Policija je uhapsila 16 osoba nakon sukoba na trgu kod parlamenta u Londonu. Nerede je izazvalo oko 200 fudbalskih navijača i desničara - pristalica Bregzita koji su se sukobili sa protivnicima izlaska zemlje iz EU. Istovremeno, premijer Boris Džonson ima nove probleme. Ministarka za rad i penzije Amber Rud podnijela je ostavku i napustila Konzervativnu stranku.

Ona smatra da Bregzit po svaku cijenu ne treba da bude glavni cilj vlasti i dodaje da ne može da podnese dalji ostanak u Vladi i stranci dok su umjereni konzervativci otjerani.

Rud je otpuštanje 21 poslanika Konzervativne partije nazvala napadom na pristojnost i demokratiju.

Ona je kritikovala premijerovu odluku da isključi 21 poslanika iz parlamentarne Konzervativne stranke zato što su se pobunili protiv njega i glasali za predlog zakona koji nastoji da spriječi Bregzit bez sporazuma. Rud je to nazvala „činom političkog vandalizma”.

Ona je u Tviter poruci napisala da ne može da stoji i gleda dok se izbacuju „dobri, vjerni umjereni Konzervativci”. Na kraju je napisala da ostaje privržena vrijednostima jedne nacije, što je i privuklo u politiku.

Vlada je saopštila je razočarana ostavkom talentovane ministarke. Prije nekoliko dana i brat premijera Džo Džonson napustio je Vladu i mjesto poslanika rekavši da je vrijeme da se krene naprijed.

Lider opozicione Laburističke partije Džeremi Korbin zalaže se za sazivanje vanrednih izbora, ali samo ako bude apsolutno jasno da Britanija neće izaći iz Unije bez sporazuma.

-Zakon koji je prošao u Gornjem domu parlamenta zahtijeva od premijera da traži produženje roka kako bi se izbjegao krah 31. oktobra. Nalazimo se u veoma čudnoj situaciji kada premijer Džonson kaže da je iznad zakona. Samo ako bude Bregzita sa sporazumom, možemo imati izbore, narod bi trebalo da odluči koga želi za poslanike i u Vladi, kazao je Džeremi Korbin.

Očigledno je da premijer Džonson mora da pronađe drugačiji pristup i razriješi haotičnu situaciju koja je nastala, smatraju analitičari.

-Čini se da je britanski parlament dobio ovu bitku i spriječio Bregzit bez dogovora 31. oktobra. Ali nije odgovoreno na osnovno pitanje, a to je koji će od tri ishoda biti: može se izaći iz Unije sa sporazumom, bez njega, i britanska vlada može čitav proces da zaustavi. Sadašnja situacija samo odlaže trenutak kada će odluka morati da se donese, kazala je Larisa Bruner, politička analitičarka iz Evropskog centra za politiku.

Premijer Boris Džonson je upozorio da bi mogao završiti u zatvoru ako bi ignorisao novi zakon kojim se sprečava izlazak zemlje iz Unije bez dogovora. Danas će ponuditi lideru Laburista poslednju šansu da pristane na održavanje vanrednih izbora.

(RTS)- (N1)

---

Le Drijan: Nećemo produžavati rok svaka tri mjeseca
Brisel neće odobriti Velikoj Britaniji produženje roka za Bregzit posle 31. oktobra, ukoliko okolnosti ostanu iste, izjavio je francuski šef diplomatije Žan-Iv le Drijan, prenosi portal „Politiko”.

-Britanci moraju da nam kažu šta žele, rekao je Drijan za Radio „Europe1”.

-Nećemo to (produženje roka) raditi na svaki tri mjeseca, kazao je on.

-Britanski premijer Boris Džonson želi sporazum, ne produženje, rekao je za Bi-Bi-Si ministar finansija Velike Britanije Sadžid Džavid.

-Premijer će ići na sastanak Saveta EU 17. i 18. oktobra i pokušaće da postigne sporazum. On apsolutno nikako neće tražiti produženje roka ako ne bude sporazuma, kako bi se spriječio Bregzit, naglasio je Džavid.

Parlament Velike Britanije prošle nedjelje glasao je kako bi natjerao Džonsona da traži produženje roka za izlazak zemlje iz Evropske unije ukoliko ne postigne sporazum, da bi spriječili Bregzit bez dogovora sa Unijom.

Džonson uporno tvrdi da će Velika Britanija napustiti EU 31. oktobra, sa ili bez sporazuma.


Rud: Ne ulaže se dovoljno napora za dobijanje sporazuma
Britanska ministarka za rad i penzije Amber Rud, koja je napustila britansku vladu i mjesto šefice Konzervativaca u parlamentu, rekla je da se ne ulaže dovoljno napora u dobijanje sporazuma za Bregzit.

Ona je za Bi-Bi-Si rekla da se ne održavaju „formalni pregovori” sa EU, i da se samo „vode razgovori”.

Prema njenim riječima, do 90 odsto vladinog vremena troši se za pripremu slabije opcije izlaska bez sporazuma.

U pismu ostavke premijeru Borisu Džonsonu ona je navela da je ušla u kabinet prihvatajući da je rješenje bez sporazuma moralo da bude u opticaju, zato što je to davalo Britaniji najbolju šansu da se postigne sporazum prije predviđenog datuma razlaza sa EU 31. oktobra.

-Međutim, ja više ne vjerujem u to da je glavni cilj Vlade da se izađe sa sporazumom, napisala je Rud.

Ona je za „Sandej tajms” rekla da će razmotriti stav o tome da li će se kandidovati kao nezavisni konzervativni kandidat ako bude prijevremenih izbora.