Biv­ši pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Ra­do­van Ka­ra­džić osu­đen je na 40 go­di­na za­tvo­ra zbog rat­nih zlo­či­na po­či­nje­nih u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.
Od 11 ta­ča­ka op­tu­žni­ce, Ka­ra­džić je oslo­bo­đen op­tu­žbe po jed­noj tač­ki op­tu­žni­ce, za ge­no­cid nad ne­srp­skim sta­nov­ni­štvom u se­dam op­šti­na u BiH, a osu­đen je za osta­lih 10, od ko­jih jed­na uklju­ču­je ge­no­cid u Sre­bre­ni­ci.
Pro­gla­šen je kri­vim za ge­no­cid iz tač­ke dva, po tač­ki tri kriv je za pro­go­ne i zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti, če­ti­ri – is­tre­blje­nja i zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti, pet – ubi­stva, zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti, šest – ubi­stva, kr­še­nje za­ko­na i obi­ča­ja ra­ta, se­dam – pro­go­ne i de­por­ta­ci­ju i kr­še­nje za­ko­na i obi­ča­ja ra­to­va­nja.
Za­tim po tač­ki osam kriv je za na­sil­no pre­mje­šta­nje, zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti, de­vet – te­ror, kr­še­nje pra­va i obi­ča­ja ra­to­va­nja, 10 – ne­za­ko­ni­te na­pa­de na ci­vi­le i kr­še­nje za­ko­na i obi­ča­ja ra­to­va­nja, 11 – uzi­ma­nje ta­la­ca i kr­še­nje za­ko­na i obi­ča­ja ra­to­va­nja.
Pi­ter Ro­bin­son, je­dan od čla­no­va Ka­ra­dži­će­vog prav­nog ti­ma sa­vjet­ni­ka, na­ja­vio je žal­bu na pre­su­du, pre­no­si Roj­ters.
Ro­bin­son je no­vi­na­ri­ma re­kao da je Ka­ra­džić bio za­pre­pa­šćen što je pro­gla­šen kri­vim za or­ga­ni­zo­va­nje srp­skih zlo­či­na ši­rom BiH to­kom ra­ta od 1992. do 1995. go­di­ne.
Su­di­ja Ogon Kvon re­kao je da je vi­je­će na­šlo da Ka­ra­džić ni­je kriv za ge­no­cid pod tač­kom je­dan op­tu­žni­ce, ko­ja se od­no­si na zlo­či­ne u se­dam bo­san­skih op­šti­na.
Sud­sko vi­je­će Ha­škog tri­bu­na­la za­klju­či­lo je da je Ra­do­van Ka­ra­džić od­go­vo­ran za ge­no­cid nad mu­sli­man­skim sta­nov­ni­štvom u Sre­bre­ni­ci, po­što je utvr­di­lo da je pri­stao na uku­pan cilj ubi­ja­nja mu­sli­man­skih mu­ška­ra­ca u Sre­bre­ni­ci, ko­jem je znat­no do­pri­nio.
Ka­ra­džić je na­kon vi­še­go­di­šnjeg bjek­stva i skri­va­nja pod la­žnim iden­ti­te­tom „dok­to­ra Da­bi­ća”, uhap­šen 18. ju­la 2008. go­di­ne, i ne­dje­lju da­na ka­sni­je iz Be­o­gra­da je iz­ru­čen Tri­bu­na­lu u Ha­gu.
Su­đe­nje mu je po­če­lo u ok­to­bru 2009. go­di­ne, a za­vr­še­no je 2014. To­kom su­đe­nja zva­nič­no se bra­nio sam – bez advo­ka­ta, ali uz po­moć struč­nog prav­nog ti­ma.(RTS)-Tan­jug


Bez do­ka­za za ge­no­cid­ne na­mje­re u se­dam op­šti­na

U za­ključ­ku po­vo­dom op­tu­žbe za se­dam bo­san­skih op­šti­na, Ka­ra­džić, pre­ma sta­vu Sud­skog vi­je­ća, sno­si in­di­vi­du­al­nu kri­vič­nu od­go­vor­nost za pro­gon, is­tre­blje­nje, ubi­stva, de­por­ta­ci­ju i pri­sil­no pre­se­lje­nje.
Vi­je­će, me­đu­tim, sma­tra da ne­ma do­ka­za da je po­sto­ja­la ge­no­cid­na na­mje­ra ni kod Ka­ra­dži­ća ni kod čla­no­va za­jed­nič­kog zlo­či­nač­kog po­du­hva­ta, kao ni kod po­je­di­nač­nih iz­vr­ši­la­ca zlo­či­na da se is­tri­je­bi i pot­pu­no uni­šti mu­sli­man­sko i hr­vat­sko sta­nov­ni­štvo u tim op­šti­na­ma, re­kao je pred­sjed­nik Sud­skog vi­je­ća.


Cvi­ja­no­vić: Prav­da po­kle­kla pred po­li­ti­kom

Pred­sjed­ni­ca Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske Želj­ka Cvi­ja­no­vić iz­ja­vi­la je da na­kon iz­ri­ca­nja pre­su­de pr­vom pred­sjed­ni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske Ra­do­va­nu Ka­ra­dži­ću osta­je uti­sak da je prav­na ar­gu­men­ta­ci­ja po­kle­kla pred po­li­tič­kim sta­vom, jer pre­su­du ni­su pra­ti­li ja­sni prav­ni do­ka­zi i obra­zlo­že­nja i upra­vo je zbog to­ga i otvo­ren pro­stor za ozbilj­nu žal­bu u na­red­nom pe­ri­o­du.
Cvi­ja­no­vi­će­va je is­ta­kla da je pri­stup me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ra­tu u BiH bio i ostao ta­kav da „ni­smo pre­vi­še iz­ne­na­đe­ni da­na­šnjom pre­su­dom jer je sva me­đu­na­rod­na po­li­ti­ka i vo­đe­na na na­čin da se kriv­ci tra­že sa­mo na jed­noj stra­ni”.
„Zbog to­ga su broj­ni zlo­čin­ci, upr­kos ja­snim ma­te­ri­jal­nim do­ka­zi­ma, osta­li iz­van do­me­ta me­đu­na­rod­ne ili do­ma­će prav­de, če­sto uz bla­go­slov iste te me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke i za­jed­ni­ce, a zbog to­ga je dis­kre­di­to­van i osa­ka­ćen i sam pro­ces po­mi­re­nja u BiH”, na­gla­si­la je pre­mi­jer­ka Srp­ske.


Do­dik: Pre­su­da ne mo­že da uma­nji sna­gu Srp­ske

Pre­su­da bi­lo ko­me, pa i Ra­do­va­nu Ka­ra­dži­ću, ne mo­že da uma­nji sna­gu Re­pu­bli­ke Srp­ske, iz­ja­vio je pred­sjed­nik Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik. „Re­pu­bli­ka Srp­ska ni­kad ni­je bi­la svje­sni­ja se­be i od­luč­ni­ja da bra­ni svo­je ste­če­no pra­vo i u tom po­gle­du pre­su­da bi­lo ko­me, pa ni Ka­ra­dži­ću, ne­će mo­ći da uma­nji sna­gu Re­pu­bli­ke Srp­ske”, re­kao je Do­dik.
On je re­kao da, bi­lo slu­čaj­no ili ne, bo­li što je na da­na­šnji dan, na go­di­šnji­cu NA­TO bom­bar­do­va­nja, ne­ko od­lu­čio da je sa­op­šti i do­dao da pre­su­du oče­ku­ju mno­gi da bi po­no­vo pra­vi­li ha­ran­gu na Re­pu­bli­ku Srp­sku. Do­dik je re­kao da je ap­so­lut­no ja­sno da je pre­su­da Ka­ra­dži­ću do­ne­se­na pod sna­žnim pri­ti­skom ra­znih me­đu­na­rod­nih lo­bi­ja i ra­ni­jih ste­re­o­ti­pa o is­klju­či­vo srp­skoj kri­vi­ci za rat u BiH.
„Za mno­ge slu­ča­je­ve u Ha­škom tri­bu­na­lu po­zna­to je da ni­su za­sno­va­ni uvi­jek na či­nje­ni­ca­ma, ne­go da su zna­čaj­no bi­li mo­ti­vi­sa­ni i po­li­tič­kim mo­ti­vi­ma, kao i una­pri­jed skro­je­nim i op­tu­žni­ca­ma i pre­su­da­ma”, re­kao je Do­dik, is­ta­kav­ši da i ve­ći­na na­ro­da u Srp­skoj to shva­ta na taj na­čin.
Pred­sjed­nik Srp­ske je is­ta­kao da u pri­log to­me go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je go­to­vo cje­lo­kup­no po­li­tič­ko i voj­no ru­ko­vod­stvo Sr­ba pro­ce­su­i­ra­no, a da je iz­o­sta­la od­go­vor­nost dru­gih, po­put Na­se­ra Ori­ća, ko­ji se da­nas „slo­bod­no še­ta­ju po Sa­ra­je­vu i sa slo­bo­de na­vod­no ne­što bra­ne, a u me­đu­vre­me­nu uni­šta­va­ju svje­do­ke i pri­jet­njom mi­je­nja­ju nji­ho­ve is­ka­ze”.


Uhap­še­na Flo­rens Art­man u Ha­gu

Biv­ša port­pa­rol­ka Ha­škog tu­ži­la­štva Flo­rens Art­man uhap­še­na je ju­če u Ha­gu po­što je ra­ni­je bi­la osu­đe­na zbog ne­po­što­va­nja su­da, ja­vlja spe­ci­jal­ni iz­vje­štač RTS-a iz Ha­ga.
Hap­še­nje biv­še port­pa­rol­ke Ha­škog tu­ži­la­štva po­ku­ša­le su da spri­je­če „Maj­ke Sre­bre­ni­ce”, ko­je su je okru­ži­le i na taj na­čin po­ku­ša­le da je za­šti­te, ja­vlja spe­ci­jal­ni iz­vje­štač RTS-a iz Ha­ga.
Art­ma­no­vu su uhap­si­li pri­pad­ni­ci slu­žbe bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja ko­ji obez­bje­đu­ju Tri­bu­nal u Ha­gu, i spro­ve­li je u zgra­du su­da. Biv­ša port­pa­rol­ka je po­ku­ša­la da pri­su­stvu­je da­na­šnjem iz­ri­ca­nju pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de rat­nom li­de­ru RS Ra­do­va­nu Ka­ra­dži­ću.
Flo­rens Art­man, fran­cu­ska no­vi­nar­ka i biv­ša pred­stav­ni­ca za štam­pu Tu­ži­la­štva Ha­škog tri­bu­na­la, pro­gla­še­na je 14. sep­tem­bra 2009. go­di­ne kri­vom za dje­lo ne­po­što­va­nje su­da i osu­đe­na na nov­ča­nu ka­znu u iz­no­su od 7.000 eura.
Pre­su­du je iz­re­klo Spe­ci­jal­no vi­je­će Tri­bu­na­la, ko­jem je pred­sje­da­vao ju­žno­a­frič­ki su­di­ja Mo­lo­to, a u či­jem su sa­sta­vu još bi­le i su­di­je Li­ju iz Ki­ne i Gi­nej iz Tur­ske.
Sud­sko vi­je­će je utvr­di­lo da je Art­ma­no­va, ob­ja­vlji­va­njem tih od­lu­ka u knji­zi „Mir i ka­zna” i jed­nom tek­stu, „na­mjer­no i volj­no ome­ta­la spro­vo­đe­nje prav­de” i ti­me po­či­ni­la kri­vič­no dje­lo ne­po­što­va­nje su­da.
„Vi­je­će je utvr­di­lo da je op­tu­že­na u svo­joj knji­zi i tek­stu ob­ja­vi­la sa­dr­žaj dvi­je od­lu­ke ko­je su u to vri­je­me bi­le po­vjer­lji­ve i taj sta­tus ima­ju i da­nas”, re­kao je su­di­ja Mo­lo­to.
Pre­ma pre­su­di, Art­ma­no­va je za po­vjer­ljiv sta­tus od­lu­ka pred Tri­bu­na­lom zna­la, tim pri­je što ju je na to upo­zo­rio i se­kre­ta­ri­jat su­da, ali je, upr­kos to­me, od­lu­či­la da ih ob­ja­vi, iako je kao biv­ša port­pa­rol­ka bi­la svje­sna šta to zna­či.
Su­di­je su na­zna­či­le da po­stup­ci Art­ma­no­ve mo­gu ugro­zi­ti sa­rad­nju dr­ža­va sa Tri­bu­na­lom i na­ru­ši­ti po­vje­re­nje jav­no­sti u Tri­bu­nal.
Kao olak­ša­va­ju­ću okol­nost, sud­sko vi­je­će je uze­lo u ob­zir to što je dio in­for­ma­ci­ja iz knji­ge Art­ma­no­ve već bio ob­ja­vljen, kao i to što „knji­ga ni­je po­sti­gla ko­mer­ci­jal­ni uspeh”.
Art­ma­no­va je od 2000. do 2006. bi­la pred­stav­ni­ca za štam­pu ta­da­šnje glav­ne tu­ži­telj­ke Tri­bu­na­la Kar­le del Pon­te. Del Pon­te­o­va je iz­ja­vi­la da je hap­še­nje Art­ma­no­ve ne­pri­hva­tlji­vo.
Biv­ša port­pa­rol­ka Ha­škog tu­ži­la­štva go­di­na­ma je od­bi­ja­la da se po­vi­nu­je od­lu­ci su­da.


Če­ka­mo dru­go po­lu­vri­je­me

Biv­ša pred­sjed­ni­ca Re­pu­bli­ke Srp­ske Bi­lja­na Plav­šić iz­ja­vi­la je za Sput­njik da mi­sli da će i Ka­ra­džić do­ži­vje­ti slo­bo­du kao i ona.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pre­su­du po ko­joj je Ka­ra­džić kriv za ge­no­cid u Sre­bre­ni­ci, Plav­ši­će­va je re­kla: „Ako je ge­no­cid on­da ubi­ja­ju že­nu i dje­cu, ali ja sam vi­dje­la da ih spa­sa­va­ju”.
Pr­vi pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske Mom­či­lo Kra­ji­šnik sma­tra da je da­na­šnja pre­su­da Ha­škog su­da pr­vom pred­sjed­ni­ku Srp­ske Ra­do­va­nu Ka­ra­dži­ću od 40 go­di­na za­tvo­ra sa­mo „pr­vo po­lu­vri­je­me” i da će u „dru­gom po­lu­vre­me­nu”, uz ozbilj­nu ak­tiv­nost advo­ka­ta, bi­ti do­ka­za­no da su od­red­be u da­na­šnjoj pre­su­di po­gre­šne.
On ka­že da je ohra­bru­ju­će što ima iz­dvo­je­nih mi­šlje­nja su­di­ja i vje­ru­je da će pre­su­da po­sli­je žal­be bi­ti mno­go po­volj­ni­ja.


Sr­bi­ja ne­će do­zvo­li­ti na­pa­de na RS

Pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić po­ru­čio je da Sr­bi­ja ne smi­je, ne mo­že i ne­će do­zvo­li­ti da se pre­su­da Ra­do­va­nu Ka­ra­dži­ću is­ko­ri­sti za po­li­tič­ke ili bi­lo ko­je na­pa­de na Re­pu­bli­ku Srp­sku.
Alek­san­dar Vu­čić je na cen­tral­noj dr­žav­noj ce­re­mo­ni­ji po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja Da­na sje­ća­nja na žr­tve NA­TO agre­si­je u Var­va­ri­nu re­kao da Sr­bi­ja ima oba­ve­zu da vo­di ra­ču­na i o svom na­ro­du iz­van gra­ni­ca Sr­bi­je.
„Upo­zo­ra­vam one ko­ji mi­sle da da­na­šnju pre­su­du pro­tiv ne­ka­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske is­ko­ri­ste za po­li­tič­ki ili bi­lo ko­ji na­pad na Re­pu­bli­ku Srp­sku, da Sr­bi­ja u skla­du sa Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom to ne smi­je, ne mo­že i ne­će da do­zvo­li”, is­ta­kao je Vu­čić.
Na­gla­sio je i da će Sr­bi­ja sta­ti uz svoj na­rod i šti­ti­ti nje­go­vo pra­vo na op­sta­nak, kao i pra­vo na po­sto­ja­nje i ži­vot Re­pu­bli­ke Srp­ske.