Ze­mljo­tre­si, kli­zi­šta, po­ža­ri, la­vi­ne, epi­de­mi­je za­ra­znih bo­le­sti i bi­o­te­ro­ri­zam, opa­sno­sti su ko­je pri­je­te Cr­noj Go­ri. To je kon­sta­to­va­no u na­ci­o­nal­noj stra­te­gi­ji za van­red­ne si­tu­a­ci­je Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP), u ko­joj se is­ti­če da je ri­zik od epi­de­mi­ja vi­so­ko in­fek­tiv­nim bo­le­sti­ma sa vi­so­kim pro­cen­tom smrt­nih is­ho­da vi­sok, stal­no pri­su­tan i pod­jed­na­ko mo­guć u svim re­gi­ja­ma i op­šti­na­ma Cr­ne Go­re.
Pre­ma pro­cje­ni MUP-a, sva­ki grad u dr­ža­vi na­la­zi se u opa­sno­sti od ka­ta­stro­fa, a naj­kri­tič­ni­ja si­tu­a­ci­ja je u Ba­ru, Pod­go­ri­ci, Da­ni­lov­gra­du, Plje­vlji­ma i Be­ra­na­ma.
– U Cr­noj Go­ri do sa­da ni­je po­sto­ja­la mo­guć­nost je­din­stve­ne ope­ra­tiv­ne pro­cje­ne ste­pe­na opa­sno­sti od pri­rod­nih ka­ta­stro­fa, ve­li­kih teh­nič­ko-teh­no­lo­ških ak­ci­de­na­ta ili bi­o­lo­škog ha­zar­da. Ne­ma ni od­go­va­ra­ju­ćih pla­no­va za­šti­te od tih vr­sta ne­sre­ća. Ne po­sto­ji ni iz­gra­đen kon­cept ko­or­di­na­ci­je i ru­ko­vo­đe­nja u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma. Ko­or­di­ni­ra­nje i ru­ko­vo­đe­nje po­seb­nim or­ga­ni­zo­va­nim sna­ga­ma za­šti­te i spa­sa­va­nja u uslo­vi­ma ele­men­tar­nih ne­po­go­da i ka­ta­stro­fa pred­sta­vlja vr­lo zna­čaj­no pi­ta­nje ko­je po­sto­je­ćim pro­pi­si­ma ni­je re­gu­li­sa­no u skla­du sa na­ra­slim po­tre­ba­ma, što je u na­red­nom pe­ri­o­du neo­p­hod­no što hit­ni­je uči­ni­ti – na­vo­di se u stra­te­gi­ji.
Ju­žnu re­gi­ju, ko­ja ob­u­hva­ta te­ri­to­ri­je Ul­ci­nja, Ba­ra, Bu­dve, Ko­to­ra, Tiv­ta i Her­ceg No­vog, ugro­ža­va vi­sok se­i­zmič­ki ri­zik, mo­guć­nost ve­li­kih sa­o­bra­ćaj­nih ude­sa, po­seb­no u tu­ne­lu So­zi­na, kli­zi­šta i od­ro­ni, ek­ce­si u pro­me­tu opa­snih ma­te­ri­ja, po­ža­ri, ha­va­ri­je na in­sta­la­ci­ja­ma za naft­ne de­ri­va­te, kao i ri­zi­ci od avi­on­skih ne­sre­ća na aero­dro­mi­ma i u va­zdu­hu.
– Ima­ju­ći u vi­du zna­čaj­nu kon­cen­tra­ci­ju sta­nov­ni­štva i tu­ri­sta u pri­mor­skoj re­gi­ji to­kom tu­ri­stič­ke se­zo­ne, epi­de­mi­je po­je­di­nih za­ra­znih bo­le­sti, bi­o­te­ro­ri­zam i dru­gi bi­o­lo­ški ri­zi­ci i nji­ho­ve po­sle­di­ce, ima­ju po­seb­nu di­men­zi­ju na tom pro­sto­ru – kon­sta­tu­ju u MUP-u.
Sre­di­šnju re­gi­ju ko­ju či­ne Pod­go­ri­ca, Nik­šić, Ce­ti­nje i Da­ni­lov­grad, ka­rak­te­ri­še re­la­tiv­no vi­sok ste­pen se­i­zmič­ke opa­sno­sti, sa oče­ki­va­nim ste­pe­nom mak­si­mal­nog in­ten­zi­te­ta ze­mljo­tre­sa od osam ste­pe­ni Mer­ka­li­je­ve ska­le, te vi­sok ri­zik u sa­o­bra­ća­ju i pro­me­tu opa­snih ma­te­ri­ja, po­ža­ri, avi­on­ske ne­sre­će, ošte­će­nja hi­dro­teh­nič­kih obje­ka­ta i bi­o­te­ro­ri­zam.
Na sje­ve­ru glav­nu opa­snost pred­sta­vlja­ju ošte­će­nja hi­dro­teh­nič­kih obje­ka­ta, šum­ski po­ža­ri, sni­je­žne la­vi­ne, po­pla­ve, kli­zi­šta i od­ro­ni, a naj­u­gro­že­ni­ja je be­ran­ska oblast.
– Be­ran­sku ko­tli­nu ka­rak­te­ri­še re­la­tiv­no vi­sok ni­vo se­i­zmi­ke opa­sno­sti, do osam ste­pe­ni Mer­ka­li­je­ve ska­le, dok te­ri­to­ri­je osta­lih op­šti­na ovog re­gi­o­na po­sje­du­ju umje­re­nu se­i­zmič­ku opa­snost, oka­rak­te­ri­sa­nu oče­ki­va­nim mak­si­mal­nim in­ten­zi­te­tom ze­mljo­tre­sa od se­dam ste­pe­ni Mer­ka­li­je­ve ska­le – upo­zo­re­no je u na­ci­o­nal­noj stra­te­gi­ji.
U stra­te­gi­ji se sa­vje­tu­je da je po­treb­no ra­di­ti ino­vi­ra­nu ocje­nu se­i­zmič­kog ri­zi­ka.
– Ve­li­ki broj gra­do­va u Cr­noj Go­ri iz­gra­đe­ni su na oba­la­ma ri­je­ka, Pod­go­ri­ca, Ko­la­šin, Moj­ko­vac, Plje­vlja, Plav, Be­ra­ne, Bi­je­lo Po­lje, Ro­ža­je, i ve­ći­na njih je po­ten­ci­jal­no ugro­že­na iz­li­va­njem ve­li­kih vo­da iz rječ­nih ko­ri­ta. Ugro­že­nost od pla­vlje­nja po­sto­ji na pod­ruč­ju Ska­dar­skog je­ze­ra, Ce­ti­nja i u nik­šić­kom po­lju – na­vo­di se u do­ku­men­tu MUP-a.
M.S.


Pu­te­ve sa­ni­ra­ti

Sta­nje put­ne mre­že u Cr­noj Go­ri zah­ti­je­va te­melj­nu sa­na­ci­ju, za što je neo­p­ho­dan od­go­va­ra­ju­ći du­go­roč­ni plan.
– Put­na mre­ža Cr­ne Go­re je ve­ćim di­je­lom iz­gra­đe­na u te­re­ni­ma sa iz­ra­zi­to slo­že­nim to­po­graf­skim i ge­o­lo­škim uslo­vi­ma, ta­ko da su na re­la­tiv­no ma­lom pro­sto­ru za­stu­plje­ne di­o­ni­ce pu­ta sa broj­nim i du­bo­kim kli­zi­šti­ma, ko­si­na­ma sklo­nim od­ro­nja­va­nju, sla­bo no­si­vom tlu i plav­nim te­re­ni­ma. Rav­ni­čarskim tra­sa­ma pri­pa­da oko 10 od­sto du­ži­ne put­ne mre­že, bre­žulj­ka­stim 68, a brd­sko-pla­nin­skim 22 – ka­že se u stra­te­gi­ji.


Va­tro­ga­sci ne­sprem­ni

U na­ci­o­nal­noj star­te­gi­ji pi­še da va­tro­ga­sna or­ga­ni­za­ci­ja Cr­ne Go­re i nje­no član­stvo, po svo­joj broj­no­sti, or­ga­ni­zo­va­no­sti, dje­lo­va­nju još ne mo­že od­go­vo­ri­ti ak­ci­den­ti­ma – po­ža­ri­ma i eks­plo­zi­ja­ma, ran­ga ele­men­tar­ne ne­po­go­de ili ka­ta­stro­fe. U po­gle­du sta­ro­sne struk­tu­re ope­ra­tiv­nih va­tro­ga­sa­ca, sta­nje u Cr­noj Go­ri ni­je u pot­pu­no­sti za­do­vo­lja­va­ju­će, jer je u ve­ći­ni va­tro­ga­snih je­di­ni­ca zna­ča­jan broj va­tro­ga­sa­ca sta­ri­ji od 35 go­di­na.


Ugro­že­ni Bar, Ko­tor i Bi­je­lo Po­lje

Što se ti­če ve­li­kih ak­ci­de­na­ta na in­sta­la­ci­ja­ma za naf­tu i nje­ne de­ri­va­te, pr­vi na li­sti naj­u­gro­že­ni­jih gra­do­va je Bar, u ko­jem se na­la­ze 23 re­zer­vo­a­ra, ka­pa­ci­te­ta od 128.000 me­ta­ra kub­nih. U Lip­ci­ma u Bo­ki na­la­zi se osam re­zer­vo­a­ra za naft­ne de­ri­va­te, ka­pa­ci­te­ta 22.000 me­tra kub­na. U Bi­je­lom Po­lju ima pet­na­e­stak re­zer­vo­a­ra za naft­ne de­ri­va­te.
Eks­plo­zi­jom i za­pa­lje­njem sa­mo jed­nog do­šlo bi do ka­ta­stro­fe u ko­joj bi stra­da­li lju­di i bio bi uni­šten bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet, a do­šlo bi i do pre­ki­da drum­skog i že­lje­znič­kog sa­o­bra­ća­ja i ogrom­nog za­ga­đe­nja at­mos­fe­re.