Pod­bo­de­ni de­se­to­go­di­šnji­com mu­če­nič­kog ži­vo­ta Hra­ma Sve­te Tro­ji­ce, Cr­nom Go­rom ovih da­na skvi­če de­mo­ni na­se­lje­ni u du­ša­ma bo­go­bo­ra­ca, na­su­ka­ni na ru­mij­sku cr­kvu kao na­bo­de­ni na glo­gov ko­lac, a mo­der­ni cr­no­gor­ski go­ni­te­lji Cr­kve pro­go­ne je, na­zi­va­ju je po­grd­nim ime­ni­ma, im­pu­ti­ra­ju joj sva­ko­ja­ke ne­i­sti­ne i tra­že nje­nu gla­vu, oci­je­nio je bar­ski pa­roh Jo­van Pla­me­nac. Uoči 31. ju­la – 10. go­di­šnji­ce od ob­no­ve cr­kve na Ru­mi­ji, Pla­me­nac na­po­mi­nje da Hram Sve­te Tro­ji­ce ni­je po­re­me­tio vjer­ski sklad me­đu bar­skim ži­te­lji­ma, te da je na ob­no­vlje­ni obje­kat ob­ru­še­na mr­žnja.
– Ob­no­vlje­na Cr­kva Sve­te Tr­o­ji­ce na Ru­mi­ji lju­di­ma u Cr­noj Go­ri, ko­ji­ma je bo­go­bor­na ide­o­lo­gi­ja od­u­ze­la du­hov­ni vid, za­sme­ta­la je kao što šta­ko­ri­ma za­sme­ta sun­če­va svje­tlost. I već od pr­vog nje­nog da­na ob­ru­ši­li su se na nju sil­nom mr­žnjom, ko­ju u se­bi ima sa­mo bo­go­bor­na du­ša. Kao što su svo­je­vrem­no Di­o­kle­ci­jan, Mak­si­mi­li­jan i dru­gi go­ni­te­lji Cr­kve sta­vlja­li hri­šća­ne na mu­ke, Sve­tog Đor­đa, Sve­tog Di­mi­tri­ja i mno­ge dru­ge ko­je kroz vje­ko­ve sla­vi či­tav hri­šćan­ski svi­jet, ta­ko ovi mo­der­ni cr­no­gor­ski go­ni­te­lji Cr­kve pro­go­ne ru­mij­sku cr­kvu – na­zi­va­ju je po­grd­nim ime­ni­ma, im­pu­ti­ra­ju joj sva­ko­ja­ke ne­i­sti­ne, tra­že nje­nu gla­vu. Kao ka­da su pred Ka­ja­fu, i pred Pi­la­ta, do­ve­li la­žne svje­do­ke da bi osu­di­li Isu­sa Hri­sta, ta­ko na­kon ob­no­ve ru­mij­ske cr­kve iz­vo­de la­žne svje­do­ke ko­ji tvr­de da je ona po­re­me­ti­la bar­ski me­đu­vjer­ski sklad, da u ru­mij­skoj li­ti­ji na­kon nje­ne ob­no­ve ne uče­stvu­ju mu­sli­ma­ni i ri­mo­ka­to­li­ci. To ra­de bez ijed­nog do­ka­za, bez po­da­tka ko­li­ko je mu­sli­ma­na i ri­mo­ka­to­li­ka uče­stvo­va­lo u Troj­čin­dan­skoj li­ti­ji pri­je ob­no­ve ru­mij­ske cr­kve, a ko­li­ko na­kon nje­ne ob­no­ve. Šta­vi­še, ni­jed­nom ni­je­su do­šli na Troj­čin­dan­sku li­ti­ju, da vi­de šta se tu do­ga­đa – re­kao je Pla­me­nac za „Dan“:
Ov­da­šnji na­rod ko­ji, ka­ko ka­že, pri­ma zdra­vo za go­to­vo laž da je cr­kva uči­ni­la da u Troj­čin­dan­skoj li­ti­ji vi­še ne uče­stvu­ju ri­mo­ka­to­li­ci i mu­sli­ma­ni, „kao iz tu­đe gla­ve, kao da ne­ma sop­stve­ni mo­zak, pod­bo­de­na sva­ko­ja­kom ne­soj­lu­ku sklo­nim me­di­ji­ma“, kao ne­ka­da­šnja svje­ti­na ko­ja je, ka­da joj je Pon­ti­je Pi­lat po­ka­zao Isu­sa Hri­sta i upi­tao da li da ga pu­sti, jer na nje­mu ne na­la­zi kri­vi­ce, vi­ka­la da ga ra­zap­nu, ovih 10 go­di­na ži­vo­ta tra­ži ras­pe­će ob­no­vlje­nog hra­ma.
– Na toj la­ži, uz­di­žu­ći je do be­smi­sla da je ob­no­vlje­na ru­mij­ska cr­kva ugro­zi­la cr­no­gor­sku dr­žav­nu sa­mo­bit­nost i cr­no­gor­ski na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, pri­tom ku­ka­vič­ki na­bi­ja­ju­ći nos u pi­je­sak pred pro­mo­ci­jom „Ve­li­ke Al­ba­ni­je“ pred njom i po njoj is­pi­sa­nim gra­fi­ti­ma „Ovo je Al­ba­ni­ja“ i dru­gim, ko­ji su nje­ne ra­ne, uz­go­je­na je ras­pra­va o njoj u Evrop­skom par­la­men­tu, bez­broj ras­pra­va u cr­no­gor­skom par­la­men­tu, bez­broj pu­ta u me­di­ji­ma iz­li­ve­na mr­žnja, ali i pro­gla­še­no i za­ko­nom za­šti­će­no ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro „Kult Sve­tog Vla­di­mi­ra“. Svi­ma im je po­en­ta bi­la – ru­mij­sku cr­kvu neo­p­hod­no je po­ru­ši­ti, ili ba­rem iz­mje­sti­ti. Ru­mij­ska cr­kva već de­set go­di­na ži­vi uz tu laž i nje­ne po­sle­di­ce. S dru­ge stra­ne, sve vri­je­me ona je oba­vi­je­na lju­ba­vlju i po­što­va­njem onih ko­ji se ni­je­su upre­gli u ak­tu­el­no cr­no­gor­sko bo­go­bor­stvo – is­ta­kao je Pla­me­nac.
On is­ti­če da je Cr­kva Sve­te Tro­ji­ce na Ru­mi­ji bi­ser pra­vo­sla­vlja i da je u ovih de­set go­di­na bi­la raz­djel­ni­ca do­bra i zla u Cr­noj Go­ri.
Pri­sje­ća­ju­ći se 31. ju­la 2005. go­di­ne, da­na osve­će­nja ob­no­vlje­ne cr­kve, na ru­mij­skom vr­hu se, ka­ko na­vo­di Pla­me­nac, sa­bra­lo pre­ko hi­lja­du lju­di, na­vo­de­ći da ih je „sa­bra­la skup­štin­ska i me­dij­ska haj­ka na tek ob­no­vlje­nu cr­kvi­cu Sve­te Tro­ji­ce, ko­ju su osve­šta­li mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je i epi­skop za­hum­sko-her­ce­go­vač­ki Gri­go­ri­je“. Na­po­mi­nje da je u ju­nu te go­di­ne cr­kva he­li­kop­te­rom iz­ni­je­ta sa li­va­de na ko­joj je da­nas Sa­bor­ni hram Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru na vrh Ru­mi­je.
– Sve je po­če­lo sa­mo ma­lo ra­ni­je. Ba­ra­nin Mi­lo Dra­go­vić bio je u Hi­lan­da­ru na Sve­toj go­ri, sa­njao je cr­kvu na Ru­mi­ji i svoj san is­pri­čao hi­lan­dar­skim mo­na­si­ma ko­ji su mu bla­go­slo­vi­li da od mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja za­tra­ži bla­go­slov za grad­nju cr­kve od me­ta­la. Pro­je­kat cr­kve ura­dio je in­že­njer Mi­jo Le­kić i cr­kva je iz­gra­đe­na za sa­mo 12 da­na. Od ta­da pa do da­nas ob­no­vlje­na ru­mij­ska cr­kva pro­ži­vje­la je ma­lo li­je­pih da­na. Ta­kvim se mo­gu na­zva­ti oni da­ni u ko­ji­ma je u njoj pri­no­še­na slu­žba Bo­gu, ka­da su se na li­tur­gi­je u njoj slu­že­ne oku­plja­li do­bro­na­mjer­ni lju­di. Evo de­set go­di­na na Troj­čin­dan li­tur­gi­ja u cr­kvi Sve­te Tro­ji­ce na Ru­mi­ji slu­ži se po­red kr­sta ko­jeg je u ru­ka­ma dr­žao Sve­ti Jo­van Vla­di­mir ka­da je ubi­jen u Pre­spi. Vi­še od če­ti­ri go­di­ne u njoj je li­tur­gi­ja slu­že­na bez­ma­lo sva­kog mje­se­ca, i po že­gi i po sni­je­gu – is­ti­če on.
Pla­me­nac na­vo­di da je vje­ko­vi­ma vjer­ni na­rod Ba­ra i nje­go­ve oko­li­ne u Troj­čin­dan­skoj li­ti­ji išao na vrh Ru­mi­je za kr­stom Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, ko­jeg, ka­ko pod­sje­ća, ču­va mi­ku­lić­ka po­ro­di­ca An­dro­vić.
– Li­ti­ja je pr­vo­bit­no išla od ma­na­sti­ra Pre­či­ste kra­jin­ske, a ka­sni­je, kao i da­nas, od cr­kve Sve­tog Ni­ko­le u Mi­ku­li­ći­ma. Sva­ki čo­vjek u li­ti­ji iz­no­sio je po ka­men na ru­mij­ski vrh, sa na­dom i vje­rom, ko­ja je pre­no­še­na iz ge­ne­ra­ci­je u ge­ne­ra­ci­ju, da će se on­da ka­da se sa­ku­pi do­volj­no ka­me­nja cr­kva ko­ja je zbog gri­je­ha oda­tle od­le­tje­la, vra­ti­ti, da će do­le­tje­ti – ob­ja­šnja­va Pla­me­nac.
Vre­me­nom su, ka­ko na­vo­di, ra­zni oku­pa­to­ri osva­ja­li ovu te­ri­to­ri­ju i do­mi­cil­nom na­ro­du na­me­ta­li svo­ju re­li­gi­ju.
– Ta­ko je je­dan dio ov­da­šnjeg na­ro­da ot­pao od pra­vo­sla­vlja i pri­mio ri­mo­ka­to­li­ci­zam ili islam. Ali, od­stu­pa­njem od vje­re pra­đe­dov­ske ni­je­su se od­re­kli na­da­nja svo­jih pre­da­ka da će se cr­kva jed­nog da­na vra­ti­ti na vrh Ru­mi­je i na­sta­vi­li su da u Troj­čin­dan­skoj li­ti­ji iz­no­se po ka­men kao svoj pri­log ostva­re­nju te na­de – is­ti­če on.A.T.


Ju­bi­lej

Po­vo­dom 10. go­di­šnji­ce od ob­no­ve ru­mij­ske cr­kve, sju­tra će u njoj bi­ti od­slu­že­na li­tur­gi­ja. Ka­ko je ka­zao Pla­me­nac, or­ga­ni­zo­van je pre­voz is­pred Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru i kre­će se u 7 sa­ti.


Ova­plo­će­nje na­de vjer­ni­ka

Pla­me­nac na­vo­di da je Cr­kva Sve­te Tro­ji­ce na Ru­mi­ji ova­plo­će­nje na­de mno­gih ge­ne­ra­ci­ja ži­te­lja Ba­ra i nje­go­ve oko­li­ne da će se cr­kva na ru­mij­ski vrh kad-tad vra­ti­ti.
– Nje­ni me­tal­ni zi­do­vi na­do­je­ni su lju­ba­vlju i vje­rom tog na­ro­da, ali i sva­kom gra­škom nji­ho­vog zno­ja is­ka­pa­log dok su u li­ti­ji iz­no­si­li po ka­men. U me­đu­vre­me­nu, bo­go­bor­na ide­o­lo­gi­ja, po­put ku­ge, za­hva­ti­la je ovaj na­rod i mno­gi­ma iz­o­kre­nu­la svi­jest. Na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, ka­da je ta ide­o­lo­gi­ja za­ca­ri­la ovim pro­sto­ri­ma, vla­sti su za­bra­ni­le ru­mij­sku li­ti­ju. Ob­no­vio ju je 90-ih go­di­na ta­da­šnji bar­ski pa­roh pro­to­je­rej Bo­gić Fe­mić. U ru­mij­sku li­ti­ju vra­ti­li su se mno­gi pra­vo­slav­ni ži­te­lji Ba­ra i nje­go­ve oko­li­ne, ali i po­ne­ki ri­ko­ma­to­lik i mu­sli­man – uka­zu­je Pla­me­nac.