ZA­GREB - Hr­vat­ska predsjednica Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić posjetila je ju­če Spo­men pod­ruč­je Ja­se­no­vac, oda­la po­čast žr­tva­ma i po­ru­či­la da kao predsjednica i čovjek osu­đu­je zlo­či­ne mu­če­nja i ubi­ja­nja ko­ja su se tu do­go­di­la to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Gra­bar Ki­ta­ro­vić je is­ta­kla da je ide­o­lo­gi­ja ko­ja je uzro­ko­va­la zlo­či­ne u tom kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru mo­ral­no i prav­no osu­đe­na, pre­ni­je­la je Hi­na.
„Ta po­li­ti­ka bi­la je vo­lja re­ži­ma ko­ji se ve­zao uz na­ci­stič­ko-fa­ši­stič­ku oso­vi­nu i na ne­ča­stan na­čin is­ko­ri­stio le­gi­tim­nu že­lju hr­vat­skog na­ro­da za svo­jom dr­ža­vom”, na­ve­la je ona.
„Po­kla­njam se žr­tva­ma i is­ka­zu­jem du­bo­ko po­što­va­nje pre­ma lju­di­ma ko­ji su ov­dje mu­če­ni i ubi­je­ni. To su lju­di ko­ji ima­ju svo­ja ime­na i pre­zi­me­na, ko­ji su ima­li svo­je po­ro­di­ce i do­mo­ve, svoj iden­ti­tet, svo­je že­lje i na­de, svo­je sno­ve, sve ono što sva­ku oso­bu či­ni ne­po­no­vlji­vom”, na­ve­de­no je iz ka­bi­ne­ta Gra­bar Ki­ta­ro­vić.
Na­gla­si­la je da je to stra­ti­šte opo­me­na i na­šem vre­me­nu da, ka­ko ka­že, „od­luč­no ču­va­mo te­ko­vi­ne slo­bo­de, de­mo­kra­ti­je, ljud­skih pra­va i uva­ža­va­nja raz­li­či­to­sti.
„Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska s pra­vom se po­no­si svo­jim do­stig­nu­ći­ma u za­šti­ti ljud­skih i ma­njin­skih pra­va. Ka­ko bi­smo taj vi­so­ki ni­vo slo­bo­da oču­va­li i una­pre­đi­va­li, po­seb­no je va­žno od­ga­ja­ti i obra­zo­va­ti mla­de u is­prav­nom shva­ta­nju de­mo­kra­ti­je, za istin­ski hu­ma­ni­zam, za dru­štvo u či­jem će sre­di­štu uvi­jek bi­ti čo­vjek u svo­joj ne­po­no­vlji­vo­sti i je­din­stve­no­sti,” upi­sa­la je pred­sjed­ni­ca Hr­vat­ske u knji­gu uti­sa­ka.
„Dan sje­ća­nja” na žr­tve Ja­se­nov­ca obi­lje­ža­va se po­vo­dom oslo­ba­đa­nja usta­škog kon­clo­go­ra Ja­se­no­vac, jed­nog od naj­ve­ćih i naj­stra­šni­jih lo­go­ra smr­ti u po­ro­blje­noj Evro­pi, ko­ji isto­ri­ča­ri na­zi­va­ju i „srp­ski Aušvic”.
Za da­tum obi­lje­ža­va­nja uzet je 22. april - dan ka­da je gru­pa od 1.075 pre­o­sta­lih lo­go­ra­ša tog da­na 1945. kre­nu­la u pro­boj iz lo­go­ra Ja­se­no­vac, a sa­mo njih 127 se do­mo­glo slo­bo­de.
Si­stem lo­go­ra smr­ti Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske ob­u­hva­tao je oko 80 lo­go­ra.
Pre­ma pr­o­cje­na­ma ko­je je na osno­vu pr­vih eks­hu­ma­ci­ja iz­vr­ši­la dr­žav­na Ko­mi­si­ja FNRJ, a ko­je je po­tvr­dio i Cen­tar „Si­mon Vi­zen­tal”, u ja­se­no­vač­kim lo­go­ri­ma je ne­sta­lo 500.000 Sr­ba, 80.000 Ro­ma, 32.000 Je­vre­ja i ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da an­ti­fa­ši­sta raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti.
NDH je u jed­nom nad­ma­ši­la na­ci­ste – bi­la je je­di­na dr­ža­va ko­ja je ima­la po­seb­ne lo­go­re za dje­cu - Si­sak i Ja­stre­bar­sko, kroz ko­je je pro­šlo 33.000 ma­li­ša­na, a ubi­je­no bli­zu 20.000 dje­ce do 14 go­di­na sta­ro­sti.
Do­nja Gra­di­na je naj­ve­će stra­ti­šte u si­ste­mu kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra „Ja­se­no­vac”, for­mi­ran je u av­gu­stu 1941. go­di­ne.
(Tan­jug)


Do­dik: Zlo­čin­ci bez ka­zne

BA­NjA­LU­KA - Predsjednik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik upo­zo­rio je da zlo­čin u Ja­se­nov­cu, u ko­jem je to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta stra­da­lo vi­še od 500.000 Sr­ba, ni­ka­da ni­je uspio da bu­de pred­sta­vljen na na­čin ka­ko se i de­sio i da je ostao u za­bo­ra­vu, kao i zlo­čin­ci ko­ji ni­ka­da ni­su od­go­va­ra­li.
En­ti­tet­ski pred­sjed­nik je u in­ter­vjuu za elek­tron­ske no­vi­ne An­dri­će­vog in­sti­tu­ta „Iskra” pod­sje­tio da je u ja­se­no­vač­kim stra­ti­šti­ma ubi­je­no i 23.900 dje­ce, kao i na či­nje­ni­cu da je to u isto­ri­ji bio je­di­ni lo­gor za dje­cu.
„Ta či­nje­ni­ca go­vo­ri ko­li­ko je to bi­lo mon­stru­o­zno i ne­u­po­re­di­vo sa bi­lo ko­jim dru­gim stva­ri­ma. U tom po­gle­du, za­da­tak svih nas ov­dje je­ste da vra­ti­mo sje­ća­nje na či­nje­ni­ce ko­je su se ta­mo de­si­le”, po­ru­čio je Do­dik.
Pod­sje­tio je, ta­ko­đe, da je op­šti­na Du­bi­ca pri­je ra­ta ima­la 30.500 sta­nov­ni­ka, od ko­jih je ubi­je­no 19.000 Sr­ba, što pred­sta­vlja sko­ro 75 od­sto srp­ske po­pu­la­ci­je u to vri­je­me.
„Mu­sli­ma­ni i Hr­va­ti ta­da ni­su di­ra­ni. Sa­mo su Sr­bi ko­lek­tiv­no vo­đe­ni u Ja­se­no­vac. Još je je­dan ku­ri­o­zi­tet – tek 25 go­di­na na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta pr­vi Sr­bin re­grut oti­šao na slu­že­nje voj­ske. Tre­ba­lo je vi­še od 20 go­di­na da ne­ko bu­de ro­đen, pa da ide u voj­sku”, is­ta­kao je Do­dik.(Tan­jug)