Op­šti okvir­ni spo­ra­zum za mir u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, po­zna­ti­ji kao Dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum, po­stig­nut je u va­zdu­ho­plov­noj ba­zi Rajt-Pa­ter­son kod Dej­to­na, u ame­rič­koj dr­ža­vi Oha­jo, a ko­jim je pre­ki­nut rat u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni (1992-1995).
Po ovom spo­ra­zu­mu i for­mu­li: dva en­ti­te­ta – tri kon­sti­tu­tiv­na na­ro­da, BiH je po­di­je­lje­na na dva di­je­la: Fe­de­ra­ci­ju (mu­sli­man­sko-hr­vat­sku) BiH i Re­pu­bli­ku Srp­sku.
Kon­fe­ren­ci­ja je tra­ja­la od 1. do 21. no­vem­bra 1995. go­di­ne, a do­go­vor su pa­ra­fi­ra­li pred­sjed­ni­ci Sr­bi­je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, Hr­vat­ske Fra­njo Tuđ­man i BiH Ali­ja Izet­be­go­vić, u pri­su­stvu dr­žav­nog se­kre­ta­ra SAD Vo­re­na Kri­sto­fe­ra. Spo­ra­zum je ozva­ni­čen tri sed­mi­ce ka­sni­je, 14. de­cem­bra 1995. u Je­li­sej­skoj pa­la­ti u Pa­ri­zu.
Po­sti­za­nju spo­ra­zu­ma pret­ho­di­la je 18 ne­dje­lja du­ga „šatl di­plo­ma­ti­ja” Ri­čar­da Hol­bru­ka, ko­ji je za mje­sto ko­nač­nog či­na iza­brao ba­zu Rajt-Pe­ter­son u Oha­ju po ugle­du na izra­el­sko-egi­pat­ske pre­go­vo­re u Kemp Dej­vi­du.
Pot­pi­sni­ci Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma su se oba­ve­za­li da me­đu­sob­ne od­no­se re­gu­li­šu pre­ma Po­ve­lji UN, Za­vr­šnom ak­tu iz Hel­sin­ki­ja i dru­gim do­ku­men­ti­ma OEBS-a, kao i na me­đu­sob­no po­što­va­nje su­ve­re­ni­te­ta i rje­šav­nje ne­spo­ra­zu­ma is­klju­či­vo na mi­ro­lju­biv na­čun. Stvo­re­na su dva en­ti­te­ta, Re­pu­bli­ka Srp­ska i Fe­de­ra­ci­ja BiH, kao i po­se­ban di­strikt Brč­ko.
Dva­de­set go­di­na ka­sni­je, ni­ko od pot­pi­sni­ka spo­ra­zu­ma ni­je živ, bo­san­ski pri­mje­rak do­ku­men­ta je iz­gu­bljen, a po­li­ti­ča­ri u BiH i da­lje ras­pra­vlja­ju o nje­go­voj re­vi­zi­ji.
Evrop­ska uni­ja, ka­ko je pro­šle go­di­ne u Sa­ra­je­vu re­kla vi­so­ka pred­stav­ni­ca EU Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni, ne raz­mi­šlja o mo­gu­ćoj re­vi­zi­ji spo­ra­zu­ma, na­vo­de­ći da o ne­kom no­vom Dej­to­nu „ne­ma ni go­vo­ra”.
Go­to­vo isto­vre­me­no, po­ja­vi­la se i nje­mač­ko-bri­tan­ska ini­ci­ja­ti­va o ub­za­nju re­for­mi u BiH, što bi, sma­tra­ju Ber­lin i Lon­don, toj ze­mlji otvo­ri­lo evrop­sku per­spek­ti­vu i na­du da će stva­ri po­če­ti zna­čaj­ni­je da se mi­je­nja­ju.
Pred­sjed­nik RS Mi­lo­rad Do­dik ne ospo­ra­va evrop­ski put BiH i na­vo­di da bi mo­gao čak i da po­dr­ži nje­mač­ko-bri­tan­sku ini­ci­ja­ti­vu „uko­li­ko ona ne za­di­re u ustav­ne nad­le­žno­sti RS”.
Vlast u Ba­nja­lu­ci na­vo­di da se per­ma­nent­no od­u­zi­ma­ju nad­le­žno­sti Srp­skoj, kao i da se po­stup­ci pro­tiv po­či­ni­la­ca rat­nih zlo­či­na u Sa­ra­je­vu vo­de tra­lja­vo, što je sve, tvr­de, raz­log da se gra­đa­ni RS na re­fe­ren­du­mu iz­ja­sne že­le li da­lje tim pu­tem.
Me­đu­na­rod­nim zva­nič­ni­ci­ma ne svi­đa se Do­di­ko­va ide­ja o re­fe­ren­du­mu, a Be­o­grad u toj na­mje­ri Srp­skoj sa­vje­tu­je uz­dr­ža­nost.
Srp­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić ra­ni­je je iz­ja­vio da je sa­slu­šao ar­gu­men­te pred­sjed­ni­ka RS Mi­lo­ra­da Do­di­ka, da je po­ku­šao da mu uka­že na ne­ke svo­je sta­vo­ve, sa­gle­dav­ši pro­blem iz „ši­reg ugla”, te da je za­klju­čio da je neo­p­hod­no da se „o svim pi­ta­nji­ma još raz­mi­sli”.
Biv­ši ame­rič­ki pred­sjed­nik Bil Klin­ton sma­tra da svi­jet mo­že iz­vu­ći po­u­ku iz pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, te da bi svi tre­ba­lo da sla­ve ono što se ta­mo do­go­di­lo pri­je 20 go­di­na.
„Tre­ba­lo bi za­hva­li­ti svi­ma ko­ji su mo­gli, ali ni­su ugro­zi­li taj spo­ra­zum u pro­te­kle dvi­je de­ce­ni­je”, re­kao je Klin­ton.
Nje­mač­ki di­plo­ma­ta i je­dan od uče­sni­ka u mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma u Dej­to­nu Mi­ha­el Štaj­ner iz­ja­vio je za Doj­če ve­le da je Dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum bio je­di­no rje­še­nje u si­tu­a­ci­ji i okol­no­sti­ma ko­je su 1995. go­di­ne po­sto­ja­le u BiH, ali da je da­nas ana­hron.
Štaj­ner je re­kao da ni­je po­sto­ja­la al­ter­na­ti­va da se iz­bjeg­ne stva­ra­nje dva en­ti­te­ta u BiH, jer je „po­sto­ja­la du­bo­ka pro­tiv­reč­nost ono­ga što su stra­ne že­lje­le da ostva­re” i što, ka­ko je re­kao, i da­nas dje­li­mič­no že­le.
Go­vo­re­ći o bu­duć­no­sti BiH, Štaj­ner je na­veo da je u in­te­re­su i Bo­šnja­ka i Sr­ba i Hr­va­ta da ze­mlja do­bi­je funk­ci­o­na­lan Ustav.(RTS)

Van­ze­malj­ci

Ba­za Rajt-Pa­ter­son u Oha­ju spa­da u red naj­ve­ćih ba­za ame­rič­kog voj­nog va­zdu­ho­plov­stva i ima naj­du­žu tra­di­ci­ju. Osno­va­na 1917. go­di­ne, ime je do­bi­la u čast bra­će Rajt, pr­vih le­ta­ča avi­o­nom, kao i u čast prob­nog pi­lo­ta, po­ruč­ni­ka Fren­ka Stju­ar­ta Pa­ter­so­na, ko­ji je po­gi­nuo te­sti­ra­ju­ći avi­on na po­li­go­ni­ma ove ba­ze 1918. go­di­ne. U ba­zi se na­la­zi i je­dan od naj­ve­ćih mu­zej va­zdu­ho­plov­stva u svi­je­tu – Na­ci­o­nal­ni mu­zej va­zdu­ho­plov­nih sna­ga SAD.
Pri­je do­la­ska Mi­lo­še­vi­ća, Izet­be­go­vi­ća i Tuđ­ma­na u Dej­ton, ba­za Raj-Pe­ter­son je bi­la, a i da­nas je, ne­is­crp­na te­ma sce­na­ri­sta na­uč­no-fan­ta­stič­nih fil­mo­va i te­o­re­ti­ča­ra za­vje­re o ame­rič­kom skri­va­nju isti­ne o van­ze­malj­ci­ma.
Po tim „te­o­ri­ja­ma” 1947. go­di­ne „le­te­ći ta­njir” sa van­ze­malj­skom po­sa­dom na­vod­no se sru­šio kod Ro­zve­lu u No­vom Mek­si­ku, a stra­da­li i pre­ži­vje­li van­ze­malj­ci, za­jed­no s osta­ci­ma le­tje­li­ce, pre­ni­je­ti su baš u ba­zu Rajt-Pa­ter­son.
Ame­rič­ki zva­nič­ni­ci su de­ma­no­va­li ove pri­če, ali je al­ter­na­tiv­na isto­ri­ja o slu­ča­ju „Ro­zvel” iz­gle­da bi­la da­le­ko atrak­tiv­ni­ja i is­pla­ti­vi­ja.(RTS)