Po­ra­ža­va­ju­će je da se na kra­ju 2015. go­di­ne isto­ri­ja po­na­vlja, ta­ko što pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić iz­bo­ru Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da pri­stu­pa ne­za­ko­ni­to i bez su­štin­skog in­te­re­so­va­nja za tu va­žnu usta­no­vu, sma­tra­ju u Ak­ci­ji za ljud­ska pra­va (HRA).
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić re­kla je da od­lu­ka Vu­ja­no­vi­ća da de­le­gi­ra Mi­ni­star­stvo ljud­skih pra­va i slo­bo­da za kon­sul­ta­ci­je sa ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma o jed­nom je­di­nom kan­di­da­tu, Šuć­ku Ba­ko­vi­ću, ko­ji je po­sled­njih šest go­di­na oba­vljao tu funk­ci­ju, ni­je u skla­du sa Za­ko­nom o za­štit­ni­ku ljud­skih pra­va i slo­bo­da.
Gor­janc Pre­le­vić je ob­ja­sni­la da taj za­kon pred­vi­đa da „u po­stup­ku utvr­đi­va­nja pred­lo­ga kan­di­da­ta za za­štit­ni­ka, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re oba­vlja kon­sul­ta­ci­je sa na­uč­nim i struč­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma či­ja je osnov­na dje­lat­nost za­šti­ta ljud­skih pra­va i slo­bo­da”.
Pod­sje­ti­la je da je i 2009. go­di­ne, ka­da je Ba­ko­vić iza­bran za om­bud­sma­na, HRA sa ne­ko­li­ko NVO pro­te­sto­va­la jer je, ta­ko­đe, Vu­ja­no­vić pred­lo­žio Skup­šti­ni kan­di­da­ta za Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da bez pret­hod­nog usa­gla­ša­va­nja tog za­ko­na sa Usta­vom, i bez kon­sul­ta­ci­ja sa pred­stav­ni­ci­ma ci­vil­nog sek­to­ra i na­uč­nih in­sti­tu­ci­ja.
– Ustav pro­pi­su­je da je Za­štit­nik/ca sa­mo­sta­lan i ne­za­vi­san or­gan, pa bi bi­lo lo­gič­no da se nje­go­va/nje­na ne­za­vi­snost obez­bi­je­de i pro­ce­som nje­go­vog/nje­nog iz­bo­ra, što sa­da ni­je slu­čaj, jer opo­zi­ci­ja ne mo­že da uti­če na taj iz­bor – ka­za­la je Gor­jan Pre­le­vić agen­ci­ji Mi­na.
Ona je re­kla da je Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja 2007. go­di­ne kri­ti­ko­va­la ta­kav Usta­vom pro­pi­san na­čin iz­bo­ra, sma­tra­ju­ći „upit­nim” rje­še­nje da ga pred­la­že pred­sjed­nik dr­ža­ve i kri­ti­ku­ju­ći rje­še­nje da ga Skup­šti­na bi­ra pro­stom, umje­sto kva­li­fi­ko­va­nom ve­ći­nom gla­so­va, zbog bo­ja­zni da na taj na­čin ne­će bi­ti iza­bra­na oso­ba ko­ja će po­stu­pa­ti auto­nom­no i ne­za­vi­sno, po­seb­no pre­ma iz­vr­šnoj vla­sti.
– U skla­du s tim, Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va je pred­lo­ži­la, bez­u­spje­šno, da se pri­li­kom pro­mje­ne Usta­va pro­mje­ni i na­čin iz­bo­ra om­bud­sma­na u Skup­šti­ni i obez­bi­je­di da se on/ona bi­ra­ju dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom – iz­ja­vi­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Ona sma­tra da bi Vu­ja­no­vić, da je za­i­sta že­lio da pre­mo­sti ne­do­sta­tak po­stup­ka za iz­bor om­bud­sma­na i obez­bi­je­di le­gi­ti­mi­tet toj usta­no­vi, spro­veo ši­ro­ke kon­sul­ta­ci­je u skla­du sa za­ko­nom da bi se objek­tiv­no sa­gle­dao uči­nak ra­da Ba­ko­vi­ća za po­sled­njih šest go­di­na, i pro­vje­ri­lo da li u dr­ža­vi po­sto­je ne­ke dru­ge oso­be ko­je bi rad te usta­no­ve mo­žda mo­gle una­pri­je­di­ti u na­red­nih du­gih šest go­di­na man­da­ta.
R.D.