Di­rek­tor­ka Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić oci­je­ni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” da se pla­ši da je sve bli­ži dan ka­da će si­ro­ma­šni u Cr­noj Go­ri po­če­ti gla­sni­je da ne­go­du­ju, što mo­že stvo­ri­ti so­ci­jal­ne ne­mi­re. Ona upo­zo­ra­va da se naj­ve­ći broj eks­trem­no si­ro­ma­šnih gra­đa­na na­la­zi u sta­nju ap­so­lut­ne za­vi­sno­sti i oče­ku­je bi­lo ka­kvo rje­še­nje od dr­ža­ve. Me­do­je­vi­će­va is­ti­če da dr­ža­va go­di­na­ma ne obez­bje­đu­je uslo­ve za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, ali da je upr­kos to­me naj­ve­ći dio po­pu­la­ci­je si­ro­ma­šnih gra­đa­na la­gan pli­jen u kam­pa­nja­ma vla­da­ju­ćih par­ti­ja.
– Sva­ko­dnev­na bri­ga za pre­hra­nji­va­nje po­ro­di­ce uma­nju­je nji­ho­vu per­cep­ci­ju stvar­nih uzro­ka te­škog sta­nja i sma­nju­je se nji­ho­va dru­štve­na an­ga­žo­va­nost za pro­mje­ne. Ipak, ova­kva si­tu­a­ci­ja se ne mo­že du­go to­le­ri­sa­ti i ne­za­do­volj­stvo će si­gur­no eska­li­ra­ti. U pi­ta­nju je bi­o­lo­ški op­sta­nak po­ro­di­ce – ka­že Me­do­je­vi­će­va.
Ona na­vo­di da is­ku­stva dru­gih ze­ma­lja po­ka­zu­ju da su esk­trem­na so­ci­jal­na ra­slo­ja­va­nja ve­o­ma po­god­na za so­ci­jal­ne po­bu­ne ko­je mo­gu pre­ra­sti i u na­si­lje.
– Za­sad si­ro­ma­šni lju­di ću­te i po­ku­ša­va­ju da se pre­hra­ne. Jed­nog da­na, a  taj dan je bo­jim se sve bli­ži, po­ne­sta­će dru­gih op­ci­ja i do­ći će do su­ko­ba mo­ti­vi­sa­nih ne­pod­no­šlji­vim osje­ća­jem ne­prav­de, si­ro­ma­štva, gla­di i bi­je­de – sma­tra di­rek­tor­ka Ban­ke hra­ne.
Is­ku­stva Ban­ke hra­ne svje­do­če da se u na­šoj dr­ža­vi ži­vi te­ško, te da je sva­kog da­na sve vi­še lju­di ko­ji tra­že po­moć. Pri to­me ne ra­di se sa­mo o oni­ma ko­ji su u cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad re­gi­stro­va­ni kao ko­ri­sni­ci so­ci­jal­nih da­va­nja, već i o po­ro­di­ca­ma ko­je su kre­dit­no za­du­že­ne, o za­po­sle­ni­ma ko­ji ne pri­ma­ju pla­tu re­dov­no, o rad­ni­ci­ma či­je su fir­me u blo­ka­di ili ste­ča­ju.
– Ban­ka hra­ne že­li da ura­di is­tra­ži­va­nje ko­jim bi­smo do­bi­li od­go­vor na pi­ta­nje ko­li­ko za­i­sta ima si­ro­ma­šnih u Cr­noj Go­ri. Na­ža­lost, ne mo­že­mo da obez­bi­je­di­mo sred­stva. Do­na­to­ri su do sa­da sma­tra­li  da su pi­ta­nja esk­trem­nog si­ro­ma­štva i gla­di ma­nje va­žna od ne­kih dnev­no­po­li­tič­kih pi­ta­nja. Po pro­cje­ni Mon­sta­ta za 2013.  go­di­ne, Cr­na Go­ra ima 8,6 od­sto ap­so­lut­no si­ro­ma­šnih, što zna­či da oko 53.000 lju­di ži­vi is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva,  tj. sa 186,45 eura i ma­nje na mje­seč­nom  ni­vou  po od­ra­sloj oso­bi. O bro­ju lju­di ko­ji ži­vi  u zo­ni si­ro­ma­štva ne­ma­mo ni­ka­kve zva­nič­ne po­dat­ke – na­vo­di Me­do­je­vi­će­va.
Ona pod­sje­ća da pro­sječ­na pla­ta u Cr­noj Go­ri od oko 480 eura je­dva da pre­la­zi  po­lo­vi­nu po­tro­šač­ke kor­pe ko­ja vri­je­di 800 eura, ta­kvo sta­nje tra­je go­di­na­ma.
– Pro­sječ­no u  cr­no­gor­skoj po­ro­di­ci ra­di je­dan član do­ma­ćin­stva. Te­ško da on mo­že obez­bi­je­di­ti kva­li­te­tan ži­vot za još dva ili tri čla­na do­ma­ćin­stva. Tre­nut­no ima­mo oko 50.000 ne­za­po­sle­nih, a tre­ći­na su vi­so­ko­škol­ci. Pro­blem ne­za­po­sle­no­sti je po­pri­mio ozbilj­ne raz­mje­re i po­sta­je opa­snost za sta­bi­lo­nost dru­štva. Ne­za­po­sle­ni vi­so­ko­škol­ci ko­ji vi­še go­di­na­ma če­ka­ju na po­sao su ozbi­ljan te­ret  sa ko­jim se mo­ra­mo no­si­ti – is­ta­kla je Me­do­je­vi­će­va.
Ona na­gla­ša­va da pen­zi­o­ne­ri če­sto iz­dr­ža­va­ju ci­je­le po­ro­di­ce.M.S.

Te­ret kri­ze pre­ba­ci­ti na bo­ga­te

Me­do­je­vi­će­va na­vo­di da s ob­zi­rom na si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­zi ve­li­ki broj gra­đa­na  dr­ža­ve tre­ba da ima  or­ga­ni­zo­van, si­stem­ski i du­go­ro­čan plan ka­ko se iz­bo­ri­ti sa ovim pro­ble­mom.
– Sa pro­sječ­nom pla­tom u Cr­noj Go­ri  se ne mo­že  obez­bi­je­di­ti  stan­dard ko­ji čo­vjek u 21. vi­je­ku  oče­ku­je u dr­ža­vi ko­ja  se na­la­zi  u Evro­pi. Dr­ža­va je po­ka­za­la ne­mar i pre­ma onim naj­u­gro­že­ni­jim  ko­ji su pri­ma­o­ci so­ci­jal­ne po­mo­ći  jer te po­ro­di­ce ži­ve  sa pri­ma­nji­ma od 60 do 120 eura – za­klju­ču­je Me­do­je­vi­će­va.
Ona sma­tra da te­ret eko­nom­ske kri­ze tre­ba pre­ba­ci­ti na one ko­ji la­god­no ži­ve u is­cr­plje­noj eko­no­mi­ji, ka­kva je tre­nut­no cr­no­gor­ska, a ne na osi­ro­ma­še­ni na­rod.