SKO­PLjE – Ja­nu­ar i fe­bru­ar će oči­gled­no bi­ti od­lu­ču­ju­ći za da­lju sud­bi­nu ime­na Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je. Su­de­ći po iz­ja­va­ma pre­mi­je­ra Grč­ke i Ma­ke­do­ni­je i nji­ho­vih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka iz re­sor­nih mi­ni­star­sta­va spolj­nih po­slo­va, SAD vr­še sna­žan pri­ti­sak na ove dvi­je su­sjed­ne ze­mlje da spor ri­je­še što pri­je, ka­ko bi Ma­ke­do­ni­ja na jul­skom sa­mi­tu NA­TO-a po­sta­la rav­no­prav­na čla­ni­ca Ali­jan­se.
Ame­ri­ka ne kri­je da joj se žu­ri da na ovaj na­čin spri­je­či sve sna­žni­ji uti­caj Ru­si­je na ma­lu bal­kan­sku dr­ža­vi­cu pre­ko ko­je po­ku­ša­va da uti­če na po­li­ti­ku dru­gih bal­kan­skih ze­ma­lja u ovom re­gi­o­nu.
U Grč­koj je za­vr­še­no bo­žić­no pra­zno­va­nje, pa je pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras ove ne­dje­lje odr­žao sa­sta­nak užeg ka­bi­ne­ta grč­ke vla­de na ko­me je je­di­no pi­ta­nje bi­lo rje­ša­va­nje spo­ra sa su­sjed­nom Ma­ke­do­ni­jom oko ime­na. Pri­je to­ga, za vri­je­me no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka. Ci­pras je te­le­fo­nom raz­go­va­rao sa ma­ke­don­skim pre­mij­e­rom Zo­ra­nom Za­e­vom ko­ji je no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke pro­veo u So­lu­nu na po­ziv gra­do­na­čel­ni­ka So­lu­na.
Evrop­ska uni­ja sa ve­li­kom pa­žnjom pra­ti raz­voj do­ga­đa­ja. Nje­mač­ka agen­ci­ja DPA po­zi­va­ju­ći se na grč­ke di­plo­mat­ske iz­vo­re ta­ko­đe op­ti­mi­stič­ki pro­cje­nju­je rje­še­nje ovog spo­ra i po­ten­ci­ra na sna­žan ame­rič­ki pri­ti­sak na obje ze­mlje da pr­o­na­đu kom­pro­mi­sno rje­še­nje. Grč­ki šef di­plo­ma­ti­je je po­sli­je sa­stan­ka ka­bi­ne­ta iz­ja­vio, ka­ko su pre­ni­je­li grč­ki me­di­ji da je stav nji­ho­ve di­plo­ma­ti­je da se pro­na­đe pri­hva­tlji­vo slo­že­no ime za sve­u­kup­nu upo­tre­bu, bez da­lje ela­bo­ra­ci­je.
Me­đu­tim, u grč­koj vla­di ni­je po­stig­nut kon­sen­zus ka­ko da se okon­ča spor. Pa­nos Ka­me­nos, ak­tu­el­ni mi­ni­star od­bra­ne i li­der po­li­tič­ke par­ti­je Ne­za­vi­sni Gr­ci, ko­ja je u ko­a­li­ci­ji sa le­vi­čar­skom Si­ri­zom Alek­si­sa Ci­pra­sa upor­no tra­ži da se u no­vom ime­nu sje­ver­nog su­sje­da ne po­mi­nje Ma­ke­do­ni­ja. Ova­kav nje­gov stav mo­že da de­sta­bi­li­zu­je vla­du u Ati­ni, po­seb­no što Ka­me­nos i nje­go­va par­ti­ja uži­va­ju ve­li­ki ugled i ima­ju naj­vi­še pri­sta­li­ca u sje­ver­noj grč­koj pro­vin­ci­ji Ma­ke­do­ni­ja. No­va De­mo­kra­ti­ja je sprem­na da po­dr­ži od­lu­ku Ci­pra­sa sa­mo pod uslo­vom da ona do­bi­je ze­le­no svje­tlo i od par­ti­je Ne­za­vi­sni Gr­ci. Grč­ki list „To Vi­ma” pro­cje­nju­ju da će Ka­me­nos, ipak, po­pu­sti­ti na kra­ju i do­zvo­li­ti upo­tre­bu ter­mi­na Ma­ke­do­ni­ja u ne­ka­kvoj slo­že­ni­ci za no­vo ime sje­ver­nog su­sje­da, a taj za­klju­čak iz­vo­de na osno­vu nje­go­ve iz­jve da on ima pu­no po­vje­re­nje u mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Ko­zi­ja­sa da će pro­na­ći kom­pro­mis ko­ji će za­do­vo­lji­ti in­te­re­se Grč­ke. On je ujed­no kri­ti­ko­vao opo­zi­ci­ju što „vu­če ruč­nu koč­ni­cu za rje­še­nje ovog spo­ra”.
Me­đu­tim, u sje­ver­noj grč­koj pro­vin­ci­ji se na­ja­vlju­je for­mi­ra­nje no­ve po­li­tič­ke par­ti­je ko­ja je pro­tiv bi­lo ka­kve upo­tre­be ter­mi­na Ma­ke­do­ni­ja. U te­škoj po­zi­ci­ji je i ma­ke­don­ski pre­mi­jer Zo­ran Za­ev jer sva­ki pred­log za rje­še­nje spo­ra u Ma­ke­do­ni­ji mo­ra da se ve­ri­fi­ku­je na re­fe­ren­du­mu gra­đa­na. Ilu­stra­ci­je ra­di, pre­ma po­sled­njem is­tra­ži­va­nju me­đu Ma­ke­don­ci­ma i Al­ban­ci­ma, sa­mo 15,6 pro­ce­na­ta Ma­ke­do­na­ca je za pro­mje­nu ime­na, a 81 pro­ce­nat Al­ba­na­ca sma­tra da ime mo­ra da se pro­mi­je­ni ra­di rje­še­nja spo­ra sa Grč­kom.
Iako ni grč­ki ni ma­ke­don­ski zva­nič­ni­ci jav­no ne iz­ja­vlju­ju, Ber­lin i Va­šing­ton ne kri­ju da vr­še pri­ti­sak na Sko­plje i Ati­nu i tra­že „no­vu di­na­mi­ku” u rje­ša­va­nju spo­ra. To, ipak, ne zna­či da će se spor ri­je­ši­ti pre­ko no­ći jer, pri­je sve­ga, za no­vo rje­še­nje tre­ba pri­pre­mi­ti gra­đa­ne obje ze­mlje. Po­sred­nik UN u rje­ša­va­nju ovog spo­ra Me­tju Ni­mic po­či­nje idu­će ne­dje­lje in­ten­ziv­ne kon­sul­ta­ci­je sa obje stra­ne, a po­sje­tu re­gi­o­nu je na­ja­vio i ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a. U me­di­ji­ma u obje ze­mlje kao rje­še­nje spo­ra se pred­la­že od­red­ni­ca is­pred ime­na Ma­ke­do­ni­ja, na pri­mjer: Gor­nja, Sje­ver­na, ili No­va Ma­ke­do­ni­ja.
Oči­gled­no je da po­če­tak No­ve go­di­ne ozna­ča­va i po­če­tak ma­ra­ton­skih kon­sul­ta­ci­ja i u Sko­plju i u Ati­ni ko­je bi mo­ra­le da se za­vr­še do po­čet­ka ju­la kad tre­ba da se odr­ži sa­mit NA­TO. Grč­ki list „Eka­ti­me­ri­ni” pi­še da je do­šao tre­nu­tak isti­ne, da je de­ce­nij­ski spor na­nio šte­tu u obje ze­mlje i da vi­še ne­ma od­la­ga­nja rje­še­nja. Ci­je­na ni­je­su bi­li sa­mo lo­ši bi­la­te­ral­ni od­no­si iz­me­đu Sko­plja i Ati­ne ne­go su ima­li od­raz i na unu­tra­šnjoj po­li­tič­koj sce­ni. U obje ze­mlje je de­ce­nij­ski spor pod­hra­nji­vao na­ci­o­na­li­zam ko­ji je spre­ča­vao pro­na­la­že­nje kom­pro­mi­snog rje­še­nja.
Kraj ova­kve epo­he je na­ja­vio ma­ke­don­ski pre­m­ijer Za­ev, ko­ji ka­že da će vla­da uklo­ni­ti ta­ble sa na­zi­vom „Auto­put Alek­san­dar Ve­li­ki” i „Aero­drom Alek­san­dar Ma­ke­don­ski” i da pre­ki­da iz­grad­nju an­tič­kih obje­ka­ta u okvi­ru pro­jek­ta „Sko­plje 2014”.
A.Pi­sa­rev


VMRO-DPMNE protiv promjene ustavnog naziva

VMRO-DPMNE protiv je promjene ustavnog naziva -Republika Makedonija, rekao je lider ove opozicione stranke Hristijan Mickovski.
On kaže da ga do sada niko nije pozvao da bude dio procesa za pronalaženje nacionalnog konsenzusa u vezi sa nazivom.
“Potrebno je dostojno rješenje i što brže rješavanje problema”, istakao je Mickovski.
On smatra da bi građani o tome trebalo da se izjasne na referendumu, bez obzira da li će biti postignuto rješenje.


Za­gla­vlje­ni u bal­kan­sko bla­to

Grč­ki list „Ka­ti­me­ri­ni” u op­šir­noj ana­li­zi pi­še: „Oče­ku­ju nas te­ški ko­ra­ci ko­ji vo­de ka rje­še­nju i po­ten­ci­ra da se po­ja­ča­va pri­ti­sak ne sa­mo Ame­ri­ke ne­go i EU, po­seb­no Nje­mač­ke ko­ja za­jed­no sa SAD že­li brz ula­zak ne sa­mo Ma­ke­do­ni­je u NA­TO ne­go i osta­lih ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na ko­je su iz­lo­že­ne ri­zi­ku od de­sta­bi­li­za­ci­je i ru­ske pe­ne­tra­ci­je.
„Vri­je­me za rje­še­nje spo­ra je krat­ko, ne sa­mo zbog sa­mi­ta NA­TO u ju­lu, ne­go i zbog či­nje­ni­ce da i Grč­ka i Ma­ke­do­ni­ja idu­će 2019. go­di­ne ula­ze u iz­bor­ni pred­sjed­nič­ki ci­klus” pi­še „Ka­ti­me­ri­ni”.
Grč­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ni­kos Ko­zi­jas je po­sli­je sa­stan­ka ka­bi­ne­ta dao ohra­bru­ju­ću iz­ja­vu za grč­ke me­di­je da oče­ku­je po­dig­nu­tu ram­pu za ula­zak Ma­ke­do­ni­je u NA­TO na pred­sto­je­ćem jul­skom sa­mi­tu.
– Oče­ku­jem do­bar do­go­vor sa sje­ver­nim su­sje­dom i nji­hov pri­jem u NA­TO i po­če­tak pre­go­vo­ra za član­stvo u EU. Grč­ka že­li da ri­je­ši de­ce­nij­ski spor oko ime­na sa ovom ze­mljom i na taj na­čin će­mo svi pri­do­ni­je­ti do­bro­bi­ti Bal­ka­na. Mi­slim da će 2018. bi­ti go­di­na u ko­joj će mno­ga de­ce­nij­ska pi­ta­nja ko­ja su za­gla­vlje­na u bal­kan­sko bla­to bi­ti ri­je­še­na – ka­že Ko­zi­jas.


Brisel očekuje konkretne rezultate

Evropska komisija pozdravila je potez koji je vlada u Skoplju povukla ka rješavanju 25-godišnjeg spora sa Grčkom oko imena makedonske države i sada se nada da će vidjeti “konkretne rezultate”, objavio je briselski portal Euraktiv, pozivajući se na portparola Evropske komisije.
Održavanje dobrih odnosa među susjedima, uključujući i postizanje rješenja o pitanju imena prihvatljivog za obje strane, pod pokroviteljstvom UN, ostaje i dalje od suštinske važnosti, istakao je zvaničnik Evropske komisije, čije se ime ne navodi.
“U tom smislu, pozdravljamo korake koje je preduzela vlada (u Skoplju) da se uključi u razgovore sa kolegama u Grčkoj kako bi se ojačali dobrosusjedski odnosi i nadamo se da će se to pretočiti u dalje konkretne rezultate”, naveo je portparol Evropske komisije.
Euraktiv prenosi da su ljevičarske vlade u Atini i Skoplju optimistične po pitanju rješenja tog pitanja koje predstavlja prepreku za Makedoniju što se tiče ulaska u EU i NATO.
Grčki premijer Aleksis Cipras je rekao da je optimista po tom pitanju, ali da je ostalo tek da se vide koraci druge strane (Skoplja).


Zaev o ustupcima

Atina je pristala samo da se u međunarodnim organizacijama koristi naziv “Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija” kao privremeno rješenje dok se spor ne rješi. Istovremeno, u intervjuu za grčku televiziju Alfa o pitanju imena govorio je makedonski premijer Zoran Zaev.
Zaev, u prvom intervjuu za neki grčki medij, “potvrđuje namjeru da doprinese pregovorima, uz uzajamne ustupke, po pitanju imena BJRM (Makedonije)”.
Prema navodima televizije, on otkriva šta je to što on ima zajedničko sa grčkim premijerom i navodi da je možda “Bog htio tako, da se pronađe rješenje za pitanje imena”.
“Zoran Zaev se odriče prakse svog prethodnika Nikole Gruevskog i objašnjava zašto se ne slaže sa stavom prethodnih premijera da su građani Skoplja jedini nasljednici Aleksandra Velikog”, navodi se u onlajn saopštenju televizije Alfa.
Intervju, prema navodima grčke televizije, otkriva namjere Skoplja i obim ustupaka koje je Makedonija spremna da načini.
Intervju sa Zaevim će biti emitovan u nedelju u 20 sati po grčkom vremenu, odmah nakon najvažnijih vijesti na televiziji Alfa koja je već najavila 30-minutni program - “Intervju Zaeva za Alfu”, navodi makedonska agencija.