Pi­še: Ni­ko­li­na Đu­ro­vić


Nad­gle­da­ti, pre­gle­da­ti, ogle­da­ti... Ogled. Opit. Eks­pe­ri­ment. Pro­ba. Ana­li­za. Test. Stu­di­ja. Osam ku­ni­ća u mra­ku svi­je­tli ze­le­nom bo­jom. Nji­ho­va flu­o­re­scent­na bo­ja do­ka­zu­je da je ge­net­ski ma­te­ri­jal ubri­zgan u em­bri­o­ne po­stao sa­stav­ni dio nji­ho­vih pri­rod­nih ka­rak­te­ri­sti­ka. To je sa­mo znak ko­ji uka­zu­je na to da mo­že­mo da uzme­mo gen ko­ji pr­vo­bit­no ni­je bio u ži­vo­ti­nji, a sa­da je njen sa­stav­ni dio. Vo­da se la­ga­no za­gri­ja­va, ža­ba ni­šta ne pri­mje­ću­je, sku­va­na je. Ne svi­đa mi se.
Nad­gle­da­ti, pre­gle­da­ti, ogle­da­ti... Ogle­da­lo. Od­blje­sak. Re­flek­si­ja. Mog obra­za od­raz. Me, Myself and I! Ah, što sam da­nas li­jep! Od mo­je lje­po­te svi­ma na­ma bo­lje. Ne mo­gu sa­da, iz­vi­ni, imam pa­met­ni­jeg po­sla. Mo­je li­ce zvu­či po­zna­to, zar ne? Po­gle­daj me! Ne te­be, ne­go me­ne. Ka­kav Ti­to i ko­mu­ni­zam! Nje­na ide­o­lo­gi­ja bio je ka­pi­ta­li­zam. Nje­no uvje­re­nje bi­li su po­gle­di. Po­gled po po­gled, gle­da­lac po gle­da­lac, apla­uz po apla­uz. Ko­li­ko sa­mo po­gle­da, ko­li­ko gle­da­la­ca, ka­pi­tal je evo­lu­i­rao, obo­ga­ti­la se. Upi­sa­la se u knji­gu slav­nih, jer bo­ga­ti­ma to i pri­li­či. A apla­u­zi su plju­šta­li. Svi­đa mi se, svi­đa mi se, svi­đa mi se.
Nad­gle­da­ti, pre­gle­da­ti, ogle­da­ti... Gle­da­ti. Naj­vi­še ko­ri­stim to naj­o­či­gled­ni­je ču­lo. Ova osta­la ma­nje, po­go­to­vo še­sto, šta će mi! Ova­ko vi­dim i vi­dio sam. Vo­lim da vi­dim. Vo­lim te fleš, mul­ti­ko­lor pri­ka­ze ko­je br­zi­nom svje­tlo­sti iz­mi­ču pred mo­jim oči­ma. Ta­ko me za­ba­vlja­ju. Mo­gu da ih gle­dam sa­ti­ma. Uži­vam. One su uvi­jek tu, pra­ve mi dru­štvo, sa nji­ma ni­ka­da ni­je do­sad­no, mo­je dra­že­sne pri­ja­te­lji­ce. Li­je­pim ih u svoj be­sti­jar i do­pri­no­sim svom ka­pi­ta­lu. Imam ih mno­go. Daj, ura­di­mo još ko­ju, mnje­nje je ne­str­plji­vo. Ja sam zbi­lja bo­ga­ta! Svi­đa mi se.
Vo­lje­la je ona ži­vot, pla­ši­la se smr­ti. Vo­lje­la je ži­vot, htje­la je da se ovje­ko­vje­či. I te pri­ka­ze. Sve u ci­lju vječ­no­sti, da je ne za­bo­ra­ve. Ži­va sam, po­gle­daj­te. Te­če, te­če! Kre­ćem se, na­pre­du­jem, ob­na­vljam, ži­vim. Ni­je­sam umr­la! Ni­je­sam umr­la! Evo do­ka­za da ni­je­sam. Pra­ti­te me. Gle­daj­te i po­gle­daj­te! Moj ži­vot je baj­ka, ne kar­ne­val! Is­pri­ča­ću vam... Bio jed­nom je­dan na iz­vo­ru. Vo­lio je da pro­vo­di vri­je­me nad iz­vo­rom. Vo­da ta­ko bi­stra, pro­zir­na, ja­sna. A on ta­ko po­sve­ćen, stro­go za­gle­dan, smrt­no udu­bljen u nj. Da l’ re­flek­si­ja, da l’ spe­ku­la­ci­ja, me­di­ta­ci­ja ili kon­tem­pla­ci­ja, on na iz­vo­ru bje­še dan i noć, noć i dan. Pri­mije­ti­la sam ga. A on, pri­hva­tio je mo­je dru­štvo, do­zvo­lio mi je da mu se pri­dru­žim. Po­sta­li smo jed­no, na iz­vo­ru. Za­pra­vo, bi­lo nas je če­tvo­ro, dru­štvo go­le­mo! Ru­ka u ru­ci, u ru­ci ru­ka. Gla­va na ra­me­nu, ra­me uz ra­me. Po­lju­bac za po­ljup­cem, po­lju­bac na iz­vo­ru. Tra­ja­lo je ne­ko vri­je­me. Nad­vla­da­li smo pro­stor. Za­vi­dje­li su nam, go­vo­ri­lo se o na­ma. U knji­zi slav­nih vi­še ni­je­sam bi­la sa­ma. A on­da me je iz­ne­na­da na­pu­stio. Od­ba­cio. Od­re­kao se. Okre­nuo mi je le­đa. Po­stao je sa­mo­do­vo­ljan. Com­ple­tely sel­fish. Za­pra­vo, osta­li su u dvo­je. Ali ta dru­ga vi­še ni­je­sam bi­la ja. Pa­ti­la sam... Ali ne za­du­go, bor­ki­nja sam ja, ko­ja se ne osta­vlja! Pla­ni­ra­la sam osve­tu. I dr­znu­la se. Za­bo­ra­vljam te, od­ri­čem te se, ig­no­ri­šem! Znaš šta, uop­šte mi i ne tre­baš! I ja sam se­bi do­volj­na. Com­ple­tely sel­fish. I don’t ca­re. Uop­šte. Za­pra­vo, imam i ja nje­ga. On ju je i utje­šio. Vi­še ni­ka­da ni­je po­že­lje­la ni­jed­nog dru­gog. Don Sel­fi­zam joj je iz­vi­dao ra­ne. Ži­vje­la je sreć­no do kra­ja ži­vo­ta. Ne svi­đa mi se.
A ni­je zna­la da je sva­ki dan je­dan sa­vr­še­ni fo­to­graf­ski i fo­no­graf­ski apa­rat. Ni­je joj tre­bao ni fo­to­graf ni fo­no­graf. I ni­je zna­la da ni­je tre­ba­la bi­ti objek­ti­vi­ra­na, bi­la je pred­o­dre­đe­na za vi­še. From u Oko­vi­ma ilu­zi­je i Ber­đa­jev u Svi­je­tu obje­ka­ta su po­ku­ša­li da joj ob­ja­sne. Ali ni­je zna­la. Mo­žda i ni­je htje­la. Svi­đa mi se.