VA­ŠING­TON – SAD su u no­vem­bru 1994. do­ni­je­le od­lu­ku da će ot­po­če­ti pre­go­vo­re sa Sr­bi­ma u BiH i uze­ti u ob­zir i nji­ho­ve sta­vo­ve o raz­mje­ni te­ri­to­ri­ja sa Bo­šnja­ci­ma i Hr­va­ti­ma, pro­iz­la­zi iz do­ku­men­ta iz pe­ri­o­da ad­mi­ni­stra­ci­je ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Bi­la Klin­to­na ko­ji su ne­dav­no de­kla­si­fi­ko­va­ni, pre­no­se „Ne­za­vi­sne no­vi­ne”.
U za­ključ­ci­ma Klin­to­no­vog Glav­nog ko­mi­te­ta za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost iz no­vem­bra 1994, ko­jem su pri­su­stvo­va­li naj­vi­ši Klin­to­no­vi sa­rad­ni­ci, do­ni­je­ta je od­lu­ka da se uđe u di­ja­log sa Sr­bi­ma iz BiH, a iz do­ku­me­na­ta je po­sred­no vi­dlji­vo da su se Ame­ri­kan­ci na taj ko­rak od­lu­či­li ne­volj­no i pod pri­ti­skom Evro­plja­na.
„Isto­vre­me­no dok bu­de­mo od­mr­za­va­li na­še kon­tak­te sa bo­san­skim Sr­bi­ma, ma­pa Kon­takt gru­pe osta­je po­čet­na tač­ka za pre­go­vo­re o te­ri­to­ri­ji. Kon­takt gru­pa bi ne­for­mal­no mo­gla raz­mo­tri­ti i raz­mje­nu te­ri­to­ri­ja na ba­zi obo­stra­ne sa­gla­sno­sti stra­na”, is­tak­nu­to je u do­ku­men­tu.
Da­lje se is­ti­če, ne sa­mo sa­gla­snost SAD da se uđe u mo­gu­ću raz­mje­nu te­ri­to­ri­ja, već i da „Kon­takt gru­pi na sto­lu osta­vlja op­ci­ju po­ve­zi­va­nja Fe­de­ra­ci­je BiH i en­ti­te­ta bo­san­skih Sr­ba sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma na ba­zi rav­no­prav­nog tret­ma­na”.
„Ne­za­vi­sne” na­vo­de da su ta­ko, dok su 1993. raz­ma­tra­le va­zdu­šne uda­re i kop­ne­nu ope­ra­ci­ju pro­tiv RS, pa i na­pa­de na Sr­bi­ju, SAD već na­red­ne go­di­ne pri­sta­le na ve­li­ke ustup­ke Sr­bi­ma, na če­mu je i bio ba­zi­ran plan Kon­takt gru­pe 51:49 od­sto. U di­je­lu do­ku­men­ta u ko­jem se go­vo­ri o du­go­roč­nim mje­ra­ma u slu­ča­ju da RS ne pri­hva­ti po­nu­đe­ni plan, is­ti­če se da va­zdu­šni uda­ri i po­dr­ška bo­šnjač­kim sna­ga­ma osta­ju na sto­lu u pe­ri­o­du do dvi­je go­di­ne „na­kon če­ga bi Bo­san­ci (Bo­šnja­ci) bi­li pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi”.
Pre­ma ocje­ni „Ne­za­vi­snih”, SAD su se od­lu­či­le da iza­đu u su­sret Sr­bi­ma zbog ra­sta unu­tra­šnjeg pri­ti­ska u SAD.
Ovaj me­dij na­vo­di da se iz po­me­nu­tog do­ku­men­ta mo­že za­klju­či­ti da se Ame­ri­kan­ci­ma žu­ri­lo da Sr­bi pri­hva­te ka­kav-ta­kav plan ka­ko ne bi bi­li do­ve­de­ni u si­tu­a­ci­ju da mo­ra­ju jed­no­stra­no da uki­nu em­bar­go na oruž­je i prak­tič­no ugro­ze od­no­se sa Evro­pom.
„Ne­za­vi­sne” pre­no­se i po­da­tak da je na sa­stan­ku 5. fe­bru­a­ra 1993. raz­ma­tra­na voj­na in­ter­ven­ci­ja pro­tiv RS i di­rekt­na po­dr­ška Bo­šnja­ci­ma, u sklo­pu im­ple­men­ta­ci­je Vens – Ove­no­vog pla­na. Ta­da, ka­ko sto­ji u tran­skrip­ti­ma, u so­bu ula­zi Al Gor, ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik.
„Ja se ne sla­žem (sa upo­tre­bom si­le). Svi­jet je­ste do­zvo­lio uža­snu stvar u BiH, ali uvi­jek sam bio opre­zan kad je u pi­ta­nju ko­ri­šće­nje voj­ne si­le, kao što sam si­gu­ran da će bi­ti i Bil Klin­ton”, re­kao je Gor.
Dr­žav­ni se­kre­tar Vo­ren Kri­sto­fer uka­zao je da bi čak i naj­bo­lji spo­ra­zum zah­ti­je­vao ne­ku vr­stu upo­tre­be si­le, na šta je Gor krat­ko od­go­vo­rio da „ame­rič­ki na­rod ne že­li da ša­lje­mo na­še mom­ke ta­mo”.
(Tan­jug)