Taj­na do­ku­me­na­ta dru­ge naj­ve­će svjet­ske ban­ke, HSBC, ot­kri­va­ju da je, dok je cr­no­gor­ska vla­da po­ma­ga­la ve­ćin­skom vla­sni­ku Ma­ri­ne iz Ba­ra Vla­di­mi­ru An­to­no­vu, on imao na ra­ču­nu u Švaj­car­skoj skri­ve­nih 65 mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra.
Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) iz SAD, u sa­rad­nji sa vi­še svjet­skih me­di­ja, po­čeo je ju­če sa ob­ja­vlji­va­njem pre­ko 60.000 do­ku­me­na­ta švaj­car­skog ogran­ka HSBC ban­ke, pre­ma ko­ji­ma je no­vac u iz­no­su od oko 7,5 mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re de­po­no­van na 17 ra­ču­na, a u pe­ri­o­du od 1992. do 2006. go­di­ne 21 kli­jent po­ve­zan sa Cr­nom Go­rom otvo­rio je ra­čun. Ukup­ni fajl, ko­ji sa­dr­ži po­dat­ke o pre­ko 100.000 li­ca, iz sko­ro 200 dr­ža­va, na­zvan „Svi­sLiks”, od­no­si se na taj­ne ra­ču­ne do 2007. go­di­ne, a pred­sta­vlja jed­no od naj­ve­ćih raz­ot­kri­va­nja ban­kar­skih taj­ni u po­sled­nje vri­je­me.
Iden­ti­tet vla­sni­ka ra­ču­na u naj­ve­ćem di­je­lu za­sad osta­je taj­na, ali je iz do­ku­men­ta­ci­je ko­ju je do­sad ob­ja­vio ICIJ ja­sno da je Vla­di­mir An­to­nov, ko­ji je svo­je­vre­me­no pre­go­va­rao sa bra­tom pre­mi­je­ra i li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća Acom Đu­ka­no­vi­ćem o ku­po­vi­ni Pr­ve ban­ke, imao otvo­ren ra­čun kod ban­ke HSBC. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra is­ti­če da je An­to­nov na­ve­den kao stvar­ni vla­snik ra­ču­na na ko­me je 65 mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra.
Dok je ovaj kon­tro­verz­ni ru­ski ban­kar, ko­ji je u Lon­do­nu bio op­tu­ži­van zbog pro­ne­vje­re, na taj­nom ra­ču­nu imao 65 mi­li­o­na, Vla­da Cr­ne Go­re tru­di­la se da na uštrb po­re­skih ob­ve­zni­ka po­mog­ne nje­gov pri­vat­ni bi­znis u Ba­ru.
Is­tra­ži­vač­ki cen­tar Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra po­lo­vi­nom 2013. go­di­ne utvr­dio je da je Vla­da An­to­no­vu, ta­da ve­ćin­skom vla­sni­ku Ma­ri­ne iz Ba­ra, omo­gu­ći­la da pla­ća ne sa­mo sma­nje­nu sto­pu PDV-a na na­u­tič­ke uslu­ge od se­dam od­sto, već i da iz­bjeg­ne pla­ća­nje po­re­za na do­bit, da po­re­ze na za­ra­de pla­ća u ra­ta­ma i upla­ću­je mi­nor­ne iz­no­se za kon­ce­si­ju.
Kon­zor­ci­jum Mul­ti­ka­pi­tal Ma­ri­na je kra­jem 2009. go­di­ne za 2,2 mi­li­o­na eura ku­pio 54 od­sto vla­sni­štva u bar­skoj ma­ri­ni. Ovaj kon­zor­ci­jum či­ne fir­ma za ne­kret­ni­ne Sia Mul­ti­ka­pi­ta­lis iz Li­tva­ni­je, či­ji je An­to­nov osni­vač, i le­ton­ska ban­ka La­tvi­jas Kraj­ban­ka, u ko­joj je ta­ko­đe vla­snik An­to­nov, ru­ski mi­li­o­ner uz­be­ki­stan­skog po­ri­je­kla ko­ji je op­tu­ži­van da je pre­ko svo­je ban­ke pro­ne­vje­rio vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura.
Upra­vo ta­kvom „in­ve­sti­to­ru” Vla­da je, ka­ko je MANS utvr­dio, za­ključ­kom iz ja­nu­a­ra 2011. go­di­ne, omo­gu­ći­la da pre­ko 330 hi­lja­da eura po­re­za na za­ra­de pla­ti u 18 mje­seč­nih ra­ta. Pri­tom, fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji Ma­ri­ne po­ka­zu­ju da od pri­va­ti­za­ci­je ni­je pri­ka­za­na do­bit, ta­ko da ni­je ni pla­ćen po­rez, a no­vi vla­snik je na­ja­vlji­vao vi­še­mi­li­on­ske in­ve­sti­ci­je od ko­jih ni­šta ni­je re­a­li­zo­vao.
Iz MANS-a je na­po­me­nu­to da je Ma­ri­na pla­ća­la i za­ne­mar­lji­vu kon­ce­si­ju za ko­ri­šće­nje luč­kih uslu­ga, od­no­sno na go­di­šnjem ni­vou 122 hi­lja­de eura, ali je i ovaj iz­nos u me­đu­vre­me­nu uma­njen za 11 od­sto zbog spo­ra oko jed­ne od par­ce­la na lo­ka­ci­ji, za ko­ju se is­po­sta­vi­lo da pri­pa­da Voj­sci Cr­ne Go­re.
Po­sle­di­ce ove pri­va­ti­za­ci­je mo­gle bi bi­ti još go­re, jer je La­tvi­jas Kraj­ban­ka oti­šla u ste­čaj, či­me je njen dio ak­ci­ja u bar­skoj Ma­ri­ni po­stao dio ste­čaj­ne ma­se. Ta­ko je Vla­da gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, na­kon uvo­đe­nja tak­si euro po euro, kri­znog po­re­za na za­ra­de i za­mr­za­va­nja pen­zi­ja, po­ve­ća­la i PDV, a s dru­ge stra­ne od ve­ći­ne na­vod­nih stra­te­ških part­ne­ra ne sa­mo da ni­je do­bi­la ni eura po­re­za na do­bit, već im je omo­gu­ći­la pri­vi­le­gi­je u pla­ća­nju oba­ve­za pre­ma dr­ža­vi.
Pre­ma mi­šlje­nju MANS-a, dr­ža­va je za na­u­tič­ke uslu­ge od­re­di­la po­rez od se­dam od­sto, iako stan­dar­di Evrop­ske uni­je pred­vi­đa­ju da se za ovu vr­stu uslu­ga na­pla­ću­je pu­na sto­pa PDV-a, a da u Hr­vat­skoj ona iz­no­si 23 od­sto. Vla­da je, ka­ko na­vo­de, ovom od­lu­kom pri­vi­le­go­va­la dvi­je naj­ve­će ma­ri­ne – Por­to Mon­te­ne­gro i bar­sku – ko­je su kon­tro­li­sa­li Pi­ter Mank i Vla­di­mir An­to­nov.
Bu­du­ći da bar­ska Ma­ri­na po­sje­du­je 900 ve­zo­va za jah­te, u MANS-u su do­šli do ra­ču­ni­ce da cr­no­gor­ska dr­ža­va go­di­šnje gu­bi ogrom­ne pri­ho­de po ovom osno­vu, ali za­to An­to­no­vu uspi­je­va da po­ve­ća pro­fit.
Upra­vo u vri­je­me ka­da je Vla­da Cr­ne Go­re do­no­si­la od­lu­ke ko­je su An­to­no­vu išle na ru­ku, Aco Đu­ka­no­vić je pre­go­va­rao sa ru­skim ban­ka­rom o pro­da­ji Pr­ve ban­ke, ali ti pre­go­vo­ri, po svoj pri­li­ci, ni­je­su uro­di­li plo­dom.
In­te­re­sant­no je da je Kon­vers ban­kar­ska gru­pa, u ko­joj je An­to­nov pred­sjed­nik, kra­jem 2007. go­di­ne tra­ži­la li­cen­cu od Cen­tral­ne ban­ke za po­slo­va­nje u Cr­noj Go­ri, ali je ni­je do­bi­la. U vre­me­nu pre­go­vo­ra o pre­u­zi­ma­nju po­ro­dič­ne ban­ke Đu­ka­no­vi­ća, An­to­nov je pla­ni­rao da u taj po­sao uđe pre­ko li­tvan­ske ban­ke, ko­ja je bi­la dio kon­zor­ci­ju­ma ve­ćin­skog vla­sni­ka Ma­ri­ne Bar.
Od mar­ta 2014. go­di­ne pred­u­ze­će Ma­ri­na Bar zva­nič­no je po­no­vo u vla­sni­štvu dr­ža­ve, či­me je pret­hod­na pri­va­ti­za­ci­ja pro­pa­la jer in­ve­sti­tor, kon­zor­ci­jum ku­pa­ca Mul­ti­ka­pi­tal iz Ri­ge, ni­je po­što­vao ugo­vo­re­ne oba­ve­ze. Ugo­vor je ras­ki­nut u de­cem­bru 2013. go­di­ne. Na van­red­noj skup­šti­ni ak­ci­o­na­ra iza­bran je no­vi od­bor di­rek­to­ra, ko­ji či­ne pred­stav­ni­ci dr­žav­nog ka­pi­ta­la. Ma­ri­na je pr­vi put pri­va­ti­zo­va­na u de­cem­bru 2010. go­di­ne.M.V.


Naj­ve­ći ra­čun iz Cr­ne Go­re iz­no­si 3,8 mi­li­o­na

Pre­ma po­da­ci­ma do ko­jih je do­šao ICIJ, naj­ve­ći po­je­di­nač­ni ra­čun kli­jen­ta po­ve­za­nog sa Cr­nom Go­rom u HSBC ban­ci iz­no­sio je 3,8 mi­li­o­na do­la­ra. Na saj­tu ICIJ ju­če je ob­ja­vlje­na i in­ter­ak­tiv­na ma­pa, na ko­joj se vi­di da je iz Cr­ne Go­re no­vac de­po­no­van na 17 ra­ču­na, a da je 21 kli­jent po­ve­zan sa Cr­nom Go­rom otvo­rio ra­čun.
Do­ku­men­ta ko­ja je Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra do­bio pre­ko fran­cu­skog li­sta „Mond” po­ka­zu­ju da je HSBC ban­ka po­slo­va­la sa kli­jen­ti­ma ko­ji se ba­ve kri­mi­nal­nim rad­nja­ma, po­seb­no šver­com oruž­ja, ali i po­ma­ga­la pri­kri­va­nje na sto­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra od po­re­skih or­ga­na. Ta­ko­đe, po­ka­zu­ju pri­vat­ne po­dat­ke o ra­ču­ni­ma ču­ve­nih fud­ba­le­ra i te­ni­se­ra, bi­ci­kli­sta, rok zvi­je­zda, ho­li­vud­skih glu­ma­ca, po­li­ti­ča­ra, kor­po­ra­tiv­nih di­rek­to­ra i še­i­ka.
Ta­ko­đe, do­ku­men­ta ko­ja je ICIJ ob­ja­vio je, u stva­ri, raz­ot­krio biv­ši rad­nik HSBC Her­ve Fal­ci­a­ni, ko­ji je po­stao zvi­ždač i pre­da­lo je fran­cu­skim vla­sti­ma ma­te­ri­jal 2008.go­di­ne, na osno­vu ko­jih je po­kre­nu­ta is­tra­ga.