Ma­li do­do, pa­pa­gaj ko­ji ne le­ti, i naj­ve­ći ibis na svi­je­tu na­la­ze se me­đu sto­ti­nu svjet­skih naj­ne­o­bič­ni­jih i naj­u­gro­že­ni­jih pti­ca, za­klju­čak je no­ve stu­di­je vo­de­ćih na­uč­ni­ka iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i SAD.
Na­uč­ni­ci Zo­o­lo­škog dru­štva Lon­do­na i Uni­ver­zi­te­ta Jejl oci­je­ni­li su 9.993 ptič­jih vr­sta pre­ma evo­lu­ci­o­nim raz­li­ka­ma i ri­zi­ku od glo­bal­nog iz­u­mi­ra­nja ka­ko bi na­pra­vi­li li­stu od sto­ti­nu evo­lu­ci­o­no raz­li­či­tih i glo­bal­no ugro­že­nih vr­sta. Na vr­hu li­ste je ri­jet­ki, di­vov­ski ibis (Tha­u­ma­ti­bis gi­gan­tean) ‒ naj­ve­ći ibis na svi­je­tu, te­žak 4,2 kg i vi­ši od jed­nog me­tra. S ob­zi­rom na to da u di­vlji­ni ima tek oko 230 pa­ro­va ‒ nje­gov op­sta­nak je ozbilj­no ugro­žen. Gu­bi­tak sta­ni­šta, ljud­ski fak­tor i lov sma­nji­li su broj tih pti­ca do eks­trem­no ni­skog, sve ma­nje po­pu­la­ci­je su kon­cen­tri­sa­ne u Kam­bo­dži.
Če­tvr­ti na li­sti je ka­ka­po (Stri­gops ha­brop­ti­la), noć­ni pa­pa­gaj. Zbog isto­rij­skog od­su­stva pre­da­to­ra na no­vo­ze­land­skom sta­ni­štu, vre­me­nom je pre­stao da le­ti. Lov, do­vo­đe­nje pre­da­to­ra, raš­či­šća­va­nje šu­ma i de­gra­da­ci­ja sta­ni­šta iza­zva­li su ka­ta­stro­fa­lan pad bro­ja je­din­ki. Po­sve­će­ni na­po­ri kon­zer­va­to­ra su po­ve­ća­li po­pu­la­ci­ju na 125 pri­me­ra­ka.
Na li­sti kao 34. je go­lub sa zu­ba­stim klju­nom (Di­dun­cu­lus stri­gi­ro­stris), ta­ko­đe po­znat kao Ma­li do­do. Na­la­zi se na ostr­vu Sa­moa, me­đu­tim, kon­zer­va­to­ri upo­zo­ra­va­ju da je po­treb­no pred­u­ze­ti hit­ne mje­re ka­ko tu vr­stu ne bi sti­gla sud­bi­na do­doa, nje­nog naj­bli­žeg ro­đa­ka. Pro­cje­nju­je se da je na svi­je­tu pre­ži­vje­lo ma­nje od 250 od­ra­slih pri­mje­ra­ka. Gu­bi­tak šum­skog sta­ni­šta i ci­klo­ni, lov i in­va­ziv­ne vr­ste ‒ naj­ve­ća su opa­snost za ma­log do­doa.
U Evro­pi je mo­gu­će na­ći sa­mo tri vr­ste pti­ca sa na­ve­de­ne li­ste ugro­že­nih. Jed­na od njih je egi­pat­ski le­ši­nar (Neo­p­hron perc­nop­te­rus) ko­ji za­u­zi­ma 30. mje­sto, bo­ra­vi u ju­žnim de­lo­vi­ma Bal­ka­na, Ukra­ji­ni, Grč­koj i Tur­skoj. Tro­va­nje, kri­vo­lov, struj­ni uda­ri i ljud­ski fak­tor naj­ve­će su pri­jet­nje za op­sta­nak te pti­ce.
Eg­zo­tič­ne pti­ce ko­je su na gra­ni­ci ne­sta­ja­nja mo­gu­će je na­ći u 170 ze­mlja svi­je­ta. Na li­sti se na­la­ze 22 od 29 po­sto­je­ćih re­do­va pti­ca, od če­ga 18 pro­ce­na­ta či­ne vrap­čar­ke. Dva­na­est od sto­ti­nu vr­sta pti­ca su mo­čva­ri­ce, je­da­na­est pri­pa­da fa­mi­li­ji gra­blji­vi­ca, dok je osam iz fa­mi­li­je go­lup­čar­ki.
- Mi ku­ka­mo nad iz­u­mr­lim do­do­om, ali uko­li­ko ne bu­de­mo dje­lo­va­li, pri­je­ti nam gu­bi­tak jed­nog od nje­go­vih naj­bli­žih ro­đa­ka, go­lu­ba sa zu­ba­stim klju­nom, ili ma­log do­doa, i mno­gih dru­gih iz­u­zet­nih pti­ca. Ob­ja­vlji­va­nje li­ste nam omo­gu­ća­va da na­pra­vi­mo pri­o­ri­te­te u na­šim kon­zer­va­tor­skim na­po­ri­ma. Te je­din­stve­ne pti­ce ilu­stru­ju ne­vje­ro­va­tan di­ver­zi­tet ko­ji po­sto­ji u na­šoj pri­ro­di – ka­zao je Kar­li Vo­ter­man, me­na­džer pro­gra­ma iz Zo­o­lo­škog dru­štva u Lon­do­nu.
En­de­mič­ne vr­ste u ne­kim ze­mlja­ma či­ne 64 pro­cen­ta li­ste naj­ne­o­bič­ni­jih i naj­u­gro­že­ni­jih pti­ca na svi­je­tu, što zna­či da se ne mo­gu na­ći na dru­gom mje­stu. U In­di­ji je kon­cen­tri­san naj­ve­ći broj vr­sta sa li­ste njih 14, dok se na Fi­li­pi­ni­ma na­la­zi naj­ve­ći broj en­de­mič­nih vr­sta - njih de­vet.