BRI­SEL – Uko­li­ko no­va stra­te­gi­ja pro­ši­re­nja EU ne po­nu­di re­a­lan plan za eko­nom­ski rast i so­ci­jal­ni na­pre­dak na Za­pad­nom Bal­ka­nu, bi­će to sa­mo još jed­na „po­ka­zna vje­žba” jer de­mo­kra­ti­ja, vla­da­vi­na pra­va i dru­ge od­li­ke „evro­pej­stva” ne mo­gu traj­no pro­dri­je­ti u osi­ro­ma­še­ni re­gi­on, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri Nje­mač­kog in­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne i bez­bjed­no­sne po­slo­ve.
Evrop­ska ko­mi­si­ja će 6. fe­bru­a­ra obje­lo­da­ni­ti no­vu stra­te­gi­ju pro­ši­re­nja EU, a s ob­zi­rom da su od­no­si sa Tur­skom znat­no po­gor­ša­ni, je­di­no ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na osta­ju kan­di­da­ti za član­stvo u EU.
Vi­so­ka pred­stav­ni­ca EU za spolj­ne po­slo­ve i bez­bjed­nost Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni iz­ja­vi­la je da je na­mje­ra Evrop­ske ko­mi­si­je da obez­bi­je­di da ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na bu­du na „ne­po­vrat­nom” pu­tu ka član­stvu u EU pri­je kra­ja nje­nog man­da­ta 2019.
Na­sto­je­ći da od­go­vo­re na pi­ta­nje za­što je re­gi­o­nu po­treb­na br­za so­cio-eko­nom­ska kon­ver­gen­ci­ja sa EU; ana­li­ti­ča­ri Nje­mač­kog in­sti­tu­ta Ma­teo Bo­no­mi i Du­šan Re­ljić u ana­li­zi „EU i Za­pad­ni Bal­kan: Ta­ko bli­zu a još ta­ko da­le­ko” uka­za­li su na ko­ra­ke ko­je EU mo­že da pre­du­zme u re­gi­o­nu i ko­ji će bi­ti na obo­stra­nu ko­rist i ne­će, s ob­zi­rom na ve­li­či­nu re­gi­o­na, ima­ti ne­ke ve­će efek­te na čla­ni­ce EU.
Ka­ko pod­sje­ća­ju ana­li­ti­ča­ri, pro­sje­čan eko­nom­ski rast u ze­mlja­ma Za­pad­nog Bal­ka­na, čak i uz naj­op­ti­mi­stič­ni­je prog­no­ze, kre­će se oko tri od­sto, što je ne­do­volj­no da ubr­za pro­ces su­sti­za­nja i kon­ver­gen­ci­je sa EU.
Ne­dav­ne pro­cje­ne Svjet­ske ban­ke po­ka­zu­ju da će uz sa­da­šnje sto­pe ra­sta pro­ći šest de­ce­ni­ja dok pro­sje­čan pri­hod po sta­nov­ni­ku Za­pad­nog Bal­ka­na do­stig­ne ni­vo pro­sje­ka Evrop­ske uni­je.
Uz br­ži eko­nom­ski rast od pet-šest od­sto kon­ver­gen­ci­ja bi mo­gla da bu­de po­stig­nu­ta kra­jem tri­de­se­tih go­di­na a to zna­či da bi do ta­da ve­li­ki dio po­pu­la­ci­je re­gi­o­na pro­veo po­la vi­je­ka u si­ro­ma­štvu i ne­si­gur­nim so­cio-eko­nom­skim uslo­vi­ma.
Po­sli­je vi­še od 15 go­di­na eks­pe­ri­men­ti­sa­nja sa neo­li­be­ral­nim eko­nom­skim re­cep­ti­ma, či­ni se da bi ja­ča­nje eko­nom­ske upra­ve na Za­pad­nom Bal­ka­nu bio je­dan od ključ­nih fak­to­ra ubr­za­nja eko­nom­skog ra­sta i raz­vo­ja.
Ka­ko na­vo­de ana­li­ti­ča­ri, in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te tre­ba do­pu­ni­ti do­dat­nim ula­ga­nji­ma u zdrav­stvo, so­ci­jal­ne uslu­ge, obra­zo­va­nje i is­tra­ži­va­nja i raz­voj, što za­uz­vrat mo­že da ubr­za raz­voj „pa­met­ni­je” i vi­še na zna­nju za­sno­va­ne eko­no­mi­je, uz bo­lji pri­stup re­sur­si­ma za ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća.
Ju­go­i­stoč­na Evro­pa okru­že­na je čla­ni­ca­ma EU i NA­TO i sva po­li­tič­ka rje­še­nja u re­gi­o­nu u po­sljed­nje tri de­ce­ni­je or­ga­ni­zo­va­na su i u ne­koj mje­ri upra­vlja­na od stra­ne EU i za­pad­nih sa­ve­zni­ka. Za­to na­pre­dak re­gi­o­nu mo­že da po­nu­di je­di­no pri­zna­nje evrop­skih pre­sto­ni­ca da je Bal­kan ono što za­i­sta je­ste – in­te­gral­ni dio je­zgra Evro­pe i evrop­ski pro­je­kat in­te­gra­ci­je.
Kon­kret­no, EU bi tre­ba­lo da za ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na mo­bi­li­še sred­stva pro­por­ci­o­nal­na ni­vou nji­ho­ve tr­ži­šne in­te­gra­ci­je pri če­mu bi EU tre­ba­lo da raz­mo­tri otva­ra­nje struk­tur­nih fon­do­va i pri­je pri­je­ma u blok ili obez­bje­đe­nje slič­nih fon­do­va kroz re­gi­o­nal­ne pro­jek­te.
To bi ta­ko­đe bi­lo od ko­ri­sti za ze­mlje EU ko­je okru­žu­ju Za­pad­ni Bal­kan, pri če­mu se pr­ven­stve­no mi­sli na in­fra­struk­tu­ru, tran­sport, ener­ge­ti­ku i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, is­ta­kli su Bo­no­mi i Re­ljić.
Ko­rak u do­brom prav­cu bi­lo bi i pro­ši­re­nje upo­tre­be me­ha­ni­zma sta­bil­no­sti na re­gi­on, s ob­zi­rom da su lo­kal­ne ban­ke u ve­ći­ni u vla­sni­štvu ba­na­ka iz EU.
Ana­li­ti­ča­ri Nje­mač­kog in­sti­tu­ta sa­vje­tu­ju i uklju­či­va­nje Za­pad­nog Bal­ka­na u di­gi­tal­no tr­ži­šte EU i bes­pla­tan ro­ming u ci­lju una­pre­đe­nja po­slov­nih kon­ta­ka­ta i dru­gih pre­ko­gra­nič­nih ini­ci­ja­ti­va, kao i pro­ši­re­nje sa­rad­nje u obra­zo­va­nju, is­tra­ži­va­nji­ma i ino­va­ci­ja­ma (pro­gra­mi EU Ho­ri­zont 2020 i Era­zmus) sa fo­ku­som na raz­voj­ne po­tre­be re­gi­o­na.
EU tre­ba i da omo­gu­ći sna­žni­ju in­te­gra­ci­ju tr­ži­šta ra­da Za­pad­nog Bal­ka­na ka­ko bi sti­mu­li­sa­la kre­ta­nje rad­ni­ka i po­vra­tak eko­nom­skih mi­gra­na­ta, kao i da is­pi­ta mo­guć­no­sti da se Za­pad­ni Bal­kan uklju­či u po­li­ti­ke i ak­ci­je EU u obla­sti­ma pra­vo­su­đa i unu­tra­šnjih po­slo­va.
Ta­kve mje­re ima­le bi, s ob­zi­rom da je po­pu­la­ci­ja bal­kan­skih ze­ma­lja ma­la (3,6 od­sto po­pu­la­ci­je EU); ogra­ni­čen efe­kat na čla­ni­ce EU ali bi mno­go zna­či­le za vra­ća­nje kre­di­bi­li­te­ta po­li­ti­ka EU u re­gi­o­nu, uvje­re­ni su Bo­no­mi i Re­ljić.