BA­NjA­LU­KA – Pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik oci­je­nio je ju­če da je me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca od­u­sta­ja­njem od iz­vor­nog Dej­to­na, uda­lja­va­la Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu od re­al­ne mo­guć­no­sti da pre­ži­vi, jer je BiH ospo­so­blje­na za ži­vot kom­pro­mi­si­ma ko­ji su te­škom mu­kom po­stig­nu­ti pri­je 20 go­di­na.
„Va­žno je pri­mi­je­ti­ti da BiH po­sli­je pa­ra­fi­ra­nog spo­ra­zu­ma u Dej­to­nu, ni­je vi­še bi­la ona BiH ko­ja je 1992. me­đu­na­rod­no pri­zna­ta i ko­ja je pri­mlje­na u član­stvo UN. To je bi­la no­va dr­žav­na za­jed­ni­ca sa pot­pu­no iz­mi­je­nje­nom unu­tra­šnjom struk­tu­rom“, na­veo je Do­dik u autor­skom tek­stu za „Ne­za­vi­sne no­vi­ne“.
On je is­ta­kao da je RS, ko­ja je osno­va­na u ja­nu­a­ru 1992. go­di­ne, uni­je­la u BiH tri go­di­ne ka­sni­je svoj su­bjek­ti­vi­tet i su­ve­re­ni­tet, od­ri­ču­ći se di­je­la svog su­ve­re­ni­te­ta u ime mi­ra.
„Te 1995. go­di­ne spo­ra­zum je bio jed­na­ko ne­pri­hva­tljiv svi­ma, Sr­bi­ma, ko­ji su mo­ra­li da od­u­sta­nu od ide­je za­jed­nič­kog ži­vo­ta u ta­da već kr­njoj Ju­go­sla­vi­ji, Hr­va­ti­ma što su osta­li iz­van gra­ni­ca Hr­vat­ske, a Bo­šnja­ci­ma što su osta­li bez uni­tar­ne dr­ža­ve za ko­ju su se bo­ri­li. Dva­de­set go­di­na ka­sni­je pot­pu­no je ja­sno da je Dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum u stva­ri bio je­di­na mje­ra mo­gu­ćeg ži­vo­ta ta tri na­ro­da i da su to auto­ri spo­ra­zu­ma ve­o­ma do­bro zna­li“, oci­je­nio je Do­dik.
Pred­sjed­nik RS na­gla­sio je da se 1995. go­di­ne u Dej­to­nu ni­je in­si­sti­ra­lo na BiH ko­ja po­sto­ji da­nas, kao „re­zul­tat broj­nih bes­prav­nih in­ter­ven­ci­ja vi­so­kih pred­stav­ni­ka“.
„Pla­šim se da bi rat tra­jao du­že da je ta­ko bi­lo. Tre­ba li na­po­me­nu­ti da je spo­ra­zu­mom iz Dej­to­na RS ima­la čak i svo­ju voj­sku. Spo­ra­zu­mom na ko­ji je, iz­me­đu osta­lih, pot­pis sta­vi­la i RS, pred­vi­đe­no je oko 80 nad­le­žno­sti vi­še ne­go što ih Srp­ska ima da­nas, 20 go­di­na ka­sni­je“, na­veo je Do­dik.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, de­va­sta­ci­jom spo­ra­zu­ma od stra­ne ra­znih me­đu­na­rod­nih pred­stav­ni­ka, po­la­ko se uru­ša­va­la i spo­sob­nost BiH da osta­ne cje­lo­vi­ta i funk­ci­o­nal­na, jer spo­ra­zum je ga­ran­to­vao cje­lo­vi­tost dr­ža­ve kroz nje­nu de­cen­tra­li­za­ci­ju, i to sa­mo pod uslo­vom da se spro­ve­de ona­ko ka­ko je na­pi­san.
„Ako je tzv. me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca da­la naj­ve­ći do­pri­nos po­li­tič­kom do­go­vo­ru ko­ji je do­nio že­lje­ni mir u BiH, i u pr­vim go­di­na­ma po­sli­je ra­ta od­i­gra­la pre­sud­nu ulo­gu u spro­vo­đe­nju mi­ra na te­re­nu, on­da bi bi­lo ko­rekt­no da se pri­zna da je ta ista me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, pre­ko svo­jih pred­stav­ni­ka u BiH, ru­ši­la ono što je pret­hod­no sa­ma gra­di­la“, oci­je­nio je Do­dik.
On je na­veo da je u no­vi­je vri­je­me Dej­ton­ski ustav na uda­ru bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je, ko­ja krup­ne po­li­tič­ke pro­mje­ne u ze­mlji po­ku­ša­va pod­ve­sti pod teh­nič­ke uslo­ve ko­je BiH mo­ra da is­pu­ni ka­ko bi se kre­ta­la ka evrop­skom pu­tu.
„S ob­zi­rom na to da je Dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum me­đu­na­rod­ni ugo­vor, ko­ji se po kon­ven­ci­ji mo­ra spro­vo­di­ti, zva­nič­ni Bri­sel, uz po­moć po­li­tič­kog Sa­ra­je­va, ne go­vo­ri o pro­mje­ni spo­ra­zu­ma, ali kroz broj­ne za­htje­ve na evrop­skom pu­tu, upra­vo po­ku­ša­va da pro­mi­je­ni spo­ra­zum na ko­me po­či­va ze­mlja. Za RS ni taj put, ni kre­ta­nje po nje­mu, ne­će zna­či­ti ni­šta, uko­li­ko to­kom pu­to­va­nja iz­gu­bi sa­mo­stal­nost, ko­ja joj je za­ga­ran­to­va­na Dej­to­nom“, za­klju­čio je Do­dik.(Tan­jug)