SKO­PLjE – U Ma­ke­do­ni­ji je ju­če obi­lje­žen na­ci­o­nal­ni pra­znik Ilin­dan. U Kru­še­vu je na Ilin­dan, 2. av­gu­sta 1903. go­di­ne, po­dig­nut usta­nak pro­tiv Tur­ske, a istog da­tu­ma 1944. go­di­ne u ma­na­sti­ru Pro­hor Pčinj­ski kod Vra­nja odr­ža­no je pr­vo za­sje­da­nje ASNOM-a (An­ti­fa­ši­stič­ko so­bra­nje na­rod­nog oslo­bo­đe­nja Ma­ke­do­ni­je). U po­li­tič­ki po­di­je­lje­noj dr­ža­vi, u ko­joj kri­za tra­je već dvi­je go­di­ne, bi­lo je oče­ki­va­no da će čel­ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja na vla­sti i u opo­zi­ci­ji go­vo­ri­ti sa raz­li­či­tih mje­sta i upu­ti­ti gra­đa­ni­ma raz­li­či­te po­ru­ke.
Go­vo­ri su odr­ža­ni pred ma­lim bro­jem gra­đa­na i uglav­nom pred par­tij­skim ru­ko­vod­stvom, jer je ve­li­ki broj gra­đa­na pra­znik pro­veo na Egej­skom mo­ru ili u Ohri­du.
Pred­sjed­nik dr­ža­ve Đor­đe Iva­nov odr­žao je go­vor u me­mo­ri­jal­nom cen­tru ASNOM, u se­lu Pe­lin­ce kod Ku­ma­no­va. Ka­zao je da je po­sli­je pot­pi­si­va­nja Pr­žin­skog do­go­vo­ra vri­je­me za uz­dr­ža­nost svih po­li­tič­kih či­ni­la­ca. Po­ru­čio je opo­zi­ci­ji da se uz­dr­ži od ne­pri­zna­va­nja vo­lje gra­đa­na uko­li­ko iz­gu­bi na iz­bo­ri­ma, ali je po­zvao i par­ti­ju ko­ja bu­de po­bjed­nik da ne ig­no­ri­še po­li­tič­ke ne­is­to­mi­šlje­ni­ke. No­vi­na­ri­ma i ci­vil­nom dru­štvu je po­ru­čio da se uz­dr­že od otrov­nog ci­ni­zma i de­mo­ni­zi­ra­nja ne­is­to­mi­šlje­ni­ka. Upu­tio je oštre ri­je­či evrop­skim part­ne­ri­ma, na­vo­de­ći da su raz­lo­zi za po­li­tič­ku kri­zu u ze­mlji iz­me­đu osta­log i blo­ki­ra­ni pro­ce­si evrop­ske i evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je ze­mlje.
„Sa­mo ako za­u­zme­mo za­slu­že­no mje­sto u NA­TO-u i ot­poč­ne­mo pre­go­vo­re za član­stvo u EU, ma­ke­don­ske po­li­tič­ke eli­te će se na­u­či­ti kul­tu­ri di­ja­lo­ga i kom­pro­mi­sa”, re­kao je Iva­nov, na­po­me­nuv­ši da je za bu­duć­nost ze­mlje po­treb­no je­din­stvo, a za je­din­stvo je po­treb­no po­mi­re­nje. Po nje­go­voj ocje­ni Ma­ke­do­ni­ja je vi­še od go­di­nu žr­tva ne­prin­ci­pi­jel­nog po­li­tič­kog od­no­sa ko­ji ru­ši nje­ne dr­ža­vo­tvor­ne te­me­lje.
Naj­ve­ći dio go­vo­ra je po­sve­tio pro­ble­mi­ma sa mi­gran­ti­ma, upo­zo­riv­ši EU da je iz­bri­sa­la unu­tra­šnje gra­ni­ce, a pritom ni­je utvr­di­la i za­šti­ti­la spolj­ne gra­ni­ce i oci­je­nio da je pr­vi mi­grant­ski ta­las ero­di­rao evrop­ske in­sti­tu­ci­je, nje­ne me­ha­ni­zme i po­li­ti­ku ko­ju vo­di.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Traj­ko Ve­lja­nov­ski je kao i nje­gov par­tij­ski šef, li­der VMRO-DPMNE Ni­ko­la Gru­ev­ski, po­zvao na po­vje­re­nje gra­đa­na na iz­bo­ri­ma.
Li­der opo­zi­ci­je Zo­ran Za­ev se obra­tio gra­đa­ni­ma is­pred spo­me­ni­ka Ni­ko­le Ka­re­va, pr­vog pred­sjed­ni­ka Kru­šev­ske re­pu­bli­ke. On je re­kao da za ma­ke­don­ski na­rod ne po­sto­je dva raz­li­či­ta ide­a­la i dvi­je raz­lič­te re­vo­lu­ci­je. I 1903. i 1944. go­di­ne ide­al ma­ke­don­skih gra­đa­na bi­li su slo­bo­da i slo­bod­na Ma­ke­do­ni­ja, u ko­joj će do­sto­jan­stve­no ži­vje­ti svi nje­ni gra­đa­ni. On je re­kao da je Ma­ke­do­ni­ji po­sli­je osa­mo­sta­lje­nja po­tre­ban no­vi Ilin­dan, ka­da će se gra­đa­ni uje­di­ni­ti bez ob­zi­ra na vje­ru, na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost, pol, po­li­tič­ka ubje­đe­nja. Obra­tio se gra­đa­ni­ma ri­je­či­ma kao što je to za­pi­sa­no i u Kru­šev­skom ma­ni­fe­stu – „Bra­ćo i se­stre, ze­mlja­ci, kom­ši­je, da se iz­bo­ri­mo za vla­da­vi­nu pra­va, slo­bo­du, so­ci­jal­nu prv­du i jed­na­kost.A.Pi­sa­rev