Islam­ski te­ro­ri­zam za­čet je 90-ih go­di­na u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, tvr­di po­sla­nik HDZ-a u Hr­vat­skom sa­bo­ru Mi­ro­slav Tuđ­man, na­vo­de­ći da je za to za­slu­žan Ali­ja Izet­be­go­vić.
„Ovo što se sa­da do­ga­đa po Evro­pi, to se do­ga­đa­lo u BiH de­ve­de­se­tih go­di­na. Bio je to za­če­tak da­na­šnjeg islam­skog te­ro­ri­zma. Po­či­nje­no je čak pe­de­se­tak ri­tu­al­nih od­si­je­ca­nja gla­ve”, na­veo je Tuđ­man u in­ter­vjuu za ne­djelj­nik Glo­bus.
Tuđ­man, ko­ji je autor knji­ge „Dru­ga stra­na Ru­bi­ko­na – Po­li­tič­ka stra­te­gi­ja Ali­je Izet­be­go­vi­ća”, is­ta­kao je da su bri­ga­de Ar­mi­je BiH, ko­je su no­si­le na­ziv „mu­sli­man­ske” i ima­le arap­ske ozna­ke, išle u bit­ke sa po­kli­čom „Ala­hu-ek­ber”.
„Či­nje­ni­ca je da su od ra­nih 90-ih, i pri­je ne­go što je iz­bio rat, u BiH po­če­li da do­la­ze mu­dža­he­di­ni, i to na po­ziv sa­mog Ali­je Izet­be­go­vi­ća”, ob­ja­snio je sin biv­šeg hr­vat­skog pred­sjed­ni­ka.
On je oci­je­nio da je Izet­be­go­vić bio je­dan od ključ­nih lju­di ko­ji su kre­i­ra­li isto­ri­ju i da su nje­go­vi sta­vo­vi po­sta­li zva­nič­ni sta­vo­vi Stran­ke de­mo­krat­ske ak­ci­je (SDA) i BiH.
„Uoči pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, on je mu­dža­he­di­ni­ma ga­ran­to­vao da ne­će bi­ti pro­tje­ra­ni iz BiH. Či­nje­ni­ca je da su dvo­ji­ca od onih 18 ko­ji su sru­ši­li Svjet­ski tr­go­vin­ski cen­tar u Nju­jor­ku ima­li is­ku­stvo iz bor­bi u BiH. Zbog to­ga je če­ti­ri ne­dje­lje po­sli­je 11. sep­tem­bra 2001. go­di­ne Izet­be­go­vić mo­rao da pod­ne­se ostav­ku”, is­ti­če Tuđ­man.
„Ključ­no je ono što je Izet­be­go­vić de­fi­ni­sao u svo­joj zre­loj fa­zi, upra­vo u Islam­skoj de­kla­ra­ci­ji, da je na­ci­ja za­mje­na Za­pa­da da bi se uni­štio islam. Na­i­me, on sma­tra da je islam vr­hu­nac de­mo­kra­ti­je i naj­de­mo­kra­tič­ni­ji ob­lik dru­štve­nog ure­đe­nja. Do­sled­no je bio na sta­ja­li­štu da su na­ci­o­nal­ni in­te­re­si ne­le­gi­tim­ni i da se zbog to­ga BiH ne mo­že kon­sti­tu­tiv­no ure­di­ti na na­ci­o­nal­nim prin­ci­pi­ma”, na­gla­sio je on.
Tuđ­man je is­ta­kao da je po­sle­di­ca to­ga ne­gi­ra­nje na­ci­o­nal­nih pra­va Hr­va­ta i Sr­ba, a s dru­ge stra­ne se glo­ri­fi­ku­je Osman­sko car­stvo kao naj­bo­lje rje­še­nje za mul­ti­kul­tu­ral­nu i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­nu „Bo­snu”.
„A to je isto­rij­ski ne­spo­ra­zum. Za Bo­šnja­ke je Osman­sko car­stvo ide­al, a za Hr­va­te i Sr­be ta je pro­šlost ono što raz­dva­ja, a ne ono što in­te­gri­še na­ro­de u BiH”, ka­že Tuđ­man.
Upi­tan ko­li­ko je, po nje­go­vom mi­šlje­nju, re­al­na opa­snost od islam­skog eks­tre­mi­zma, pa i te­ro­ri­zma, ko­ji bi mo­gao ima­ti svo­ju evrop­sku ba­zu u da­na­šnjoj BiH, re­kao je da je ključ­no pi­ta­nje ka­ko će bo­šnjač­ke eli­te de­fi­ni­sa­ti svoj iden­ti­tet i ko­li­ko će to po­tra­ja­ti.
On sma­tra da, ako pre­vla­da ovaj Izet­be­go­vi­ćev kon­cept u ko­jem je vjer­sko pri­mar­no, on­da mo­že­mo oče­ki­va­ti ra­di­ka­li­za­ci­ju.
(RTS)