Kako je kazala, predložene zakonske odredbe poboljšavaju pitanje sigurnosti izvođenja operacija istraživanja i proizvodnje ugljovodonika, odnosno utvrđuju minimum zahtjeva za sprečavanje velikih nesreća tokom izvođenja ovih operacija u podmorju.

Ovim zakonom, kojim Crna Gora implementira u nacionalno zakonodavstvo direktivu 2013/30, o sigurnosti operacija sa ugljovodonikom u podmorju, propisuje i uslove kojih se moraju pridržavati operatori prilikom sprovođenja operacija sa ugljovodonikom, kao i obaveze države u pogledu kontrole, a sve u cilju sprečavanja velikih nesreća tokom izvođenja ovih operacija, navela je ona.

– U slučaju vanrednog događaja sva oprema i operatori koji posluju kod nas stavljaju se na raspolaganje državi Crne Gore, čime se naš bezbjednosni kapacitet za vanredne situacije umnogome poboljšava – objasnila je Sekulić juče u Skupštini.

Na ovaj način, iz ugla investitora, odnosno naftnih kompanija, Crna Gora postaje kompetentna, a istovremeno se štite interesi države.

Nikola Milović (DPS) poručio je da je dobro što Crna Gora ima rešenje koje je usaglašeno sa zakonodavstvom EU, ali je ključno da li zakon pruža adekvatna rješenja kada su u pitanju održivi razvoj i ekološka zaštita u pitanju.

Upitao je Sekulić i da li su propisane kazne od hiljadu do 40 hiljada dovoljne za one koji istražuju postojanje izvora nafte i gasa u našem podmorju, ukoliko dođe do ekscesa.

Nikola Rovčanin (Demokrate) je konstatovao da bi bilo dobro da nakon usvajanja ovog zakona poslanici dobiju neke pretpostavke o tome da li Crna Gora raspolaže ikakvim količinama nafte i gasa.

Radulović: Imamo priliku da ostvarimo napredak u sektoru pomorstva

Mihailo Anđušić (DPS) je kazao da to što ministar Admir Šahmanović ne prisustvuje diskusiji ukazuje na tajanstvenost kojom je Vlada već probudila sumnje oko sporazuma sa Emiratima, rekonstrukcije Rudnika uglja i koncesije za Aerodrome.

Sekulić je istakla da su kaznene odredbe morale biti usklađene sa Zakonom o prekršajima.

– Kazne su u ovom slučaju povećane duplo imajući u vidu da se radi o zaštiti životne sredine i da imamo taj ekološki kontekst, pa imamo i mogućnost da ih duplo uvećamo – kazala je ona.

Dodala je da to nije ni približno dovoljno za saniranje ekscesa, ali da se zakonom uspostavlja mogućnost da se kompletna infrastruktura operatora stavi na raspolaganje crnogorskim službama u slučaju nekih nesreća.

Sekulić je saopštila da nas je Evropska komisija već nekoliko puta opomenula da zakonsko rješenje koje reguliše bezbjednost istraživanja ugljovodonika nismo implementirali i da treba da ga donesemo po hitnom postupku. Napomenula je da je tekst do sada bio dva puta u skupštinskoj proceduri, a od novembra 2024. i treći put.

Predlog zakona dobio je podršku na Odboru za ekonomiju, finansije i budžet.