Na­kon na­ja­ve da bi na­uč­ni­ci usko­ro mo­gli da oži­ve ma­mu­te, po­kre­nu­la se ve­li­ka ras­pra­va da li ta­kvo ne­što tre­ba uop­šte po­ku­ša­va­ti. Čak i u slu­ča­ju da ig­no­ri­še­mo etič­ka pi­ta­nja ta­kvog pro­jek­ta, tim na­uč­ni­ka iz Austra­li­je, No­vog Ze­lan­da i Ka­na­de ima prak­ti­čan ar­gu­ment pro­tiv nje­ga oži­vlja­va­nje ma­mu­ta mo­glo bi da do­ve­de do iz­u­mi­ra­nja dru­gih vr­sta i to zbog fi­nan­sij­skih raz­lo­ga.
Me­đu­na­rod­ni tim je na­pra­vio de­talj­nu ana­li­zu tro­ško­va, uzev­ši u ob­zir sve raz­lo­ge „za” i „pro­tiv” oži­vlja­va­nja ma­mu­ta, a re­zul­ta­ti su ob­ja­vlje­ni u ča­so­pi­su „Na­tu­re”.
S po­zi­tiv­ne stra­ne, oži­vlja­va­nje iz­u­mr­lih vr­sta po­ve­ća­lo bi bi­o­di­ver­zi­tet, na­še ra­zu­mi­je­va­nje bi­o­lo­gi­je i ge­ne­ti­ke i uči­ni­lo da se osje­ća­mo ma­nje lo­še zbog iz­u­mi­ra­nja ko­je je čo­vjek iza­zvao.
S ne­ga­tiv­ne stra­ne, oži­vlja­va­nje či­ta­ve vr­ste je vr­lo slo­žen, zah­ti­je­van, du­go­tra­jan i skup pro­ces. Na­kon stva­ra­nja em­bri­o­na ko­ji bi mo­gli sa­zri­je­ti, tre­ba­lo bi po­di­ći ta­ko ve­li­ku gru­pu ži­vo­ti­nja, pre­se­li­ti ih u di­vlji­nu, a on­da na­sta­vi­ti sa po­sma­tra­njem i bri­gom o nji­ma, ka­ko ne bi na­ru­ši­li rav­no­te­žu u sta­ni­štu u ko­je su pu­šte­ni. Sve to bi ko­šta­lo mno­go nov­ca, a taj no­vac bi go­to­vo si­gur­no mo­gao do­ći is­klju­či­vo iz iz­vo­ra ko­ji se da­nas ko­ri­ste za za­šti­tu ugro­že­nih vr­sta - bez ob­zi­ra na to da li je ri­ječ o vla­da­ma ili ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
Pro­cje­na go­di­šnje ci­je­ne oži­vlja­va­nja i bri­ge kre­će se od de­se­tak hi­lja­da do­la­ra za ne­ke vr­ste bi­lja­ka, do vi­še od se­dam mi­li­o­na do­la­ra za ne­ke vr­ste pti­ca, po­put Lord Hau go­lu­ba (Co­lum­ba vi­ti­en­sis god­ma­nae). Po­re­đe­nja ra­di, go­di­šnji ob­ra­čun za za­šti­tu ugro­že­nih vr­sta na No­vom Ze­lan­du je 21,6 mi­li­o­na do­la­ra.
Me­đu­tim, na­uč­nik s Har­var­da Džordž Čerč, ko­ji je pr­vi pred­vi­dio da će­mo ma­mu­te vra­ti­ti za sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na, sma­tra da ci­je­na ne­će bi­ti pro­blem.
- Uz­goj ži­vo­ti­nja i nji­ho­vo pu­šta­nje u di­vlji­nu u do­volj­no ve­li­kom bro­ju bio bi am­bi­ci­o­zan po­du­hvat, ali ci­je­na bi tre­ba­lo da bu­de upo­re­di­va sa uz­go­jem sto­ke ili oču­va­njem ži­vih vr­sta. Ti tro­ško­vi bi mo­gli i da se sma­nje, ako bi­smo ko­ri­sti­li ge­net­ske ala­te i una­pri­je­di­li vr­ste ko­je oži­vlja­va­mo – oja­ča­mo im imu­ni­tet i plod­nost, po­ja­ča­mo spo­sob­nost da iz­vu­ku hran­lji­ve ma­te­ri­je iz do­stup­nih iz­vo­ra i da se no­se sa stre­som u okru­že­nju - tvr­di Če­rč.