Pro­ce­su­i­ra­li 185 na­sil­ni­ka
Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va je to­kom 2015. tu­ži­la­štvu pro­ce­su­i­ra­lo 167 kri­vič­nih pri­ja­va zbog na­si­lja u po­ro­di­ci, ko­ji­ma je pri­ja­vlje­no 185 li­ca. Me­đu pri­ja­vlje­nim li­ci­ma su i če­ti­ri ma­lo­ljet­ni­ka, ali i 19 oso­ba ko­je su pret­hod­no pro­ce­su­i­ra­ne kao po­či­ni­o­ci ovih kri­vič­nih dje­la.
– Po­či­ni­o­ci ovih kri­vič­nih dje­la su u 169 slu­ča­je­va, ili 91,3 od­sto, mu­škog po­la. Žr­tve kri­vič­nih dje­la na­si­lja u po­ro­di­ci i po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci su 203 li­ca, od ko­jih 141 že­na. Me­đu žr­tva­ma je 14 ma­lo­ljet­nih li­ca – na­ve­de­no je u go­di­šnjem iz­vje­šta­ju o ra­du MUP-a.M.S.

Sla­ve Pas­hu
Je­vre­ji u ci­je­lom svi­je­tu si­noć su po­če­li sa osmo­dnev­nom pro­sla­vom jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih je­vrej­skih pra­zni­ka Pas­ha, ko­jim se obi­lje­ža­va iz­la­zak Je­vre­ja iz egi­pat­skog rop­stva, pre­la­zak pre­ko Cr­ve­nog mo­ra i do­la­zak u obe­ća­nu ze­mlju.
U pi­ta­nju je pra­znik ko­ji ima naj­du­ži kon­ti­nu­i­tet u pro­sla­vi i to 2.500 go­di­na. Cr­no­gor­ski dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri, pri­pad­ni­ci­ma Je­vrej­ske za­jed­ni­ce u na­šoj ze­mlji, upu­ti­li su če­stit­ke u ko­ji­ma su na­gla­si­li da je Cr­na Go­ra po­sve­će­na ba­šti­nje­nju raz­li­či­to­sti mul­ti­et­nič­kog i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­nog skla­da.
M.S.

EURO­MIL u Pod­go­ri­ci
Krov­na evrop­ska or­ga­ni­za­ci­ja voj­nih udru­že­nja i sin­di­ka­ta EURO­MIL, ko­ja oku­plja 38 or­ga­ni­za­ci­ja iz 23 evrop­ske ze­mlje bo­ra­vi­la je u Pod­go­ri­ci gdje je odr­ža­la sjed­ni­cu bor­da i 113. sjed­ni­cu pred­sjed­ni­štva te or­ga­ni­za­ci­je.  Do­ma­ćin te ak­tiv­no­sti je bio Sin­di­kat od­bra­ne i Voj­ske Cr­ne Go­re (SOVCG), ina­če pu­no­pra­van član te or­ga­ni­za­ci­je. Na sjed­ni­ci Pred­sjed­ni­štva EURO­MIL-a je uče­stvo­va­lo pre­ko 70 pred­stav­ni­ka čla­ni­ca te or­ga­ni­za­ci­je.
U rad­nom di­je­lu sjed­ni­ce pred­sjed­ni­štva EURO­MIL-a raz­ma­tra­na je ak­tu­el­na si­tu­a­ci­ja i sta­nje u or­ga­ni­za­ci­ji i čla­ni­ca­ma, pi­ta­nje fi­nan­si­ja i bu­dže­ta sa­me or­ga­ni­za­ci­je, rad­ne pro­ce­du­re, iz­mje­ne i do­pu­ne prav­nih i dru­gih aka­ta ka­ko bi or­ga­ni­za­ci­ja što bo­lje i efi­ka­sni­je funk­ci­o­ni­sa­la. Na ovoj sjed­ni­ci je na­ja­vljen i pred­sto­je­ći Kon­gres EURO­MIL-a, ko­ji će se odr­ža­ti u po­sled­njem kvar­ta­lu ove go­di­ne u Bri­se­lu, na ko­me će svo­je uče­šće uze­ti i pred­sta­vi­ci SOVCG i na ko­me će se bi­ra­ti bu­du­će ru­ko­vod­stvo te or­ga­ni­za­ci­je. M.S.

Je­lić ho­će u sa­vjet
Član ko­mi­te­ta Uje­di­nje­nih na­ci­ja Iva­na Je­lić iz­ra­zi­la je že­lju da uče­stvu­je u ra­du Sa­vje­ta za rod­nu rav­no­prav­nost. Ona je o to­me raz­go­va­ra­la sa mi­ni­strom Su­a­dom Nu­ma­no­vi­ćem.
Je­li­će­va je sa­vjet opi­sa­la kao bu­du­ći me­ha­ni­zam za pra­će­nje pri­mje­ne rod­ne rav­no­prav­no­sti u svim po­li­ti­ka­ma na na­ci­o­nal­nom i lo­kal­nom ni­vou, či­ji je pro­ces for­mi­ra­nja u to­ku, a na­ja­vlje­no je da će sa­ra­đi­va­ti sa mi­ni­star­stvom na iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma krov­nog Za­ko­na o za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je.M.S.