Evrop­ska uni­ja spre­ma po­te­ze ko­ji­ma bi po­mo­gla da se ri­je­ši kri­za u Ma­ke­do­ni­ji. U igri su sank­ci­je za po­li­ti­ča­re i uki­da­nje pre­po­ru­ke za po­če­tak pre­go­vo­ra sa EU, ja­vlja Doj­če ve­le.
Pr­vi po­tez EU po­sle am­ne­sti­je za vi­nov­ni­ke afe­re pri­slu­ški­va­nja i abo­li­ci­je ko­ju je pot­pi­sao pred­sjed­nik Đor­đe Iva­nov mo­gao bi bi­ti anu­li­ra­nje pre­po­ru­ke za po­če­tak ma­ke­don­skih pre­go­vo­ra o član­stvu u Uni­ji.
„Tač­no, raz­mi­šlja se o ozbilj­nim sank­ci­ja­ma. Pr­vi ko­rak će bi­ti od­u­zi­ma­nje pre­po­ru­ke za po­če­tak pre­go­vo­ra”, re­kao je za Doj­če ve­le evrop­ski di­plo­ma­ta ko­ji je že­lio da osta­ne ano­ni­man.
Osim bri­sa­nja pre­po­ru­ke, EU raz­mi­šlja o za­mr­za­va­nju imo­vi­ne i za­bra­ni pu­to­va­nja za po­li­ti­ča­re ko­ji ome­ta­ju rje­ša­va­nje po­li­tič­ke kri­ze u Ma­ke­do­ni­ji.
S dru­ge stra­ne, sa­sta­nak ko­ji je ju­če i za vri­je­me vi­ken­da tre­bao da se odr­ži u Be­ču i da pu­tem pre­go­vo­ra po­nu­di rje­še­nje za pre­va­zi­la­že­nje po­li­tič­ke kri­ze u Ma­ke­do­ni­ji je ot­ka­zan. Ovo je ju­če u Sko­plju zva­nič­no sa­op­štio i evro­am­ba­sa­dor u Ma­ke­do­ni­ji Aivo Orav. Evro­ko­me­sar za pro­ši­re­nje Jo­ha­nes Han je za­jed­no sa tro­ji­com evro­po­sla­ni­ka Edvar­dom Ku­ka­nom, Ri­čar­dom Hol­bru­kom i Ivom Vaj­glom, po­nu­dio svo­ju uslu­gu če­tvo­ri­ci li­de­ra naj­ve­ćih po­li­tič­kih par­ti­ja u Ma­ke­do­ni­ji da po­mog­nu još jed­nom u pre­va­zi­la­že­nju kri­ze, ali je po­ku­šaj oči­gled­no pro­pao.
U re­ak­ci­ji Evrop­ske ko­mi­si­je ko­ja je sti­gla u Sko­plje ka­že se: „Kao evro­ko­me­sar i me­di­ja­tor u Evrop­skom par­la­men­tu, ža­li­mo što je li­der­ski sa­sta­nak za­ka­zan za 22. april u Be­ču pro­pao i ne­će se odr­ža­ti. Cilj ovog sa­stan­ka je bio da se po­mog­ne ze­mlji da pro­na­đe put za ostva­ri­va­nje ono­ga što je do­gvo­re­no u Pr­ži­nu.
Evrop­ska ko­mi­si­ja za sa­da od­u­sta­je od or­ga­ni­za­ci­je no­vih li­der­skih su­sre­ta i oče­ku­je da po­li­ti­ča­ri u Ma­ke­do­ni­ji sa­mi pro­na­đu iz­laz iz kri­ze. U su­prot­nom EU mo­že da uve­de sank­ci­je pro­tiv ma­ke­don­skih po­li­ti­ča­ra. Ko­mi­si­ja na­rav­no osta­je otvo­re­na za sva­ku vr­stu po­mo­ći uko­li­ko se ona za­tra­ži.
Sko­plje ima kon­ti­nu­i­ran pro­blem sa vla­da­vi­nom pra­va či­me se ru­ši ono što je do­go­vo­re­no. To se pri­je sve­ga od­no­si na ne­dav­nu am­ne­sti­ju od stra­ne pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve i na pri­pre­me za kre­di­bil­ne iz­bo­re ko­ji bi bi­li pri­zna­ti od stra­ne me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Stal­no po­na­vlja­mo da će ne­po­što­va­nje do­go­vo­ra iz Pr­ži­na ima­ti ozbilj­ne po­sle­di­ce po ze­mlju i du­bo­ko ža­li­mo zbog re­tro­grad­nih ko­ra­ka ko­ji gu­ra­ju ze­mlju da­le­ko od nje­nih aspi­ra­ci­ja za ula­zak u EU. Zbog od­su­stva bi­lo ka­kvog pro­gre­sa mo­ra­će­mo da pre­du­zme­mo ak­ci­je ko­je su u skla­du sa za­htje­vi­ma EK, Sa­vje­ta Evro­pe i Evrop­skog par­la­men­ta. Pri­mi­li smo k zna­nju i ima­mo u vi­du ak­ci­je gr­ađan­skog dru­štva i da­je­mo pu­nu po­dr­šku svim mir­nim na­po­ri­ma da se obez­bi­je­de plu­ra­li­zam i slo­bo­da mi­šlje­nja kao cen­tral­ne vri­jed­no­sti svih evrop­skih de­mo­kra­ti­ja“.
Svo­je uče­šće na pre­go­vo­ri­ma pret­hod­no je uslo­vio li­der opo­zi­ci­one par­ti­je SDSM Zo­ran Za­ev, ko­ji tra­ži da pr­vo pred­sjed­nik Ma­ke­do­ni­je Đor­đe Iva­nov po­vu­če spor­nu od­lu­ku o po­mi­lo­va­nju po­li­ti­ča­ra ko­ji su umi­je­ša­ni u kri­mi­nal, i da pred­sjed­nik So­bra­nja za­ka­že sjed­ni­cu na ko­joj bi se već za­ka­za­ni iz­bo­ri za 5. jun od­lo­ži­li do is­pu­nje­nja svih ta­ča­ka ko­je su pred­vi­đe­ne do­go­vo­rom iz Pr­ži­na i iz­vje­šta­jem Pri­bea.
Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca je u vi­še na­vra­ta ja­sno re­kla svoj stav da je am­ne­sti­ja za kri­mi­nal ne­pri­hva­tlji­va u prav­noj dr­ža­vi, a am­ba­sadori EU u Sko­plju Aivo Orav i am­ba­sa­dor SAD Džes Bej­li po­ku­ša­li su u po­ne­dje­ljak da u di­rekt­nom raz­go­vo­ru ubi­je­de pred­sjed­ni­ka Iva­no­va da po­vu­če svo­ju od­lu­ku i ot­ko­či pro­ces pre­go­vo­ra ko­ji su za­ka­za­ni u Be­ču. Iva­nov je iz­ja­vio da osta­je pri svo­joj od­lu­ci.
A.Pi­sa­rev


TNT u ru­ka­ma tu­ži­la­štva

Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo ko­je is­tra­žu­je kri­mi­nal­ne rad­nje po­ve­za­ne sa pri­slu­ški­va­njem ju­če je otvo­ri­lo no­vi slu­čaj pod kod­nim ime­nom TNT (Tri Ni­tro To­lu­lol). U ovom po­stup­ku di­rekt­no su pod sum­njom biv­ši pre­mi­jer Ma­ke­do­ni­je Ni­ko­la Gru­ev­ski i mi­ni­star za tran­sport i ve­ze Mi­le Jan­ki­ev­ski ko­ji su već abo­li­ra­ni od stra­ne pred­sjed­ni­ka Ma­ke­do­ni­je Iva­no­va.
„Biv­ši pre­mi­jer i pred­sjed­nik VMRO-DPMNE Ni­ko­la Gru­ev­ski i biv­ši mi­ni­star za tran­sport i ve­ze Mi­le Ja­na­ki­ev­ski i dru­ga li­ca, za­jed­nič­ki su, sa ci­ljem da se iz po­li­tič­kih raz­lo­ga osve­te Fi­ja­tu Ca­nov­skom, ko­ri­ste­ći svo­ju po­li­tič­ku moć, pri­nu­di­li gra­do­na­čel­ni­ka skop­ske op­šti­ne Ga­zi Ba­ba da pro­na­đe ka­ko zna na­čin i pro­tiv za­kon­ski sru­ši obje­kat Ca­no­skog mi­ni­ra­ju­ći ga di­na­mi­tom.
Pre­ma na­la­zi­ma SJT ri­ječ je o di­rekt­noj spre­zi iz­me­đu cen­tral­ne i lo­kal­ne vla­sti ko­ja je ra­di­la po na­re­đe­nju na­ru­či­o­ca, sa­da abo­li­ra­nog biv­šeg pre­mi­je­ra Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je. Vje­šta­če­nje Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta u Sko­plju po­ka­za­lo je da je ru­še­nje objek­ta Ca­no­skog, li­de­ra po­li­tič­ke par­ti­je za Evrop­sku in­te­gra­ci­ju, bi­lo ne­za­ko­ni­to. Vri­jed­nost objek­ta ko­ji je sru­šen pro­ci­je­nje­na je na 52 mi­li­o­na eura. Cilj je bi­la osve­ta za­to što je Ca­no­ski na­pu­stio ko­a­li­ci­ju sa vla­da­ju­ćom par­ti­jom VMRO-DPMNE i pri­klju­čio se opo­zi­ci­o­noj ko­a­li­ci­ji ko­ju pred­vo­di SDSM.
Spe­ci­jal­na jav­na tu­ži­telj­ka Fa­ti­me Fe­tai po­ru­či­la je ju­če sa­vi­ma oni­ma ko­ji pod­ri­va­ju rad SJT, pri­je­te njoj lič­no i nje­nim slu­žbe­ni­ci­ma, upu­ću­ju pri­jet­nje po ži­vot spe­ci­jal­nim tu­ži­te­lji­ma i čla­no­vi­ma nji­ho­vih po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji­ma da će bi­ti iz­ve­de­ni pred li­ce prav­de.


Ša­re­na re­vo­lu­ci­ja

Če­tvr­tak 21. april ko­ji su mno­gi sma­tra­li da­nom „D“ za pre­va­zi­la­že­nje sko­ro dvo­go­di­šnje kri­ze pro­šao je u zna­ku na­ja­va no­vih pro­te­sta i opa­sno­sti da se sim­pa­ti­ze­ri opo­zi­ci­je i vla­da­ju­će par­ti­je di­rekt­no su­ko­be, jer su pri­sta­li­ce ak­tu­el­ne vla­sti na­ja­vi­li da će kre­nu­ti u ko­nač­ni – i fi­zič­ki ob­ra­čun sa opo­zi­ci­jom.
Pro­te­sti u me­đu­vre­me­nu do­bi­ja­ju sve ve­ći broj pri­sta­li­ca i ši­re se i van Sko­plja po ci­je­loj Ma­ke­do­niju. Prek­si­noć je „ša­re­na re­vo­lu­ci­ja“, no­vi slo­gan uče­sni­ka de­mon­stra­ci­ja ko­ji ba­lo­ni­ma na­pu­nje­nim bo­jom obi­lje­ža­va­ju svo­je pri­su­stvo na objek­ti­ma „Sko­plje 2014“ i na dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, pro­de­fi­lo­va­la i uli­ca­ma Bi­to­lja, Ohri­da, Pri­le­pa, Ku­ma­no­va, Ko­ča­na, Šti­pa, Ki­če­va, ...
U Sko­plju je na uli­ca­ma bi­lo vi­še od 10.000 gra­đa­na. Na me­ti ša­re­nih ba­lo­na prek­si­noć je bi­la i grad­ska skup­šti­na i kan­ce­la­ri­ja skop­skog gra­do­na­čel­ni­ka Ko­ce­ta Tra­ja­no­va jed­nog od naj­ve­ćih po­dr­ža­va­la­ca i fi­nan­si­je­ra pro­jek­ta „Sko­plje 2014“.
Nji­ho­vi za­htje­vi su da pred­sjed­nik Ma­ke­do­ni­je Iva­nov po­vu­če od­lu­ku o po­mi­lo­va­nju 59 po­li­ti­ča­ra i sko­ro isto to­li­ko nji­ho­vih sa­rad­ni­ka, da se po­ni­šti skup­štin­ska od­lu­ka o ras­pi­si­va­nju iz­bo­ra sve dok se ne is­pu­ne od­red­be do­go­vo­ra iz Pr­ži­na, i da pre­sta­nu op­struk­ci­je na rad spe­ci­jal­nog jav­nog tu­ži­la­štva. Oni tra­že for­mi­ra­nje teh­nič­ke vla­de u pe­ri­o­du od naj­ma­nje go­di­nu da­na ko­ja bi naj­pri­je or­ga­ni­zo­va­la po­pis sta­nov­ni­štva ko­ji u Ma­ke­do­ni­ji ni­je spro­ve­den od 2002. go­di­ne i ko­ja bi pri­pre­mi­la iz­bo­re.