Mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­lin oci­je­nio je ju­če da su od­no­si Sr­bi­je i Cr­ne Go­re do­bri i da sva­ka ini­ci­ja­ti­va, po­put one ko­ju za­go­va­ra­ju cr­no­gor­ski li­be­ra­li o ski­da­nju spo­men-ta­ble sa ula­za u Sta­ri grad u Bu­dvi, po­sta­vlje­ne u čast Sr­bi­ma ko­ji su stra­da­li oslo­ba­đa­ju­ći taj grad, slu­ži oni­ma ko­ji su pro­tiv­ni­ci ta­kvih od­no­sa. On je na­kon sa­stan­ka sa mi­ni­star­kom ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Cr­ne Go­re Zo­ri­com Ko­va­če­vić po­zvao Vla­du Cr­ne Go­re da is­ko­ri­sti svoj auto­ri­tet i sa­ču­va sje­ća­nje na srp­ske voj­ni­ke.
Po ocje­ni Ko­mi­si­je za po­sta­vlja­nje spo­men-obi­ljež­ja Mi­ni­star­stva kul­tu­re, plo­ča ko­ja je po­sta­vlje­na iz­nad glav­nih vra­ta na ula­zu u Sta­ri grad ni­je isto­rij­ski ute­mlje­na, pa bi je tre­ba­lo uklo­ni­ti. Ukla­nja­nje je ini­ci­ra­la Li­be­ral­na par­ti­ja.
– Sma­tra­mo da je ini­ci­ja­ti­va za ukla­nja­nje plo­če ne­po­treb­na. Ako je ta ta­bla mo­gla da sto­ji od 1931. go­di­ne, mo­že da sto­ji još uvi­jek. Ne bih vo­lio da se ta­kva ini­ci­ja­ti­va is­ko­ri­sti u po­li­tič­ke svr­he ko­je si­gur­no ne od­go­va­ra­ju ni Sr­bi­ji ni Cr­noj Go­ri – re­kao je mi­ni­star Vu­lin.
On je is­ta­kao da ova­kva ini­ci­ja­ti­va mo­že da po­slu­ži sa­mo oni­ma ko­ji su pro­tiv­ni­ci do­brih od­no­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
– Vla­da Sr­bi­je iskre­no že­li da od­no­si iz­me­đu na­še dvi­je ze­mlje bu­du što bo­lji i da se ti od­no­si pro­du­blju­ju. Mi­slim da je ini­ci­ja­ti­va za ukla­nja­nje plo­če ne­po­treb­na. Za­mo­lio bih pred­stav­ni­ke Vla­de Cr­ne Go­re da is­ko­ri­ste svoj auto­ri­tet i raz­go­va­ra­ju sa pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, u či­joj je ovo nad­le­žno­sti, da sa­ču­va­ju sje­ća­nje na srp­sku voj­ske, ko­ja je tih isto­rij­skih da­na u vri­je­me Pr­vog svjet­skog ra­ta si­gur­no do­ni­je­la slo­bo­du, da ta ta­bla osta­ne i da se isto­rij­ska sje­ća­nja na srp­sku voj­sku i za­jed­nič­ki ži­vot ni na ko­ji na­čin ne mi­je­nja­ju – is­ta­kao je Vu­lin.
On je na­veo da je kao mi­ni­star imao ve­li­ku čast da u Be­o­gra­du uče­stvu­je u od­lu­ci da jed­na od uli­ca no­si ime Pe­ka Dap­če­vi­ća.
– Dap­če­vić je uče­stvo­vao u oslo­ba­đa­nju Be­o­gra­da. Me­ne se u tom tre­nut­ku ni­je ti­ca­lo da li je on bio dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re i da li je bio Cr­no­go­rac. On je bio ko­man­dant sna­ga ko­je su do­ni­je­le slo­bo­du mom Be­o­gra­du. Vo­lio bih da se svi ta­ko po­na­ša­mo – za­klju­čio je Vu­lin.
Gra­do­na­čel­nik Bu­dve La­zar Ra­đe­no­vić sa­op­štio je ju­če da iz­vr­šna vlast ne­će ini­ci­ra­ti ukla­nja­nje spo­men-plo­če srp­skim oslo­bo­di­o­ci­ma. Na­ja­va dr­ža­ve da bi to mo­gla uči­ni­ti, iza­zva­la je bu­ru u jav­no­sti, a Ra­đe­no­vić je po­ru­čio da će pri­je ne­go što do­ne­se bi­lo ka­kvu od­lu­ku pr­vo ču­ti mi­šlje­nje gra­đa­na. Plo­ča, ko­ja je pri­je osam de­ce­ni­ja po­sta­vlje­na iz­nad glav­nih vra­ta na ula­zu u Sta­ri grad, po sta­vu Ko­mi­si­je za po­sta­vlja­nje spo­men-obi­ljež­ja Mi­ni­star­stva kul­tu­re na­vod­no ni­je isto­rij­ski ute­mlje­na, pa po za­ko­nu Op­šti­na ima pra­vo da po­kre­ne ini­ci­ja­ti­vu za nje­no ukla­nja­nje. Uko­li­ko to lo­kal­na upra­va ne uči­ni, dr­ža­va bi mo­gla da je uklo­ni pri­mje­nom Za­ko­na o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra.
– Te­mu o plo­či na ula­zu u Sta­ri Grad do­ži­vljam sa tri aspek­ta. Pr­vi je le­gal­nost po­sto­ja­nja plo­če, ko­ja je sa aspek­ta or­ga­na Op­šti­ne Bu­dva po­sta­vlje­na le­gal­no, jer je po­sta­vlje­na pri­je 1971. go­di­ne ko­ju uzi­ma­mo kao gra­nič­nu. Ima­mo po­tvr­du da je to ura­đe­no 1931. i to nas ne oba­ve­zu­je da žu­ri­mo sa od­lu­ka­ma. Dru­gi aspekt je u prav­cu isto­rij­skih fa­ka­ta i to osta­vljam lju­di­ma ko­ji su otvo­ri­li tu po­le­mi­ku iz do­me­na svo­je struč­no­sti. I tre­ći aspekt je mi­šlje­nje gra­đa­na ko­je mi je ve­o­ma va­žno i ko­je že­lim pa­žlji­vo da sa­gle­dam. Na osno­vu tog uti­ska do­ni­je­ću od­lu­ku. S da­na­šnje per­spek­ti­ve, pri­ča o ukla­nja­nju ne­kog spo­men-obi­ljež­ja, ne osvr­ću­ći se čak na nje­go­ve isto­rij­ske ra­zi­ne, ne mo­že do­ni­je­ti ni­šta do­bro Bu­dvi kao gra­du ko­ji se po­ka­zao kao otvo­ren, ko­ji pri­ma lju­de sa svih stra­na. Sma­tram da tre­ba da ga­ji­mo vri­jed­no­sti afir­ma­ci­je na­še dr­ža­ve i da te vri­jed­no­sti u sva­koj sre­di­ni pa­žlji­vo iz­va­ga­mo, za­to ja že­lim da oslu­šnem sve spe­ci­fič­no­sti i sve ono što na­ši gra­đa­ni mi­sle – ka­zao je Ra­đe­no­vić no­vi­na­ri­ma u Bu­dvi.
Gra­do­na­čel­nik Bu­dve će i pi­sa­nim pu­tem tra­ži­ti od svih po­li­tič­kih par­ti­ja u Bu­dvi da da­ju mi­šlje­nje o to­me da li spo­men-plo­ča tre­ba da bu­de uklo­nje­na sa Ve­ljih vra­ta.
M.S. - D.Ž.


Ko­va­če­vić po­zi­va na gra­di­li­šta

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja no­vi­na­ra, Ko­va­če­vić je ka­za­la da će na­sta­vi­ti da pred­la­že rje­še­nja Vla­di u ci­lju što ve­ćeg za­po­šlja­va­nja do­ma­ćeg sta­nov­ni­štva, ko­ja će bi­ti za do­bro­bit gra­đa­na. Ona je po­zva­la cr­no­gor­ske gra­đa­ne da se pri­ja­ve za po­sao kod gra­đe­vin­skih fir­mi, u ko­ji­ma ra­di ve­li­ki broj stra­na­ca, a u ko­ji­ma ima pro­sto­ra za za­po­šlja­va­nje jed­nog bro­ja do­ma­ćih rad­ni­ka.
– Na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje ima 35.000 ne­za­po­sle­nih ko­je mo­ra­mo uklju­či­ti i ak­ti­vi­ra­ti. Dr­ža­va mo­ra da uči­ni sve da im po­nu­di ade­kva­tan po­sao. Sma­tram da se i na plan­ta­ža­ma mo­že pri­stoj­no za­ra­di­ti – na­ve­la je ona.


Me­đu­dr­žav­ni spo­ra­zu­mi

Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja pot­pi­sa­će ne­ko­li­ko me­đu­dr­žav­nih spo­ra­zu­ma ko­ji će re­gu­li­sa­ti me­đu­sob­na pra­va i oba­ve­ze iz ne­ko­li­ko obla­sti, me­đu ko­ji­ma su zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje i is­pla­ta pen­zi­ja voj­nim pen­zi­o­ne­ri­ma. Mi­ni­star Vu­lin na­kon sa­stan­ka sa mi­ni­strom Ko­va­če­vić ka­zao je da je do sa­da ve­ći dio tih pra­va spro­vo­đen i ka­da je u pi­ta­nju so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje i is­pla­ta pen­zi­ja.
Vu­lin je na­ja­vio da će pred­stav­ni­ci na­ci­o­nal­nih slu­žbi za za­po­šlja­va­nje dvi­je dr­ža­ve u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na raz­go­va­ra­ti o una­pre­đe­nju sa­rad­nje. On je ka­zao da je pro­šle go­di­ne u Cr­noj Go­ri ra­di­lo pre­ko 10.000 dr­ža­vlja­na Sr­bi­je, a da je pre­ko sr­bi­jan­ske na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje i Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re za­po­sle­no sve­ga de­vet lju­di.
– Tu ne­što ni­je u re­du i tre­ba ra­di­ti na to­me – is­ta­kao je Vu­lin.
Ko­va­če­vić je ka­za­la da je za­do­volj­na sa­rad­njom sa ko­le­ga­ma iz Sr­bi­je, na­vo­de­ći da oče­ku­je da će do kra­ja mje­se­ca us­pje­ti da re­a­li­zu­ju je­dan dio pro­to­ko­la i spo­ra­zu­ma ko­je tre­ba pot­pi­sa­ti sa Sr­bi­jom.