Istraživanje pokazalo da su viši nivoi plastike u krvi povezani sa srčanim udarom

Osobe koje su preživjele srčani udar imaju više sitnih plastičnih čestica u krvi u poređenju sa pacijentima koji imaju hroničnu ishemijsku bolest srca, ali nisu imali infarkt, kao i sa ljudima čije su koronarne arterije zdrave, pokazalo je malo istraživanje sprovedeno u Italiji, prenosi Reuters.

Istraživači navode da rezultati studije, u kojoj je učestvovao 61 pacijent, dodatno potvrđuju sve više dokaza da zagađenje životne sredine može da utiče na zdravlje srca i krvnih sudova.

Mikroplastika i nanoplastika otkrivene su kod 84 odsto osoba koje su preživjele srčani udar, kod 40 odsto pacijenata sa hroničnom ishemijskom bolešću srca i kod 32 odsto ispitanika sa normalnim koronarnim arterijama, navodi se u radu objavljenom u časopisu European Heart Journal.

Kod pacijenata koji su preživeli srčani udar pronađen je i veći broj različitih vrsta plastike u krvi. Najčešće je bio prisutan polietilen, koji se široko koristi u ambalaži i proizvodima za svakodnevnu upotrebu.

Istraživači su prikupili i podatke o tome da li su ispitanici pušači, kao i o njihovoj izloženosti zagađenju vazduha tokom prethodne dvije godine. Pokazalo se da su osobe koje su duže bile izložene većem zagađenju vazduha češće imale mikroplastiku u krvi, dok su pušači imali šest puta veću vjerovatnoću da će imati plastične čestice u krvotoku.

Pored toga, svi pušači koji su bili izloženi višim nivoima zagađenja imali su plastiku u krvi, u poređenju sa samo 12,5 odsto ispitanika koji nisu pušili i nisu bili izloženi povećanom zagađenju.

„Ovi nalazi ne dokazuju da mikroplastika izaziva srčani udar, ali ukazuju na snažnu povezanost između izloženosti zagađenju životne sredine, prisustva mikroplastike u krvi i kardiovaskularnih bolesti“, rekao je autor studije profesor Emanuele Barbato sa Univerziteta Sapijenca u Rimu i Univerzitetske bolnice Sant'Andrea.

U pratećem uredničkom komentaru navodi se da su efekti izloženosti plastici na kardiovaskularni sistem donedavno uglavnom bili predmet pretpostavki, ali da sve više kliničkih dokaza pokazuje da plastične čestice mogu da uđu u krvotok i nagomilaju se u tkivima krvnih sudova, dok laboratorijska istraživanja ukazuju da pokreću ključne mehanizme oštećenja krvnih sudova.

„Iako i dalje postoje brojne nepoznanice, podudaranje epidemioloških, kliničkih i mehanističkih dokaza ukazuje na to da bi zagađenje plastikom moglo predstavljati ranije potcijenjen faktor rizika za kardiovaskularne bolesti“, zaključuje se u komentaru.