OSI­JEK - Vla­sni­ci se­o­skih ku­ća u Ba­ra­nji od­lu­ču­ju se na pro­da­ju ne­kret­ni­na jer u to­me vi­de svo­ju po­sled­nju za­li­hu nov­ca ili su do­ma­ćin­stva do­bi­li u na­sle­đe, pa vi­še ne mo­gu da pla­ća­ju odr­ža­va­nje, zbog če­ga im ci­je­ne dra­stič­no pa­da­ju.
Pre­ma pi­sa­nju Gla­sa Sla­vo­ni­je, mno­ge ku­će s ve­li­kim dvo­ri­šti­ma i eko­nom­skim zgra­da­ma u za­ba­če­ni­jim se­li­ma mo­gu da se ku­pe već za ma­nje od de­se­tak hi­lja­da eura.
Glav­ni raz­log to­me sva­ka­ko je eko­nom­ski, jer sta­nov­ni­ci ne­ma­ju mo­guć­nost ra­da i jed­no­stav­nog pre­ži­vlja­va­nja u svo­jim mje­sti­ma, pa su pri­si­lje­ni da od­la­ze „tr­bu­hom za kru­hom”, pre­no­si por­tal Se­e­biz.
Ne­ka­da su se se­o­ske ku­će ki­ti­le sva­tov­skim vi­jen­ci­ma, dje­ca trč­ka­ra­la po dvo­ri­šti­ma i uli­ci, a da­nas je dje­ce u se­li­ma sve ma­nje i ci­je­la do­ma­ćin­stva pro­da­ju se bud­za­što.
Go­to­vo da ne­ma se­la u ko­jem ku­će ni­su „oki­će­ne”, ali ogla­si­ma o pro­da­ji, na­ve­de­no je u tek­stu.
U agen­ci­ja­ma za pro­met ne­kret­ni­na­ma ka­žu da ta­kvih po­nu­da ima pu­no, a da vri­jed­nost ne­kret­ni­na ra­di­kal­no pa­da sa uda­lja­va­njem od ve­ćih mje­sta.
„Kod tih sta­rih ku­ća u se­li­ma uda­lje­ni­jim od gra­do­va za­pra­vo vri­je­de sa­mo gra­đe­vin­ske par­ce­le i ko­mu­na­li­je, pa su im i ci­je­ne ta­kve. Pri­mje­ra ra­di, u Ba­ti­ni ima­mo u po­nu­di ku­ću za adap­ta­ci­ju ili ru­še­nje od 60 kva­drat­nih me­ta­ra, na okuć­ni­ci od 27,3 ara. Uda­lje­na je sve­ga 150 me­ta­ra od Du­na­va i ci­je­na joj je se­dam hi­lja­da eura”, ka­žu u jed­noj osječ­koj fir­mi za pro­da­ju ne­kret­ni­na.
I u dru­gim agen­ci­ja­ma se sla­žu sa ta­kvom ocje­nom i do­da­ju či­nje­ni­cu da su se mno­ge na­pu­šte­ne ku­će, če­ka­ju­ći kup­ce, uru­ši­le sa­me od se­be. Ni ta­kve ne­kret­ni­ne baš ne idu na tr­ži­štu, a je­dan od raz­lo­ga je taj što no­vi vla­snik mo­ra da pla­ti za nji­ho­vo ukla­nja­nje.
Po­sred­ni­ci u pro­da­ji, ta­ko­đe, ka­žu da bi ta­kve ku­će vri­je­dje­le mno­go vi­še da su bli­že ve­ćim na­se­lji­ma i is­ti­ču da je sve oči­gled­ni­je da je ma­lo onih ko­ji u uda­lje­ni­jim se­li­ma mo­gu kva­li­tet­no da ži­ve i da je vr­lo ma­lo lju­di iz gra­da ko­ji ima­ju vre­me­na za uži­va­nje u vi­ken­di­ca­ma.
Tr­ži­šte je pri­lič­no mr­tvo, kon­sta­tu­je na­čel­nik Op­šti­ne Bi­lje Želj­ko Cic­kaj, ko­ji ka­že da na tr­ži­štu je­di­no pro­la­ze sta­ri­je ku­će i to u na­se­lji­ma Ko­pa­če­vo, Lug i Vr­da­rac, dok se u Bi­lju vo­di „mr­tva tr­ka” iz­me­đu ku­pa­ca i pro­da­va­ča ko­ji su kao u pat po­zi­ci­ji – jed­ni ne spu­šta­ju ci­je­nu, a dru­gi ni­su sprem­ni da pla­te ono­li­ko ko­li­ko tr­gov­ci tra­že.
Ne­što po­volj­ni­ja si­tu­a­ci­ja je ka­da se uz ku­ću pro­da­je i ne­što ob­ra­di­ve ze­mlje i ta­da ci­je­ne idu i do 30 hi­lja­da eura, na­ve­de­no je u tek­stu.
Ta­kve ci­je­ne su pri­hva­tlji­ve, jer no­vi vla­sni­ci, osim kro­va nad gla­vom, do­bi­ja­ju i ko­mad ze­mlje na kom mo­gu sa­mi da uz­ga­ja­ju na­mir­ni­ce što u osječ­kim sta­no­vi­ma sa­svim si­gur­no ne mo­gu.
Me­đu­tim, i sa ta­kvom po­nu­dom u Ba­ra­nji je da­nas ve­ći­na svi­nja­ca pra­zno, a u dvo­ri­šti­ma se, umje­sto ba­šta, ze­le­ni sa­mo ka­mo ko­rov, za­klju­ču­je Glas Sla­vo­ni­je.(Tan­jug)