poništi najveće demokratsko glasanje u našoj istoriji, referendum iz 2016. To prisiljava premijera da se preda u međunarodnim pregovorima. Odbijam da to uradim – rekao je Džonson.

Nacrt zakona koji je podnio laburista Hilari Ben nakon rasprave u srijedu vraćen je u Donji dom. Poslanici će moći ponovo da glasaju u ponedjeljak i predstave konačnu verziju zakona radi dobijanja pristanka dvora. Portparol vlade u Londonu kazao je da Džonson odbija da se pridržava „Benovog zakona“, jer mu taj zakon nalaže da produži rok za Bregzit bar do 31. januara ukoliko do kraja važnog samita Evropskog saveta, u oktobru ne osigura sporazum ili stekne povjerenje poslanika za Bregzit bez dogovora, za šta postoji minimalna šansa.

Jasno je da će Džonson pokušati da privoli ljude da mu daju priliku da odluče šta žele: da li da premijer ide u Brisel i postigne dogovor, ili da 31. oktobra izađu iz Unije bez dogovora. Druga alternativa je da lider laburista Džeremi Korbin preuzme pregovore, što bi više odlaganja i prihvatanja svih uslova koje Brisel nameće.

Laburisti su najavili da bi podržali izbore nakon što predlog zakona o blokiranju Bregzita bez sporazuma postane zakon jer bi to bila garancija da Džonson 31. oktobra neće moći silom ništa da učini.

Ministar finansija u sjenci Džon Mekdonel kazao je da postoje različita gledišta u partiji oko tajminga za izbore. Džeremi Korbin se juče sastao sa opozicionim liderima, kada je bilo riječi o tome kada bi njegova partija mogla da podrži Džonsonov poziv na izbore.

–Problem je što trenutno ne možemo imati povjerenja u Borisa Džonsona – izjavio je Mekdonel za Bi-Bi-Si.

Kako je kazao, Džonson ponižava kancelariju premijera.

– Volio bih da je na vrijeme ostavio po strani scenario Donalda Trampa i da smo imali ozbiljnu raspravu. I mi želimo opšte izbore, ali želimo ih u interesu zemlje kako bismo spriječili Bregzit bez dogovora i na osnovu toga moramo odrediti datum– rekao je Mekdonel.

Džonson je zbog stava svog rivala o izborima rekao da Korbin „kukavički napada demokratiju“. Uticajni laburisti sugerisali su da izbori ne treba da budu održani sve dok produženje roka za Bregzit ne bude jasno zakonski definisano, kako bi bili sigurni da Džonson ne može poništiti zakon.

---

I brat mu okrenuo leđa
Mlađi brat britanskog premijera Džo Džonson podnio je ostavku na mjesto ministra obrazovanja. Najavio je da će napustiti i mjesto poslanika, navodeći kao razlog sukob između porodične odanosti i nacionalnog interesa.

Džo Džonson je podnio ostavku dan nakon što je njegov brat Boris Džonson izbacio 21 člana iz Konzervativne stranke jer nisu podržali strategiju koju je imao za Bregzit, prenosi Rojters.

– Bila je čast što sam radio kao ministar u tri vlade. Prethodnih nedjelja bio sam razapet između porodične odanosti i nacionalnog interesa. Vrijeme je da drugi preuzmu moju funkciju člana parlamenta – rekao je mlađi Džonson.

On je ranije podržao drugi referendum, ali je prihvatio mjesto ministra obrazovanja u britanskoj vladi kada je njegov brat izabran za premijera.