U Cr­noj Go­ri ži­vi 13.989 sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja ko­ji u ak­tu­el­nom za­ko­no­dav­stvu ni­je­su pre­po­zna­ti kao ugro­že­na ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva, iako bi, pre­ma ocje­ni pred­sjed­ni­ce Udru­že­nja sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja Cr­ne Go­re Sne­ža­ne Pre­le­vić, tre­ba­lo da bu­du vi­še šti­će­ni i po­mog­nu­ti od stra­ne dr­ža­ve. Pre­le­vi­će­va je u raz­go­vo­ru za „Dan” ka­za­la da po­da­ci Mon­sta­ta po­ka­zu­ju da je od ukup­nog bro­ja po­ro­di­ca u dr­ža­vi 14 od­sto onih gdje je je­dan ro­di­telj sta­ra­lac dje­ce. Ona pre­ci­zi­ra da su u Cr­noj Go­ri evi­den­ti­ra­na 2.652 sa­mo­hra­na oca, kao i 11.337 maj­ki.
– In­te­re­sant­no je na­po­me­nu­ti da je u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka na Ce­ti­nju i u Bu­dvi naj­ve­ći broj sa­mo­hra­nih po­ro­di­ca, naj­ma­nje ih je u Ul­ci­nju, dok je Her­ceg No­vi grad sa naj­vi­še sa­mo­hra­nih oče­va. Na­rav­no, u Pod­go­ri­ci je naj­vi­še sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja, s ob­zi­rom na to da ima i naj­vi­še ži­te­lja – ka­že Pre­le­vi­će­va.
U na­šoj ze­mlji sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji su naj­če­šće raz­ve­de­na li­ca, udov­ci ili udo­vi­ce, a toj ka­te­go­ri­ji sta­nov­ni­štva pri­pa­da­ju i oni či­ji je part­ner na slu­že­nju za­tvor­ske ka­zne. Pre­le­vi­će­va na­vo­di da so­ci­jal­ni sta­tus sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja za­vi­si i od toga u kojem di­je­lu dr­ža­ve ži­ve, ali na osno­vu do­sa­da­šnjeg is­ku­stva naj­te­ža si­tu­a­ci­ja je na sje­ve­ru.
– Mi po­sto­ji­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci. Do sa­da smo bi­li skon­cen­tri­sa­ni na pre­go­vo­re sa ra­znim fir­ma­ma i ško­la­ma sa ko­ji­ma smo se do­go­va­ra­li o ostva­ri­va­nju od­re­đe­nih po­pu­sta za sa­mo­hra­ne ro­di­te­lje. Že­li­mo na kon­kre­tan na­čin da po­mog­ne­mo pri­je ne­go uđe­mo u pri­ču sa dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Ta­ko smo od ne­kih pred­u­ze­ća do­bi­li po­pu­ste ko­je će na­ši čla­no­vi ko­ri­sti­ti uz član­sku kar­tu. Ni­je­su svi sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji u is­toj so­ci­jal­noj si­tu­a­ci­ji. Vi­še je onih ko­ji ži­ve te­ško. Ka­da sam osno­va­la NVO, po­če­li su da mi se ja­vlja­ju lju­di sa sje­ve­ra ko­ji tra­že po­moć, dok, na pri­mjer, iz Pod­go­ri­ce zo­vu da po­hva­le udru­že­nje, pi­ta­ju ka­ko da se učla­ne i nu­de po­moć. Lju­di sa sje­ve­ra ili tra­že po­moć za ostva­re­nje ne­kog pra­va, ali­men­ta­ci­je, ali ni­je ni ta­mo si­tu­a­ci­ja svu­da ista – pri­mje­ću­je Pre­le­vi­će­va.
Po­se­ban pro­blem u bor­bi za eg­zi­sten­ci­ju, ka­ko ka­že, ima­ju sa­mo­hra­ne maj­ke.
– Ni­je to kao u ame­rič­kim fil­mo­vi­ma, že­na iz­ba­ci mu­ža iz ku­će i osta­je sa dje­com, a muž ne­ka se sna­đe. Kod nas je obr­nu­to – na­vo­di Pre­le­vi­će­va.
Ona is­ti­če da tre­nut­no pro­blem pred­sta­vlja to što ro­di­te­lji ni­je­supre­po­zna­ti ni­jed­nim za­ko­nom kao po­seb­na ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva ko­joj dr­ža­va tre­ba da obez­bi­je­di po­moć i po­seb­nu pa­žnju.
– Sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma tre­ba da­ti pra­vo na ne­ku afir­ma­tiv­nu ak­ci­ju. U raz­vi­je­nim dr­ža­va­ma ta ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva je ja­ko šti­će­na. Mi ov­dje te­ško mo­že­mo i da se za­po­sli­mo. Po­slo­dav­ci iz­bje­ga­va­ju da an­ga­žu­ju sa­mo­hra­ne ro­di­te­lje, jer zna­ju da ako se di­je­te raz­bo­li, taj rad­nik mo­ra osta­ti kod ku­će da bri­ne o dje­te­tu jer ne­ma ko dru­gi. Za­to sma­tram da bi dr­ža­va tre­ba­lo da da i ne­ke po­vla­sti­ce po­slo­dav­ci­ma ko­ji za­po­sle sa­mo­hra­nog ro­di­te­lja ka­ko bi se ta ka­te­go­ri­ja li­ca lak­še za­po­šlja­va­la i obez­bje­đi­va­la eg­zi­sten­ci­ju se­bi i dje­ci – na­vo­di Pre­le­vi­će­va.
Ona sma­tra da bi sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma tre­ba­lo da­ti pred­nost pri za­po­šlja­va­nju.
– Tre­nut­no po­lo­žaj ni­je za­do­vo­lja­va­ju­ći i tre­bao bi se mi­je­nja­ti. Mi će­mo o po­lo­ža­ju sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja raz­go­va­ra­ti sa pred­stav­ni­ci­ma Vla­de. Sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma tre­ba­lo bi omo­gu­ći­ti da do­bi­ju vi­še da­na go­di­šnjeg od­mo­ra, kra­će rad­no vri­je­me u slu­ča­ju po­tre­be, te ma­lo bla­že kri­te­ri­ju­me za do­dje­lu so­ci­jal­ne po­moći. Ima pro­sto­ra za una­pre­đe­nje – sma­tra Pre­le­vi­će­va.
Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja Ro­di­te­lji Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić oci­je­ni­la je ža­lo­snom či­nje­ni­cu da dr­ža­va ne bri­ne o oko 14.000 sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja i ne ga­ran­tu­je im ni­ka­kve po­seb­ne ser­vi­se. Ona na­ja­vlju­je da će Udru­že­nje Ro­di­te­lji u na­red­nom pe­ri­o­du ra­di­ti na to­me da se upra­vo poč­ne od pro­mje­ne za­ko­no­dav­stva, ali i da se obez­bi­je­di nje­go­va pri­mje­na, jer vr­lo če­sto ono što se na­pi­še osta­ne upra­vo sa­mo na tom mje­stu.
– Sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma je po­treb­no vi­še vr­sta po­dr­ške, po­čev od kva­li­tet­ni­je ure­đe­ne obla­sti is­pla­te ali­men­ta­ci­ja, ko­ju ne pla­ća re­dov­no ve­li­ki broj ro­di­te­lja, što ro­di­te­lju sa ko­jim su dje­ca ži­vot kom­pli­ku­je iz­u­zet­no, do po­dr­ške u smi­slu ra­da vr­ti­ća po­pod­ne jer oni ra­de i uju­tru i po­pod­ne, i po smje­na­ma vr­lo če­sto, ka­ko bi obez­bi­je­di­li eg­zi­ste­ni­ju za dje­cu i se­be, pod­sti­caj­nih mje­ra za po­slo­dav­ce ko­ji za­po­sle sa­mo­hra­ne ro­di­te­lje, po­dr­ške u vi­du nov­ča­nih na­dok­na­da. To su sa­mo ne­ke od mje­ra. S ob­zi­rom na to da im se sa­da uop­šte ne po­ma­že, na­či­ni i mo­de­li su za­i­sta mno­go­broj­ni – is­ti­če Mi­ha­i­lo­vi­će­va.
M.S.


Te­že je oče­vi­ma

Pre­le­vi­će­va sma­tra da je sva­kom sa­mo­hra­nom ro­di­te­lju te­ško, ali ipak ocjenj­je da je te­že oče­vi­ma.
– Že­ni je ne­ka­ko pri­rod­no da­to da bri­ne o dje­ci. Oče­vi­ma je ma­lo te­že, ali mo­ram is­ta­ći da su oni fan­ta­stič­ni ro­di­te­lji. Znam ne­ko­li­ko pri­mje­ra ro­di­te­lja ko­ji su po­no­sni na svo­ja po­stig­nu­ća u vas­pi­ta­nju. Oni se hva­le svo­jom dje­com i za­i­sta se vi­di da su po­no­sni na njih. I po­red svih te­ško­ća ko­je su ima­li oni su na kra­ju sreć­ni, jer su od­go­ji­li do­bre lju­de. Sa­mo­hra­ni ro­di­telj je te­ško bi­ti – is­ti­če Pre­le­vi­će­va.


Za­kon ogra­ni­čio pra­vo na po­moć

Pre­ma Za­ko­nu o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti pra­vo na po­moć ima sa­mo sa­mo­hra­ni ro­di­telj sa dje­te­tom bez po­ro­dič­ne po­dr­ške i od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va za ži­vot. Ipak, pro­pi­san je niz ogra­ni­če­nja za do­bi­ja­nje so­ci­jal­ne za­šti­te. Sa­mo­hra­ni ro­di­telj ne mo­že ra­ču­na­ti na po­moć uko­li­ko ima stam­be­ni pro­stor, ze­mlji­šte, ako je spo­so­ban za rad, dao je ot­kaz na po­slu, do­bio ot­prem­ni­nu, pro­dao ne­po­kret­nu imo­vi­nu ili se od­re­kao pra­va na na­sle­đi­va­nje imo­vi­ne, ima stoč­ni fond ili mo­tor­no vo­zi­lo.


Po­zi­tiv­na tra­ži iz­mje­ne za­ko­na

Sko­ro dvi­je tre­ći­ne oče­va u Cr­noj Go­ri ne pla­ća ali­men­ta­ci­ju, a če­sto i pri­li­kom nje­nog utvr­đi­va­nja do­no­se su­du la­žne po­tvr­de o pri­ma­nji­ma ka­ko bi što ma­nje nov­ca da­li dje­te­tu. Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Azra Ja­sa­vić do kra­ja sed­mi­ce pre­da­će u skup­štin­sku pro­ce­du­ru pred­log iz­mje­na i do­pu­na Kri­vič­nog i Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti zbog pro­ble­ma sa na­pla­tom ali­men­ta­ci­je.
– Is­pla­ta ali­men­ta­ci­je je, i po­red sud­skih pre­su­da, ve­li­ki pro­blem u prak­si, zbog če­ga u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje mo­ra pru­ži­ti dr­ža­va. Sto­ga su­šti­na na­šeg pred­lo­ga je­ste da ro­di­te­lji ko­ji iz­bje­ga­va­ju pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je oba­vlja­ju dru­štve­no-ko­ri­stan rad i ti­me dr­ža­vi na­dok­na­đu­ju sred­stva ko­ja bi ona pre­u­smje­ra­va­la za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje nji­ho­ve dje­ce. Svje­do­ci smo da je pri­mje­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka ne­do­stat­na, jer po­red to­ga što je pred­vi­dio kri­vič­no dje­lo ne­da­va­nje ali­men­ta­ci­je, dje­ca u ogrom­nom bro­ju ne do­bi­ja­ju iz­dr­ža­va­nje ko­je im je sud­ski do­di­je­lje­no. Iz raz­lo­ga što ni Za­kon o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti ne pru­ža do­volj­no ga­ran­ci­je za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma, cilj pred­log iz­mje­na je da se nov­ča­na ka­zna za ro­di­te­lja ko­ji ne da­je iz­dr­ža­va­nje za­mi­je­ni ka­znom oba­ve­znog ra­da u jav­nom in­te­re­su. Na taj na­čin bi se uve­ća­lo dru­štve­no bo­gat­stvo, a dr­ža­va bi sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma omo­gu­ći­la, pod olak­ša­nim uslo­vi­ma, ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje u vi­si­ni od 30 od­sto od pro­sječ­ne ne­to za­ra­de ostva­re­ne u pro­te­kloj go­di­ni za jed­no di­je­te, i 50 od­sto za dvo­je i vi­še dje­ce. Ta sred­stva bi se uvr­sti­la u bu­džet za na­red­nu go­di­nu, za­to je i pred­vi­đe­na pri­mje­na za­ko­na od 1. ja­nu­a­ra – re­kla je Ja­sa­vi­će­va za „Dan”.