Fi­kret Ab­dić, kon­tro­verz­ni pred­rat­ni di­rek­tor „Agro­ko­mer­ca” i po­li­ti­čar ko­ji je bio osu­đen za rat­ne zlo­či­ne, naj­vje­ro­vat­ni­ji je po­bjed­nik iz­bo­ra za na­čel­ni­ka Ve­li­ke Kla­du­še, ja­vlja­ju me­di­ji u BiH, po­zi­va­ju­ći se na pre­li­mi­nar­ne re­zul­ta­te. Pri­je ra­ta, bio je ključ­ni čo­vjek naj­ve­će fi­nan­sij­ske afe­re u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji.
Kan­di­dat La­bu­ri­stič­ke stran­ke Fi­kret Ab­dić na pra­gu je po­bje­de za na­čel­ni­ka Op­šti­ne Ve­li­ke Kla­du­še, tvr­de iz te stran­ke.
Pre­ma pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma Op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je, Fi­kret Ab­dić, kan­di­dat LS-a za na­čel­ni­ka Ve­li­ke Kla­du­še, ima 8.915 gla­so­va, a Ade­mir Mu­la­lić (DNZ BiH) 4.757 gla­so­va, ja­vlja­ju bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki me­di­ji.
Ab­di­ća je zbog rat­nih zlo­či­na, 2003. go­di­ne, Žu­pa­nij­ski sud u Kar­lov­cu osu­dio na 20 go­di­na za­tvo­ra. Vr­hov­ni sud Hr­vat­ske mu je ka­znu sma­njio na 15 go­di­na.
Fi­kret Ab­dić je bio osu­đen zbog rat­nih zlo­či­na po­či­nje­nih na pod­ruč­ju Bo­san­ske kra­ji­ne od 1993. do 1995. go­di­ne i zbog pro­gla­še­nja „auto­nom­ne po­kra­ji­ne Za­pad­na Bo­sna”.
U mar­tu 2012. go­di­ne je pu­šten iz za­tvo­ra u Pu­li, po­što je od­slu­žio dvi­je tre­ći­ne ka­zne, od­no­sno 10 go­di­na i de­vet mje­se­ci.
Pri­je ra­ta Ab­dić je bio pr­vi čo­vjek pre­hram­be­nog gi­gan­ta Agro­ko­merc, ka­da je i do­bio na­di­mak Ba­bo, a nje­go­va ka­ri­je­ra u pri­vre­di je okon­ča­na 1987. go­di­ne naj­ve­ćom ban­kar­skom afe­rom u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i, vje­ro­vat­no, biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji.
Nje­gov Agro­ko­merc je to­kom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka iz­dao mje­ni­ce bez po­kri­ća u vri­jed­no­sti od oko 400 mi­li­o­na do­la­ra, pa je Ab­dić uz sil­nu me­dij­sku pop­mu uhap­šen, a su­đe­nje ko­je je usle­di­lo je bi­lo po­vod za ob­ra­ču­ne unu­tar ta­da­šnje po­li­tič­ke eli­te.
Ka­da je 1990. go­di­ne pu­šten iz pri­tvo­ra u Ca­zin­skoj kraj­ni, do­če­kan je kao he­roj i ubr­zo za­tim pri­stu­pio Stran­ci de­mo­krat­ske ak­ci­je Ali­je Izet­be­go­vi­ća.
Na iz­bo­ri­ma za ta­da­šnje Pred­sjed­ni­štvo BiH je uče­stvo­vao kao je­dan od tri pred­stav­ni­ka mu­sli­man­skog na­ro­da, do­bio je naj­vi­še gla­so­va, ali je bio pri­si­ljen da pre­da mje­sto pred­sjed­ni­ka Izet­be­go­vi­ću.
Od ta­da sve ma­nje vre­me­na je pro­vo­dio u Sa­ra­je­vu, a sve vi­še u Ca­zin­skoj Kra­ji­ni. Po­ku­šao je da svoj na­rod za­šti­ti od su­ko­ba ko­ji su se ras­plam­sa­li u Hr­vat­skoj i BiH na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je.
Sve vi­še i sve otvo­re­ni­je je sa­ra­đi­vao sa vla­sti­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske, Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne i Hr­vat­ske re­pu­bli­ke Her­ceg-Bo­sne i do­la­zio je u su­kob s vla­sti­ma u Bi­ha­ću oda­nim Izet­be­go­vi­ću.
Su­kob je eska­li­rao u je­sen 1993. go­di­ne, for­mi­ra­njem Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Za­pad­ne Bo­sne. To je da­lo po­vo­da za gra­đan­ski rat me­đu Bo­šnja­ci­ma, pri če­mu su Ab­dić i nje­go­ve pri­sta­li­ce bi­li in­fe­ri­or­ni u od­no­su na Pe­ti kor­pus Ar­mi­je BiH pod Ati­fom Du­da­ko­vi­ćem.
Ka­da je Pe­ti kor­pus za­u­zeo Ab­di­će­vo upo­ri­šte Ve­li­ku Kla­du­šu, Ab­dić je za­jed­no sa pri­sta­li­ca­ma pre­bje­gao na hr­vat­sku te­ri­to­ri­ju, gdje je do­bio sta­tus iz­bje­gli­ce. Hr­vat­ska je od­bi­ja­la za­htje­ve vla­sti BiH da mu se su­di zbog rat­nih zlo­či­na.
(RTS)