Na­la­ga­njem bad­nja­ka, sve­tim li­tur­gi­ja­ma i pro­sla­va­ma u kru­gu po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja vjer­ni­ci pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti u Cr­noj Go­ri pro­sla­vi­li su pre­kju­če i ju­če Bad­nje ve­če i Bo­žić. Cen­tral­na pro­sla­va Bad­nje ve­če­ri bi­la je u Pod­go­ri­ci is­pred Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja, gdje je juče slu­že­na i bo­žić­na li­tur­gi­ja ko­ja je oku­pi­la vi­še sto­ti­na vjer­ni­ka. U hra­mu je li­tur­gi­ju sa sve­šten­stvom Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske slu­žio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, ko­ji je sve lju­de i na­ro­de po­zvao na mir i je­din­stvo, ka­ko bi se za­su­ta­vi­la kr­vo­pro­li­ća ši­rom svi­je­ta i pre­va­zi­šle par­tij­ske, ide­o­lo­ške, po­li­tič­ke i na­ci­o­nal­ne po­dje­le, jer smo svi „bra­ća po zva­nju i pri­zva­nju”. Mi­tro­po­lit je po­ru­čio da bez po­mi­re­nja i opro­šta­ja ne­ma spa­se­nja čo­vje­čan­stvu.
– Za­jed­no sa an­đe­li­ma i pa­sti­ri­ma i za­jed­no sa mi­li­o­ni­ma nje­mu vjer­nih du­ša pje­va­mo kroz vje­ko­ve pje­smu: „Sla­va na vi­si­ni Bo­gu, a na ze­mlji mir, me­đu lju­di­ma do­bra vo­lja”. Bez pro­sla­vlja­nja ime­na Bo­ži­jeg, bez po­klo­nje­nja ži­vo­me i vječ­no­me Bo­gu ne­mo­gu­će je za­do­bi­ti mir na ze­mlji me­đu lju­di­ma i ne­mo­gu­će je za­do­bi­ti do­bru vo­lju me­đu lju­di­ma. Lju­di su po­ku­ša­va­li i da­nas po­ku­ša­va­ju da us­po­sta­ve mir me­đu so­bom, me­đu­tim, po ri­je­či­ma pro­ro­ka, na je­zi­ku im je mir, a u sr­cu im je rat. Sa­mo mir ko­ji je do­nio Hri­stos sa ne­ba na ze­mlju – onaj oganj, ko­ji je do­nio sa ne­be­sa i za ko­ji je re­kao: „O ka­ko bi mi se htje­lo da se ovaj oganj bo­žan­ske isti­ne, prav­de i lju­ba­vi, ka­ko bi mi bi­lo dra­go da se ra­plam­sa taj mir ne­be­ski i taj oganj” – sa­mo ta­kav mir ko­ji sa ne­ba do­la­zi mo­že po­mi­ri­ti lju­de i ze­malj­ske na­ro­de. Sa­mo ta­kvi ze­malj­ski lju­di i na­ro­di mo­gu za­do­bi­ti do­bru vo­lju, uza­jam­no po­što­va­nje i lju­bav i bi­ti sprem­ni da ne sa­mo na ovaj sve­ti dan ne­go u sve da­ne tra­že po­mi­re­nje i opro­štaj jed­ni od dru­gih – ka­zao je mi­tro­plit u be­sje­di u Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci.
Mi­tro­po­lit je pod­sje­tio da je Isus Hri­stos do­šao na ze­mlju i po­mi­rio Bo­ga i lju­de; ne­bo i ze­mlju; „ono što je bi­lo raz­je­di­nje­no ljud­skim ot­pa­dom i zlom, mr­žnjom i smr­ću; on je ob­je­di­nio i sjed­nio u svo­joj bo­go­čo­vje­čan­skoj lič­no­sti vo vi­je­ka”.
– Sa­mo na tom je­din­stvu, na tom ne­be­skom mi­ru pri­zva­ni smo svi da ga za­do­bi­je­mo i za­gr­li­mo jed­ni dru­ge na ovaj sve­ti dan, na dan Hri­sto­vog ro­đe­nja da za­tra­ži­mo opro­štaj jed­ni od dru­gih i da mu pri­ne­se­mo i mi ono što su mu pri­no­si­li mu­dra­ci sa is­to­ka – zla­to, ta­mi­jan i smi­rnu. To zna­či da mu pri­ne­se­mo po­zla­će­na mi­rom i lju­ba­vlju sr­ca svo­ja; da mu pri­ne­se­mo na dar svo­je uza­jam­no pra­šta­nje ko­je mi­ri­še kao ta­mi­jan i kao smi­rna; da mu pri­ne­se­mo za­gr­ljaj brat­ski i po­mi­re­nje i u po­ro­di­ci i dru­štvu i na­ro­di­ma. Ka­da bi da­nas sa­vre­me­ni mu­dra­ci is­to­ka i za­pa­da ta­kav mir do­ni­je­li i pri­hva­ti­li, ka­ko bi ovaj mir i čo­vje­čan­stvo pro­cvje­ta­li na pra­vi istin­ski na­čin. Daj Bo­že, da mu­dra­ci i vla­da­ri is­to­ka i za­pa­da umje­sto kr­vo­pro­li­ća i ubi­sta­va i bra­to­u­bi­sta­va u Si­ri­ji, Av­ga­ni­sta­nu, Ira­ku, Ukra­ji­ni i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, i svu­da u svi­je­tu, is­pru­že jed­ni dru­gi­ma ru­ke po­mi­re­nja i brat­ske lju­ba­vi, ru­ke opro­šta­ja, ru­ke Bo­ži­jeg mi­ra i Bo­ži­jeg bla­go­slo­va. Sa­mo ta­ko će bi­ti mo­gu­će da svi­jet u sa­vre­me­nom čo­vje­čan­stvu kre­ne zdra­vim i pra­vim istin­skim pu­tem, pu­tem Go­spod­njim, pu­tem ko­ji je on za­cr­tao si­šav­ši sa ne­be­sa da bi nas za­gr­lio vječ­nom lju­ba­vlju i da bi nas oba­sjao svo­jom vječ­nom svje­tlo­šću i po­da­rio nam svo­ju isti­nu i prav­du vječ­nu i ne­pro­la­znu i uči­nio od nas pro­la­znih i smrt­nih bi­ća, ne­pro­la­zna i be­smrt­na bi­ća. Od bi­ća za­tro­va­nih mr­žnjom, zlo­bom, za­vi­šću, pre­o­bra­zio nas je u bi­ća is­pu­nje­na mi­rom Bo­ži­jim, lju­ba­vlju, ra­do­šću i uza­jam­nim pra­šta­njem – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Mi­tro­po­lit je iz­ra­zio na­du da će kod nas za­vla­da­ti mir ne­be­ski i do­bra vo­lja, pod­sje­tiv­ši da je Cr­na Go­ra to­kom 20. vi­je­ka bi­la po­pri­šte bra­to­u­bi­lač­kog ra­ta.
– Ovaj pra­znik nas po­zi­va da se brat­ski za­gr­li­mo i po­mi­ri­mo, da pre­va­zi­đe­mo di­o­be me­đu so­bom, par­tij­ske, ide­o­lo­ške, po­li­tič­ke i na­ci­o­nal­ne, da bi­smo spo­zna­li ono što je­smo – bra­ća po zva­nju i pri­zva­nju od Bo­ga. Ne­ka ta­kvo po­mi­re­nje i Bo­ži­ja vo­lja is­pu­ne sve lju­de i na­ro­de da bi­smo mo­gli svi jed­nim sr­cem i jed­nom du­šom da po­zdra­vlja­mo jed­ni dru­ge i da pje­va­mo an­đe­o­sku pje­smu: „Sla­va na vi­si­ni Bo­gu, na ze­mlji mir, me­đu lju­di­ma do­bra vo­lja” – is­ta­kao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.
On je na na­la­ga­nju bad­nja­ka is­pred Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Po­do­ri­ci ka­zao da se Hri­stos ni­je do­šao na Ze­mlju kao car, ni­ti se ro­dio u car­skim dvo­ro­vi­ma kao go­spo­dar ze­malj­ski, ne­go se ro­dio u šta­li u Vi­tle­je­mu za­jed­no sa be­slo­ve­snim stvo­re­nji­ma, kra­va­ma i ov­ca­ma; u ja­sli­ma je bio po­vi­jen i svo­jim bes­kraj­nim smi­re­njem ot­krio je mje­ru i svo­ga bo­žan­skog ži­vo­ta i na­šeg zem­no­ga ži­vo­ta. Mi­tro­po­lit je is­ta­kao da su mir i po­mi­re­nje naj­sve­ti­je stva­ri ko­je su po­treb­ne u ovom tre­nut­ku Cr­noj Go­ri jer je ona, na­ža­lost, jed­no sto­lje­će gra­di­la svo­je bi­će na ras­ko­li­ma, sva­đa­ma, di­o­ba­ma, bra­to­u­bi­la­štvu.
– Do­šlo je vri­je­me da se vra­ti­mo og­nju Bo­ži­jem, tom sve­tom pla­me­nu ko­ji nas ob­je­di­nju­je, ko­ji nas gri­je i ko­ji nas pri­zi­va na po­mi­re­nje sa Bo­gom, ko­ga smo pso­va­li, a On je opet slao svo­je sun­ce da nas gri­je. Tre­ba da se vra­ti­mo Bo­gu i da se kroz Hri­sta Bo­ga na­še­ga vra­ti­mo jed­ni dru­gi­ma. Ni­je ovo sa­mo obi­čaj, ovo je do­ga­đaj ko­ji po­tre­sa i ne­bo i ze­mlju i ljud­sku isto­ri­ju, i ko­ji je za­i­sta po­če­tak no­ve ere! Za­to su čak i u vri­je­me bez­bo­žni­ka go­vo­ri­li „no­va era”, če­ga se sje­ća­te vi ko­ji ste uči­li ško­le u vri­je­me one opa­ke bo­le­sti bro­zo­mo­re ko­ja je vla­da­la i Cr­nom Go­rom i dru­gim kra­je­vi­ma. Do­bro su re­kli, je­ste no­va era, no­vo vri­je­me, no­vi čo­vjek, pri­zva­nje na no­vog čo­vje­ka, vječ­nog i ne­pro­la­znog ko­ji se po­mi­ru­je i sa Bo­gom, a na mi­ru i lju­ba­vi, na brat­skoj slo­zi i slo­bo­di gra­di od­nos pre­ma dru­gim lju­di­ma. To­ga nam tre­ba kao hlje­ba i vi­še ne­go hlje­ba! Daj Bo­že, da oganj bo­žić­nog pla­me­na ov­dje pred Hra­mom Hri­sto­vog vas­kr­se­nja ogri­je i osvi­je­tli sva na­ša sr­ca i na­še umo­ve, da se brat­ski za­gr­li­mo i po­mi­ri­mo, po­seb­no mi ov­dje u Cr­noj Go­ri, da bi­smo na tom po­mi­re­nju gra­di­li bu­duć­nost svo­je dje­ce i svo­jih po­ro­di­ca, bu­duć­nost dru­štva i Cr­ne Go­re, a kroz nju i pre­ko nje i bu­duć­nost Evro­pe. Ne­ka bu­de ta­ko, i još jed­nom i bez­broj pu­ta – mir Bo­ži­ji, Hri­stos se ro­di – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
Sve­ča­no je bi­lo i na na­la­ga­nju bad­nja­ka na Ce­ti­nju, ko­je su i ove go­di­ne pred Ce­tinj­ski ma­na­stir tra­di­ci­o­nal­no do­ni­je­li pred­stav­ni­ci Ba­ji­ca, a na­kon njih i dru­ga cr­no­gor­ska brat­stva, kao i pred­stav­ni­ci Ko­so­va i Me­to­hi­je i Mo­skve. Mi­tro­po­lit se na Ce­ti­nju osvr­nuo i na na­la­ga­nje lo­gor­skih va­tri is­pred Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra mi­mo sve­tog pla­me­na. On je ka­zao da nas bad­njak gri­je iz­nu­tra i pri­zi­va na brat­sko po­mi­re­nje, na slo­gu i slo­bo­du, i na sa­bi­ra­nje oko og­nja bad­nja­ka i oko ći­vo­ta Sve­to­ga Pe­tra Ce­tinj­sko­ga.
– Ko se otu­đu­je od ovo­ga og­nja, ko lo­ži ne­ke lo­gor­ske va­tre i ko se otu­đu­je od ći­vo­ta Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­sko­ga, taj ne pri­pa­da ni oni­ma ko­ji su ov­dje vje­ko­vi­ma ži­vje­li, gra­di­li i sve sa­gra­di­li – po­ru­čio je mi­tro­po­lit i po­zvao sve lju­de do­bre vo­lje da se ogri­ju uz sve­ti bad­njak po­red ći­vo­ta Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, kao što su se gri­ja­li 500 go­di­na.
– Ne­ka oni ka­žu – ne do­pa­da nam se Am­fi­lo­hi­je. I ne mo­ra da im se do­pa­da, ali ne­moj­te ći­vot Sve­to­ga Pe­tra da pre­zre­te i da za­bo­ra­vi­te, bra­ćo mo­ja Cr­no­gor­ci, gdje god bi­li i gdje god se na­la­zi­li. Ipak, svi smo mi jed­no, sa­mo po­ne­ki od nas za­lu­ta­ju mal­či­ce, ali se vra­te, i to je na­ša ve­li­ka vr­li­na, a po­seb­no ove go­di­ne ka­da obi­lje­ža­va­mo sto­go­di­šnji­cu Pr­vog svjet­skog ra­ta i ka­da se sje­ća­mo vi­te­zo­va ko­ji su ži­vot po­lo­ži­li za vje­ru i ota­ča­stvo, bla­go­slo­vom i po­zi­vom kra­lja i go­spo­da­ra Cr­ne Go­re, Ni­ko­le Pr­vog Pe­tro­vi­ća i kra­lja Pe­tra Pr­vog Ka­ra­đor­đe­vi­ća uz sa­rad­nju i uz žr­tvu ve­li­kog ca­ra ru­sin­skog Ni­ko­la­ja Dru­gog – na­gla­sio je mi­tro­po­lit.
Vla­di­ka je is­ta­kao da ve­li­ko­ga ca­ra Ni­ko­la­ja, ko­ji je žir­tvo­vao svo­ju kru­nu i car­stvo za spas na­ro­da, tre­ba pam­ti­ti. Po­ru­čio je i da je bad­njak ko­ji je do­ni­jet iz Mo­skve sve­ti znak i zna­me­nje ne­ra­zo­ri­vog je­din­stva ne sa­mo me­đu Cr­no­gor­ci­ma i Ce­ti­nja­ni­ma ne­go je­din­stva sve­u­kup­nog slo­ven­skog ro­da. Ko­men­ta­ri­šu­ći cr­no­gor­sko pri­dru­ži­va­nje sank­ci­ja­ma EU pro­tiv Ru­si­je, mi­tro­po­lit je re­kao da je „sre­ća što bra­ća Ru­si to shva­ta­ju kao ša­lu Cr­no­go­ra­ca”, što je po­zdra­vlje­no bur­nim apla­u­zi­ma oku­plje­nih.
– Ša­le se to Cr­no­gor­ci. Ka­kve sank­ci­je pro­tiv ca­ra Ni­ko­la­ja? Te sank­ci­je pro­tiv nje­ga su sank­ci­je pro­tiv mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­skog Da­ni­la Pe­tro­vi­ća, pro­tiv Sv. Pe­tra Ce­tinj­sko­ga, Sv. Pe­tra Dru­gog Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca, pro­tiv Pu­ški­na i sank­ci­je pro­tiv kra­lja i go­spo­da­ra Cr­ne Go­re Ni­ko­le Pr­vog Pe­tro­vi­ća ko­ji je bio za­bo­ra­vljen, ali nas od 1989. go­di­ne, ka­da se vra­tio ov­dje me­đu nas baš kao i ovaj bad­njak, ne­pre­kid­no pri­zi­va na brat­sku lju­bav, za­jed­ni­štvo, slo­gu i slo­bo­du – na­gla­sio je mi­tro­po­lit. Vla­di­ka je na­da­lje pod­sje­tio da se pra­znik sla­vi u zna­ku obi­lje­ža­va­nja 520 go­di­na od štam­pa­nja Ok­to­i­ha. Po­ja­snio je za­što ni­je pri­su­stvo­vao pro­sla­vi tog ju­bi­le­ja ko­ji je or­ga­ni­zo­va­la Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje.
– Ne­moj­te da se lju­ti­te, ja je­sam ma­lo je­zi­čan, ali na Ce­ti­nju po­zi­va­ju mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog, na­sled­ni­ka Pe­tro­vi­ća – la­ti­ni­com. Da me po­zvao brat Ita­li­jan, Nje­mac ili Hr­vat, sva­ka čast, oda­zvao bih se, ali ovom po­zi­vu ni­je­sam oda­zvao i ne­ću sve dok Ce­ti­nja­ni i ce­tinj­ski gra­do­na­čel­nik ne bu­du pi­sa­li, ma­kar mi­tro­po­li­tu, po azbu­ci ce­tinj­skog i obod­skog Ok­to­i­ha na Ći­ri­lo­vom pi­smu na ko­jem je na Ce­ti­nju na­pi­sa­no sve od ka­da je ute­me­lje­no – re­kao je iz­me­đu osta­log mi­tro­po­lit.
Pri­sut­ni­ma se obra­tio i pred­stav­nik Ba­ji­ca Du­šan Mar­ti­no­vić, ko­ji je po­zvao sve pra­vo­slav­ne vjer­ni­ke da se što pri­je uje­di­ne i da kao ne­kad u do­bra sta­ra vre­me­na u brat­skoj lju­ba­vi za­jed­no na­la­žu bad­njak.
Sve­ča­nost pred Ce­tinj­skim ma­na­sti­rom uljep­ša­li su hor „No­vo­mu­če­nik Stan­ko” iz Nik­ši­ća, Dječ­ji hor „Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski” i na­rod­ni gu­sla­ri Mi­la­din An­đe­lić i Og­njen Bo­ri­čić.Eki­pa „Da­na”


Vje­ra je iz­vor ži­vo­ta

Bad­nje ve­če pred nik­šić­kim Sa­bor­nim hra­mom Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog oku­pi­lo je tra­di­ci­o­nal­no na hi­lja­de vjer­ni­ka ko­ji su mo­li­tve­nim sa­bo­ro­va­njem do­če­ka­li naj­ra­do­sni­ji hri­šćan­ski pra­znik, ro­đe­nje Hri­sto­vo. Sve­šten­stvo ar­hi­je­rej­skog na­mje­sni­štva nik­šić­kog bla­go­slo­vi­lo je i osve­šta­lo sve­to dr­vo či­ji pla­men je u noć pred Bo­žić osvi­je­tlio ci­je­li grad i nje­go­ve ži­te­lje. Star­je­ši­na Sa­bor­nog hra­ma, je­rej Mi­o­drag To­do­ro­vić is­ta­kao je da su se iz tog sve­tog pla­me­na ro­di­li Sv. Sa­va, Sv. Va­si­li­je, te na­še kr­sne sla­ve, Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski, vla­di­ka Ra­de Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac.
Pred hra­mom je bio or­ga­ni­zo­van bo­gat pro­gram u ko­jem su uče­stvo­va­li cr­kve­ni ho­ro­vi „Sv. no­vo­mu­če­ni­ka Stan­ka“ i „Pre­po­dob­ne ma­ti An­ge­li­ne“, broj­ni gu­sla­ri i mu­zi­čar Zo­ran Džik­nić Dži­le. Žu­plja­ni su Bad­nje ve­če i Bo­žić pro­sla­vi­li u svo­joj sve­ti­nji, ma­na­sti­ru Sv. apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Lu­ke, dok su Pi­vlja­ni tra­di­ci­o­nal­no ro­đe­nje Hri­sto­vo pro­sla­vi­li u ma­na­sti­ru Us­pe­ni­ja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. B.B.


Sve­to dr­vo ugri­ja­lo Ža­blja­ča­ne na mi­nus 11

Tra­di­ci­o­nal­no na­la­ga­nje bad­nja­ka is­pred sa­bo­r­ne cr­kve Pre­o­bra­že­nja Go­spod­njeg na Ža­blja­ku, ove go­di­ne na mi­nus 11 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa i pod sni­je­žnom me­ća­vom, oku­pi­lo je ve­li­ki broj vjer­ni­ka. Gu­slar­sko dru­štvo „Voj­vo­da Mom­či­lo“ bi­lo je do­ma­ćin ve­li­čan­stve­nog oku­plja­nja Ža­blja­ča­na i nji­ho­vih go­sti­ju, ko­je se or­ga­ni­zu­je pod po­kro­vi­telj­stvom Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke i Cr­kve­ne op­šti­ne Ža­bljak.V.Š.


U Pla­vu se sje­ti­li Moj­ko­vač­ke bit­ke

Pra­vo­slav­ni vjer­ni na­rod Pla­va i Gu­si­nja bad­nja­ke je na­la­gao kod cr­kve Sve­tog Ge­or­gi­ja u Gu­si­nju, Sve­tog Ni­ko­le u Voj­nom Se­lu, po­red hra­ma Sve­tih Ki­ri­ka i Ju­li­te u Ve­li­ki, Sve­te Pet­ke u Mu­ri­nu, a ve­li­čan­stve­na svet­ko­vi­na upri­li­če­na je i u por­ti ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce is­pred Sve­to­sav­skog do­ma u Bre­zo­je­vi­ca­ma. Hri­šćan­skim po­zdra­vom „Mir Bož­ji, Hri­stos se ro­di“, u ime brat­stva Ra­de­no­vi­ća – do­ma­ći­na svet­ko­vi­ne – vjer­ni­ke je po­zdra­vio aka­de­mik Dra­gan Ra­de­no­vić, pre­da­vač na uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du i na „Lo­mo­no­so­vu“ u Mo­skvi, kum ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na. On je po­seb­no po­zdra­vio igu­ma­na Ge­or­gi­ja, star­je­ši­nu ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce, pred­sjed­ni­ka op­šti­ne i Skup­šti­ne op­šti­ne Plav Or­ha­na Šah­ma­no­vi­ća i Ize­ta Ha­dži­mu­šo­vi­ća.
U her­ceg­nov­skim pa­ro­hi­ja­ma, kao i ši­rom Cr­ne Go­re bi­lo je sve­ča­no, i to u svim se­li­ma, duž ri­vi­je­re, kao i u gra­du. Cen­tral­no na­la­ga­nje bad­nja­ka oba­vlje­no je u por­ti hra­ma Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg na To­ploj, a sve­to dr­vo bi­lo je za­ki­će­no gran­či­ca­ma lo­vo­ra, ma­sli­ne i br­šlja­na. Otac Ra­do­van Bu­ba­nja po­mo­lio se za uve­ća­nje po­ro­di­ce i ima­nja sva­kog čo­vje­ka.
N.V.-Z.Š.


Pi­per­ski bad­njak za­i­skrio mi­rom i lju­ba­vlju

Tra­di­ci­o­nal­no na­la­ga­nje bad­nja­ka is­pred ma­na­sti­ra Će­li­ja Pi­per­ska oku­pio je na Bad­nji dan ve­li­ki broj vjer­ni­ka, ko­ji su ta­ko po­če­li pro­sla­vu naj­ra­do­sni­jeg hri­šćan­skog pra­zni­ka, Bo­ži­ća. Sve­to dr­vo osve­štao je spu­ško-pi­per­ski pa­roh Sta­ni­slav Ta­tić, a po­zdra­vlja­ju­ći pred­stav­ni­ke pi­per­skih se­la, brat­sta­va i nji­ho­vih go­sti­ju, do­ma­ćin Raj­ko Gli­go­ro­vić po­že­lio je do­bro­do­šli­cu svi­ma, pod­sje­ća­ju­ći da su se uvi­jek oku­plja­li is­pred sve­ti­nje Sve­tog Ste­fa­na Pi­per­skog, oda­kle su kre­ta­li u ra­to­ve, ali i na ve­se­lja.
– Va­zda kad smo se oku­plja­li ov­dje, bi­lo nam je sreć­no i ve­se­lo. Imam čast što sam do­ma­ćin, u ime po­ro­di­ca Gli­go­ro­vić i Lju­mo­vić, i što ću is­pred ma­na­sti­ra Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na­lo­ži­ti pi­per­ski bad­njak za ko­ji vje­ru­jem da će bi­ti sre­ćan za cio pi­per­ski, cr­no­gor­ski i srp­ski na­rod. Dra­ga bra­ćo i se­stre, ne­ka ovaj pla­men do­ne­se u va­še do­mo­ve sre­ću, za­do­volj­stvo, bla­go­sta­nje i mir – re­kao je Gli­go­ro­vić.
Vjer­ni­ke je po­zdra­vio Mi­tar Vu­ko­vić, od­bor­nik SNP-a u Skup­šti­ni glav­nog gra­da, na­gla­ša­va­ju­ći da je Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska stub du­hov­no­sti u Cr­noj Go­ri.
– Sva­ko­me je da­nas sr­ce pu­no što smo iz go­di­ne u go­di­nu sve ma­sov­ni­ji, sve mla­đi, ta­ko da ovaj div­ni oganj ima tra­di­ci­ju. Ovaj oganj ima sa­mo jed­nu po­ru­ku, a to su lju­bav i mir me­đu na­ro­di­ma – po­ru­čio je Vu­ko­vić.
Sve­ti oganj ogri­jao je ve­li­ki broj vjer­ni­ka, ka­ko sta­ri­jih ta­ko i onih naj­mla­đih, a bad­nja­ke su iz­me­đu osta­lih na­lo­ži­li pred­stav­ni­ci pi­per­skih se­la, brat­sta­va i nji­ho­vih go­sti­ju – Ra­do­van Ivan­če­vić, Zo­ran Raj­ko­vić, Dra­go­mir Lju­mo­vić, Da­ni­lo Lju­mo­vić, Ma­ti­ja Bo­lje­vić, Ba­jo Vu­ko­vić, Bran­ko Mar­ko­vić, Mir­ko Ra­de­tić, Ma­rin­ko Vla­ho­vić, Ra­do­je Da­kić, Dra­ško Vu­či­nić, Đor­đi­je Bo­žo­vić, Mi­ro Da­kić, Ra­do­van Mi­lič­ko­vić, Ve­sko Vu­ka­no­vić, Mar­ko Ni­ko­lić, Mo­mo Ni­ko­če­vić, Ža­ro Ra­du­si­no­vić, Ro­ko La­za­re­vić, Ste­fan Lju­mo­vić, Igor Ob­ra­do­vić, Vo­jo Sto­ja­no­vić, Mar­ko Po­po­vić...A.Š


Ne­ma sla­vlja bez Bo­ži­ća

Is­pred hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru na Bad­nji dan tra­di­ci­o­nal­no je na­lo­že­no sve­to dr­vo, ko­je je bla­go­slo­vio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Pred­sjed­nik cr­kve­ne op­šti­ne De­jan Đu­ro­vić na­kon pa­lje­nja bad­nja­ka pod­sje­tio je vjer­ni­ke na ri­je­či vla­di­ke Ra­da da „ne­ma da­na bez oč­no­ga vi­da, ni­ti pra­ve sla­ve bez Bo­ži­ća”.
– Ove go­di­ne ro­đe­nje Hri­sto­vo do­če­ku­je­mo ra­do­sni­je ne­go ikad, jer se pri­vo­de kra­ju ra­do­vi na iz­grad­nji na­šeg hra­ma, ko­ji će­mo da­ri­va­ti Bo­gu, a u sla­vu ugod­ni­ka nje­go­vog Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra – ka­zao je Đu­ro­vić.D.S.


Ko­so­vo ne za­bo­ra­vi­ti

To­kom Bad­njeg da­na u plje­valj­skoj op­šti­ni bad­nja­ci su na­lo­že­ni is­pred 13 hra­mo­va Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. Bad­nji dan i Bo­žić i ove go­di­ne oku­pi­li su ve­li­ki broj vjer­ni­ka, a naj­ma­sov­ni­ja oku­plja­nja su bi­la is­pred hra­ma Sve­tog ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja na Gu­ka­ma i is­pred cr­kve Sve­te Pet­ke na tr­gu Pa­tri­jar­ha Var­na­ve. Bad­nja­ke is­pred hra­ma Sve­tog Ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja na­lo­ži­li su brastve­ni­ci iz po­ro­di­ce Ga­zdić, dok su na tr­gu pa­tri­jar­ha Var­na­ve bad­nja­ke na­lo­ži­li bra­stve­ni­ci iz po­ro­di­ce Ron­do­vić.
To­kom Bad­njeg da­na bad­nja­ci su na­lo­že­ni is­pred ma­na­sti­ra Sve­tih ar­han­ge­la u Đur­đe­vi­ća Ta­ri, is­pred ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce i is­pred ma­na­sti­ra Du­bo­či­ca. Ka­da su u pi­ta­nju se­o­ske cr­kve, bad­nja­ci su na­lo­že­ni u se­lu Lju­ti­ći is­pred cr­kve Sve­tog Pro­ko­pi­ja, gdje su do­ma­ći­ni bi­li Vu­ko­ta Pe­jo­vić i Mi­ćo Pu­rić; u se­lu Vru­lja is­pred cr­kve Sve­tog ve­li­ko­mu­če­ni­ka Di­mi­tri­ja do­ma­ćin je bio Vlat­ko Pe­jo­vić, a u se­lu Br­ve­ni­ca, is­pred cr­kve Ro­đe­nja pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce bad­nja­ke je na­lo­žio Đo­ko Baj­če­ta sa uku­ća­ni­ma. U na­se­lju Šu­la is­pred cr­kve Sve­tog Pro­ko­pi­ja ovo­go­di­šnji do­ma­ći­ni su bi­li Ja­kov Je­lo­vac i Vu­ko­la Ku­šlje­vić; u Ma­lim Kr­ća­ma is­pred cr­kve Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog bad­nja­ke je na­lo­žio Mil­ko Aći­mo­vić; is­pred cr­kve Sve­tog apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla Ne­nad Cu­pa­ra sa si­no­vi­ma Alek­san­drom i Mi­lo­šem. Bad­nja­ci su na­lo­že­ni i is­pred cr­kve Sve­tog pro­ro­ka Ili­je na Ili­nom br­du, gdje je do­ma­ćin bio Mi­len­ko Ba­jić sa po­ro­di­com.
Kao i pret­hod­nih go­di­na, bad­nja­ci su na­lo­že­ni i na Vla­di­či­noj Po­lja­ni is­pred cr­kve Sre­te­nja go­spod­njeg, gdje je bad­njak do­ni­jet iz se­la Ran­če sa te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. Bad­nja­ke su na­lo­ži­li Ve­li­zar, Mi­le­ta i Pre­drag Ga­če­vić, a do­ma­ćin je bio Dar­ko Ga­če­vić.
Na Bad­nji dan i Bo­žić, is­pred svih hra­mo­va či­ta­na je po­sla­ni­ca pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja i epi­sko­pa mi­le­šev­skog Fi­la­re­ta. Obra­ća­ju­ći se vjer­ni­ci­ma mi­le­šev­ske epar­hi­je, vla­di­ka Fi­la­ret je po­zvao da se ne za­bo­ra­vi Ko­so­vo, kao i da se ne na­pu­šta ra­ška oblast. B. Je.


Veselo is­pred cr­kve Sve­tog Pe­tra

Tra­di­ci­o­nal­no cen­tral­no na­la­ga­nje bad­nja­ka u Bi­je­lom Po­lju oba­vlje­no je is­pred cr­kve Sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla. Pr­vi bad­njak na­lo­žio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom. Na­kon što su vjer­ni­ci iz ra­znih kra­je­va pri­stu­pi­li na­la­ga­nju bad­nja­ka, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je is­ta­kao je da je li­je­po vi­dje­ti ka­ko naš na­rod pr­o­sla­vlja Bad­nje ve­če ra­du­ju­ći se Bo­go­mla­den­cu Hri­stu.
– U toj ra­do­sti ima i ra­do­sti su­sre­ta sa Bo­gom. Ne­ka ova bo­žić­na ra­dost uđe u sva­ko sr­ce, u sva­ki dom, u sva­ku po­ro­di­cu. Ta ra­dost da­je pu­no­ću smi­sla sve­ga ono­ga što či­ni­mo u na­šem ži­vo­tu i upu­ću­je nas na pra­vi Bož­ji put, na put lju­ba­vi, put Hri­stov – po­ru­čio je Jo­a­ni­ki­je. Sve­ča­no je bi­lo i u osta­lim broj­nim cr­kva­ma i ma­na­sti­ri­ma u Bi­je­lom Po­lju.M.N.


Badnjak naložen i na Obodu iznad Rijeke Crnojevića

Vjerni narod Rijeke Crnojevića i Riječke nahije, sa rodbinom i prijateljima iz drugih mjesta, i ove godine loženjem badnjaka na istorijskom Obodu proslavio je Badnji dan. Oko bogato pripremljene trpeze ljubavi, podjelom božićnih paketića najmlađima, razmijenjene su najljepše želje za dobro zdravlje i svaku sreću u ovoj godini.
Ispred hrama Svetog Nikole badnjak je osveštao i vjernike blagoslovio mitropolit Amfilohije koji je u svojoj besjedi za oganj badnjaka, simbol drveta života Hrista Boga našega, rekao da je to Hristov oganj, oganj tvrde Božije vjere i istine Božije, koji zagrijava i prosvjećuje um i srce ljudsko.
– Ništa tako vatrenije, dublje i savršenije ne zagrijava ljudsko biće, tvorevinu Božiju, ljudsku prirodu, od toga nebeskog ognja, ognja vjere, nade i ljubavi. Taj oganj božiji na ovom sveštenom brdu, posvećenom svetom ocu Nikolaju, zasijao je prije 520 godina u štampariji Obodsko-cetinjskoj, prilikom štampanja obodskog i cetinjskog „Oktoiha”, „Molitslova” i drugih sveštenih knjiga koje su ovdje otkrile i posvjedočile iskru tog Božijeg, nebeskog ognja. Upravo ove godine, i to treba reći ovdje na Obodu, proslavljamo 520-godišnjicu od štampanja ovih i drugih sveštenih knjiga u štampariji, koja nije bila samo prva slovenska štamparija, nego i štamparija koja je zapisala slova kojima se prosvjećuju i osvjećuju ljudi i sjedinjuju sa istinom svoga postojanja, prosvjećuju da ljube jedni druge i da se mire i praštaju. Zato je ovaj oganj i oganj mirenja i praštanja za sve one koji imaju razuma, savjesti i svijesti – kazao je mitropolit Amfilohije. Da sve protekne u najboljem redu pobrinuo se Crkveni odbor Riječke nahije sa predsjednikom Nikolajem Karpinskim na čelu, a poseban pečat proslavi Badnjeg dana dao je dječiji crkveni hor pri manastiru Sv. Nikole, narodni guslari Ognjen Boričić i Miladin Anđelić i pjesnici udruženja „Sjeverac” iz Podgorice.


Va­so­je­vi­ći vjer­ni sve­ti­nji

Sve­ti pla­men ogri­jao je i Be­ra­ne, gdje je na­la­ga­nje bad­nja­ka bi­lo or­ga­ni­zo­va­no kod ma­na­stri­ra Đur­đe­vi stu­po­vi, dok je u An­dri­je­vi­ci cen­tral­no na­la­ga­nje sve­tog dr­ve­ta upri­li­če­no is­pred cr­kve Sve­tog ar­han­ge­la Mi­ha­i­la. Uz pri­su­stvo pred­stav­ni­ka Op­šti­ne Dra­go­sla­va Šće­ki­ća, bad­nja­ke je u Be­ra­na­ma bla­go­slo­vio epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je. On je po­ru­čio da se na­la­žu­ći bad­nja­ke pred sa­bor­nom sve­ti­njom Đur­đe­vi stu­po­vi, sa­bi­ra­mao oko ko­li­jev­ke Bo­go­mla­den­ca Hri­sta. Epi­skop Jo­a­ni­ki­je je ka­zao da je do­bro što se ob­na­vlja­ju pra­vo­slav­ne sve­ti­nje, ali da je još je ljep­še kad se ob­na­vlja­ju vje­ra i za­jed­ni­štvo. Is­pred cr­kve Sve­tog ar­han­ge­la Mi­ha­i­la u An­dri­je­vi­ci do­ma­ćin na­la­ga­nja bad­nja­ka bi­lo je brat­stvo Ban­do­vić. Bad­nja­ke je osve­štao an­dri­je­vič­ki pa­roh, pro­to­je­rej Bo­ro Vr­ho­vac, uz že­lju da pred­sto­je­ći pra­zni­ci u do­mo­ve svih do­brih lju­di do­ne­su mno­go zdra­vlja, sre­će, lju­ba­vi i na­pret­ka. U ime brat­stva Ban­do­vić Sa­ša Ban­do­vić je po­že­lio vjer­ni­ci­ma da ja­ča­ju za­jed­ni­štvo, to­le­ran­ci­ju, lju­bav i du­hov­ni pro­spe­ri­tet.D.J.


Pro­sla­va u Ro­ža­ja­ma

U Ro­ža­ja­ma su lo­že­ni bad­nja­ci na tri kra­ja. Naj­pri­je je ro­đe­nje Isu­sa Hri­sta pro­sla­vlje­no u se­lu Bu­ko­vi­ca, gdje je pa­roh Mi­lan Sta­ni­šić odr­žao mo­li­tvu u cr­kvi Sve­te Tro­ji­ce, a po­tom i u se­lu Gri­ži­ca. Naj­ve­li­čan­stve­ni­ja pro­sla­va Isu­so­vog ro­đe­nja pri­re­đe­na je u por­ti cr­kve Ru­ži­ce u Ro­ža­ja­ma gdje je vi­še de­se­ti­na gra­đa­na pri­su­stvo­va­lo lo­že­nju bad­nja­ka. V.Ra.