SA­RA­JE­VO – Pred­sjed­nik Ha­škog tri­bu­na­la Kar­mel Agi­jus iz­ja­vio je u Sa­ra­je­vu da je Ha­ški tri­bu­nal u pot­pu­no­sti is­pu­nio svoj man­dat, ali da je na na­ro­di­ma u ovom re­gi­o­nu da ra­de da­lje na po­mi­re­nju.
– Tri­bu­nal je is­pu­nio svo­ju od­go­vor­nost i pred li­ce prav­de do­veo od­go­vor­ne za rat 90-ih. Na va­ma je u re­gi­o­nu da ide­te na­pri­jed i da ne za­bo­ra­vi­te pro­šlost, ali i da se po­mi­ri­te i is­po­ru­či­te prav­du oni­ma ko­ji još za njom va­pe, re­kao je Agi­jus za­tva­ra­ju­ći kon­fe­ren­ci­ju „Di­ja­lo­zi o na­sle­đu Me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju (MKSJ)”.
On je na­gla­sio da to ne­će bi­ti lak za­da­tak, ali da ga je mo­gu­će oba­vi­ti s ob­zi­rom na to da je Ha­ški tri­bu­nal za so­bom „osta­vio do­volj­no ala­ta” da se to mo­že uči­ni­ti. Za­mje­nik še­fa De­le­ga­ci­je EU u BiH Kal­dun Si­no po­ru­čio je da je Ha­ški tri­bu­nal osta­vio du­bok trag u me­đu­na­rod­nom pra­vu i imao ve­li­ki uti­caj na pro­ces iz­grad­nje mi­ra i po­mi­re­nja u post­kon­flikt­nim dru­štvi­ma.
– Mir i po­mi­re­nje će na kra­ju za­vi­si­ti od sprem­no­sti dru­šta­va i po­li­tič­kih li­de­ra da idu tim pu­tem. Ili, još kon­kret­ni­je, mo­ra bi­ti us­po­sta­vljen di­ja­log, pru­že­na ru­ka dru­goj stra­ni i mo­ra se uz­dr­ža­ti od ri­je­či i ak­tiv­no­sti ko­je ras­pi­ru­ju mr­žnju i otva­ra­ju ra­ne pr­o­šlo­sti, re­kao je Si­no. On je uka­zao da iz per­spek­ti­ve EU svi­ma mo­ra bi­ti ja­sno da re­to­ri­ka pro­šlo­sti i mr­žnje, te ve­li­ča­nje rat­nih zlo­či­na, pred­sta­vlja pre­pre­ku pri­stu­pa­nju Uni­ji.
Se­kre­tar Ha­škog tri­bu­na­la Džon Ho­king iz­ra­zio je za­do­vo­stvo re­zul­ta­ti­ma kon­fe­ren­ci­je „Di­ja­lo­zi o na­sle­đu MKSJ”, ko­ja je oku­pi­la 200 uče­sni­ka, pro­ve­de­na kroz osam pa­ne­la na ko­ji­ma su bi­la 84 go­vor­ni­ka, te 10 pra­te­ćih do­ga­đa­ja ko­ji su di­rekt­no ve­za­ni uz kon­fe­ren­ci­ju. Ho­king sma­tra da je ključ­na po­ru­ka sa kon­fe­ren­ci­je da prav­na na­u­ka, od­no­sno ju­ri­spru­den­ci­ja ko­ja osta­je na­kon za­tva­ra­nja Ha­škog tri­bu­na­la, na­sta­vlja da ži­vi i uti­če na rad na­ci­o­nal­nih i me­đu­na­rod­nih su­do­va. On je is­ta­kao da je po­seb­no bi­tan dio te prav­ne na­u­ke ko­ja osta­je na­kon Tri­bu­na­la, onaj ko­ji se od­no­si na ko­ri­šće­nje sek­su­al­nog na­si­lja u kon­flik­tu s ob­zi­rom na 70.000 žr­ta­va u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Ho­king je uka­zao i da je Ha­ški tri­bu­nal po­sta­vio osnov­na na­če­la u re­gi­o­nu ka­da je ri­ječ o pi­ta­nju za­šti­te svje­do­ka, ali i ogrom­nu ar­hiv­sku gra­đu o ra­tu u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji.
– Sa stra­te­gi­jom za­tva­ra­nja Ha­škog tri­bu­na­la slu­ča­je­vi su se vra­ti­li ta­mo gdje im je i mje­sto, po­ru­čio je on. Se­kre­tar Ha­škog tri­bu­na­la je na­gla­sio da za Tri­bu­na­lom osta­je ogrom­na gra­đa na vi­še od tri mi­li­o­na stra­ni­ca tran­skrip­ta sa su­đe­nja, vi­še od dva pe­ta­baj­ta po­da­ta­ka u 442.000 do­ku­me­na­ta, 30.000 ča­so­va vi­deo-sni­ma­ka. Prav­ni za­stup­nik UN Mi­gu­el de Ser­pa So­a­rez se osvr­nuo na mo­ral­no na­sle­đe Ha­škog tri­bu­na­la ci­ti­ra­ju­ći biv­šeg ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Ko­fi Ana­na da „ni­ko vi­še od pred­stav­ni­ka me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ne ža­li za pro­pu­šte­nim pri­li­ka­ma da se ostva­ri mir”. On je is­ta­kao da je u tom po­gle­du MKSJ otvo­rio put za bor­bu pro­tiv ne­ka­žnji­vo­sti rat­nih zlo­či­na i u Ru­an­di, Si­je­ra Le­o­neu i Ju­žnom Su­da­nu.