U Cr­noj Go­ri oko 90 od­sto dje­ce ko­ri­sti in­ter­net, ali naj­vi­še za za­ba­vu i dru­že­nje na dru­štve­nim mre­ža­ma, a naj­ma­nje za sti­ca­nje no­vih zna­nja i za škol­ske za­dat­ke. Na pred­sta­vlja­nju no­ve kam­pa­nje Vla­de i Uni­ce­fa pro­tiv na­si­lja nad dje­com sa­op­šte­no je da su po­sled­nja is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la da se sva­ko dru­go di­je­te na in­ter­ne­tu ne osje­ća bez­bjed­no, dok je oko 5.000 ma­li­ša­na u po­sled­njih go­di­nu da­na do­bi­lo po­ru­ku sek­su­al­nog sa­dr­ža­ja.
Pred­sta­vlja­ju­ći is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no u ma­ju i ju­nu, di­rek­tor is­tra­ži­va­nja Ip­so­sa Sve­tla­na Lo­gar ka­za­la je da dje­ca iz­me­đu 15 i 17 go­di­na u pro­sje­ku sko­ro če­ti­ri sa­ta dnev­no pro­ve­du na in­ter­ne­tu. Ona je is­ta­kla da je 37 od­sto dje­ce na pi­ta­nje ko­je stva­ri na in­ter­ne­tu uz­ne­mi­ra­va­ju oso­be nji­ho­vog uz­ra­sta naj­če­šće od­go­vo­ri­lo – na­si­lje, od­no­sno tu­če, sa­dr­ža­ji ne­pri­klad­ni za od­re­đe­ni uz­rast, sva­đe, uvre­de ili psov­ke, por­no­gra­fi­ja ili sek­su­al­ni sa­dr­žaj i la­žni pro­fi­li, uz­ne­mi­ra­va­nje i kon­tak­ti­ra­nje od stra­ne ne­po­zna­tih oso­ba.
– Čak 38 od­sto dje­ce je na­ve­lo da je u pro­te­kloj go­di­ni do­ži­vje­lo ma­kar jed­no od ri­zič­nih is­ku­sta­va. Ukup­no 29 od­sto dje­ce je na­ve­lo da je vi­dje­lo sli­ke na in­ter­ne­tu sa oči­gled­nim sek­su­al­nim sa­dr­ža­jem, što je oko 20.000 dje­ce. Se­dam od­sto dje­ce je na­ve­lo da je do­bi­lo po­ru­ku sa sek­su­al­nim sa­dr­ža­jem, što je oko 5.000 dje­ce – sa­op­šti­la je Lo­gar, is­ti­ču­ći da na­ve­de­na is­ku­stva če­šće ima­ju dje­ča­ci ne­go dje­voj­či­ce.
Šef pred­stav­ni­štva Uni­ce­fa u Cr­noj Go­ri Ben­dža­min Perks is­ta­kao je da 72 od­sto dje­ce ima pro­fil na ne­koj dru­štve­noj mre­ži, na ko­ji­ma ot­kri­va­ju kuć­nu adre­su, na­ziv ško­le i osta­le lič­ne in­for­ma­ci­je. On je re­kao da tre­ći­na dje­ce ne zna ka­ko da pro­mi­je­ni po­de­ša­va­nja na in­ter­ne­tu za upra­vlja­nje lič­nim po­da­ci­ma, a 38 od­sto je u pro­šloj go­di­ni do­ži­vje­lo ne­pri­jat­no is­ku­stvo.
– Ro­di­te­lji mo­gu zna­čaj­no da do­pri­ne­su bez­bjed­no­sti dje­ce u di­gi­tal­nom svi­je­tu, ali pro­blem je što mno­gi od njih ne zna­ju do­volj­no o in­ter­ne­tu. Sva­ki pe­ti ro­di­telj ni­ka­da ni­je ko­ri­stio in­ter­net. Sa­mo 39 od­sto ro­di­te­lja i dje­ce ka­že da dje­ca raz­go­va­ra­ju sa ro­di­te­lji­ma o to­me šta da ra­de ako im se ne­što uz­ne­mi­ra­va­ju­će de­si na in­ter­ne­tu – na­veo je Perks, do­da­ju­ći da je ulo­ga ško­le u ovoj obla­sti i da­lje mar­gi­nal­na, jer vi­še od po­lo­vi­ne dje­ce ka­že da nji­ho­vi na­stav­ni­ci ni­je­su ni na ko­ji na­čin uklju­če­ni u bi­lo ko­je pi­ta­nje u ve­zi sa nji­ho­vim ko­ri­šće­njem in­ter­ne­ta.
– S dru­ge stra­ne, vi­še od po­lo­vi­ne ro­di­te­lja oče­ku­je da ih ško­la na­u­či ka­ko da po­mog­nu svo­joj dje­ci da bez­bjed­no ko­ri­ste in­ter­net – ka­zao je Perks.
Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ru­čio je da im je cilj da sva­kom dje­te­tu pru­že di­gi­tal­nu pi­sme­nost ko­ja mu je neo­p­hod­na za bez­bje­dan ži­vot u sa­vre­me­nom svi­je­tu i stvo­re neo­p­hod­ne uslo­ve za bez­bjed­no ko­ri­šće­nje in­ter­ne­ta. On je na­veo da na­si­lje stva­ra du­go­roč­ne po­sle­di­ce po dje­cu, što mo­že one­mo­gu­ći­ti nji­ho­vo pu­no ostva­ri­va­nje či­me se stva­ra šte­ta i po dr­ža­vu.
Ko­or­di­na­tor­ka Is­tra­ži­vač­kog cen­tra za dje­cu i me­di­je pri Uni­ver­zi­te­tu Sa­pi­jen­ca u Ri­mu Ida Kor­to­ni sa­op­šti­la je da je u Cr­noj Go­ri dnev­no ko­ri­šće­nje di­gi­tal­nih ure­đa­ja kod ku­će ve­će ne­go dnev­no ko­ri­šće­nje tih ure­đa­ja u ško­li, a ti pro­cen­ti su ni­ži ne­go što je pro­sjek za sve ze­mlje Evro­pe.
M.S.