Cr­noj Go­ri pri­je­ti bi­je­la ku­ga, a pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma u čak 12 op­šti­na vi­še gra­đa­na umi­re ne­go što se ra­đa. Sta­ti­sti­ka Mon­sta­ta po­ka­zu­je da je na sje­ve­ru naj­go­ra si­tu­a­ci­ja, što se mo­že ilu­stro­va­ti na pri­mje­ru Plu­ži­na i Gu­si­nja gdje je u pr­vih šest mje­se­ci ro­đe­no sve­ga po šest be­ba, od­no­sno po jed­na mje­seč­no. U istom razdoblju u Plu­ži­na­ma je umr­lo čak 27 li­ca, a u Šav­ni­ku 23.
Naj­go­ra si­tu­a­ci­ja što se ti­če pri­rod­nog pri­ra­šta­ja je u Plje­vlji­ma gdje je broj umr­lih za 125 ve­ći od bro­ja ro­đe­nih. Osim na­ve­de­nih gra­do­va bi­je­la ku­ga pri­sut­na je i u An­dri­je­vi­ci, Ce­ti­nju, Bi­je­lom Po­lju, Da­ni­lov­gra­du, Her­ceg No­vom, Ko­la­ši­nu, Moj­kov­cu, Nik­ši­ću, Ul­ci­nju i na Ža­blja­ku.
Na Ža­blja­ku su se u pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne mje­seč­no ra­đa­le jed­na ili dvi­je be­be, u An­dri­je­vi­ci i Ko­la­ši­nu tri, a Gu­si­nju i Pet­nji­ci če­ti­ri.
Naj­ve­ći pri­rod­ni pri­ra­štaj bi­lje­ži se u Pod­go­ri­ci gdje je broj ro­đe­nih za 445 ve­ći od bro­ja umr­lih, a u toj gru­pi su i Ro­ža­je, Bar, Bu­dva, Be­ra­ne, Gu­si­nje, Ko­tor, Pet­nji­ca, Plav i Ti­vat.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik i funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­loš Ko­na­tar ocje­nju­je za­bri­nja­va­ju­ćim po­da­tak o pri­sut­no­sti bi­je­le ku­ge u 12 op­šti­na. On sma­tra da ta­kvi po­da­ci po­ka­zu­ju kri­zu u ko­joj se na­la­zi Cr­na Go­ra kao dr­ža­va.
– To je po­ra­ža­va­ju­će za sve nas, i za­to je od­go­vor­nost na svi­ma na­ma da ova­kvo sta­nje što pri­je pro­mi­je­ni­mo. Ne­pri­hva­tlji­va je či­nje­ni­ca da dr­ža­va ne po­kla­nja do­volj­no pa­žnje dje­ci i ro­di­te­lji­ma. Naj­bo­lji po­ka­za­telj za to je što sa­mo 10 od­sto dje­ce da­nas u Cr­noj Go­ri pri­ma dječ­ji do­da­tak. Ako to­me do­da­mo da je da­nas sto­pa ne­za­po­sle­no­sti 18 od­sto, dok je me­đu mla­di­ma u Cr­noj Go­ri sto­pa ne­za­po­sle­no­sti čak 39 pro­ce­na­ta, na­ći će­mo uzro­ke za po­ra­zno sta­nje. Zbog to­ga su Cr­noj Go­ri neo­p­hod­ne re­for­me od­mah – iz­ja­vio je Ko­na­tar za „Dan”.
Go­vo­re­ći o bi­je­loj ku­gi na sje­ve­ru, Ko­na­tar ka­že da ja taj re­gi­on Cr­ne Go­re opu­sto­šen po­gub­nom po­li­ti­kom vla­sti.
– Uni­šte­ne su fa­bri­ke, za­tvo­re­na rad­na mje­sta, a gra­đa­ni osi­ro­ma­še­ni i obes­pra­vlje­ni. Bez mo­guć­no­sti za za­po­sle­nje i bi­lo ka­kve per­spek­ti­ve, mla­di lju­di ma­sov­no na­pu­šta­ju sje­ver. Na­ža­lost, bi­li smo svje­do­ci da je sa­mo u po­sled­njih po­la go­di­ne pre­ko 5.000 sta­nov­ni­ka sje­ve­ra na­pu­sti­lo Cr­nu Go­ru. Na­šoj dr­ža­vi su da­nas po­treb­ne sve­o­bu­hvat­ne re­for­me, pri­je sve­ga no­va rad­na mje­sta i sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti. Sa­mo na taj na­čin će­mo omo­gu­ći­ti lju­di­ma sa sje­ve­ra da osta­nu i u Cr­noj Go­ri gra­de svo­je po­ro­di­ce – is­ti­če Ko­na­tar.
Pred­sjed­nik Al­ter­na­ti­ve Cr­ne Go­re Ve­sko Pe­jak ocje­nju­je za „Dan” da se loš pri­rod­ni pri­ra­štaj uvi­jek ve­zu­je za eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju. To, ka­ko po­ja­šnja­va, ni­je je­di­ni raz­log, ali je je­dan od ključ­nih.
– Ne­mo­guć­nost rad­ni­ka da od pla­te iz­dr­ža­va­ju čak i sa­mi se­be de­mo­ti­vi­sa­la je lju­de da for­mi­ra­ju po­ro­di­cu. Al­ter­na­ti­va je kao cen­tral­no mje­sto u pro­gra­mu sta­vi­la za­šti­tu po­ro­di­ce. Sve po­či­nje i za­vr­ša­va se ta­mo – ka­že za na­še no­vi­ne Pe­jak.
Ocje­nju­je da će sje­ver vr­lo br­zo bi­ti ra­se­ljen uko­li­ko se na­sta­vi sa­da­šnji trend.
– Dio će oti­ći van ze­mlje, dok će dio oti­ći put Pod­go­ri­ce. Mla­di brač­ni pa­ro­vi ne vi­de se­be u sre­di­na­ma ko­je ne­sta­ju. Ova­ko slab pri­ra­štaj se ne mo­že is­pra­vi­ti za kra­tak pe­ri­od. Po­treb­no je vri­je­me i po­treb­no je kre­nu­ti od­mah sad. Naj­bo­lji na­čin za to je otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. Pri­li­ka za rad lju­di­ma da­je pri­li­ku da pla­ni­ra­ju po­ro­di­cu. Plu­ži­ne i Šav­nik su već u zad­njoj fa­zi ga­še­nja, kao or­ga­ni­zo­va­na na­se­lje­na mje­sta. Ista sud­bi­na če­ka Plav i Gu­si­nje ako usko­ro ne bu­de no­vih rad­nih mje­sta ta­mo. Uz rad­na mje­sta neo­p­hod­na je i li­be­ral­ni­ja po­li­ti­ka za mla­de brač­ne pa­ro­ve, po­volj­ni­ji sta­no­vi, bes­plat­na hra­na za be­be, po­volj­no­sti pri ku­po­vi­ni hra­ne, po­volj­ni­je ci­je­ne ka­ra­ta za že­ne ko­je ra­de... De­fi­ni­tiv­no da ova­kva vlast ne­ma plan što se ti­če sti­mu­li­sa­nja ra­đa­nja. Oni mi­sle da su to od­ra­di­li ti­me što su omo­gu­ći­li tri bes­plat­na po­ku­ša­ja vje­štač­ke oplod­nje, kao i po­volj­ni­jim ci­je­na­ma za vr­tić. To ni­je do­volj­no. Ovo je mno­go ozbilj­ni­ji pro­blem – po­ru­ču­je Pe­jak.
Uko­li­ko že­li­mo da se su­o­či­mo sa ovim pro­ble­mom, po­ru­ču­je Pe­jak, tre­ba nam ak­tiv­na po­li­ti­ka, a ne po­li­ti­ka ko­ja se kre­i­ra tek ka­da se ne­što lo­še de­si.
– U kraj­njem, ka­ko mo­ti­vi­sa­ti lju­de da ima­ju dje­cu ka­da ta dje­ca umi­ru u bol­ni­ca­ma zbog ne­struč­ne bri­ge o nji­ma – pi­ta Pe­jak.
M.S.


Lo­gič­na po­sle­di­ca

Di­rek­to­ri­ca Udru­že­nja Ro­di­te­lji Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić sma­tra da je ne­ga­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj u ve­ćem di­je­lu dr­ža­ve oče­ki­va­na i lo­gič­na po­sle­di­ca s ob­zi­rom na ne­po­sto­ja­nje po­dr­ške mla­di­ma ko­ji tre­ba da se ostva­re u ulo­zi ro­di­te­lja. Ona sma­tra da su i po­red to­ga što su ne­ki ser­vi­si una­pri­je­đe­ni, ključ­ne stva­ri za­po­sta­vlje­ne.
– Te­ško je mo­ti­vi­sa­ti že­nu da ra­đa ako zna da za­kon omo­gu­ća­va po­slo­dav­cu da joj da ot­kaz ka­da sa­zna da je trud­na. Dr­ža­va to­le­ri­še čak i ka­da se u jav­no­sti po­ja­ve in­for­ma­ci­je da po­slo­dav­ci na raz­go­vo­ri­ma za po­sao pi­ta­ju že­ne za brač­ni sta­tus i pla­no­ve za ra­đa­nje. To je ne­pri­hva­tlji­vo i to ni­je am­bi­jent u ko­jem se ohra­bru­ju mla­di da po­sta­nu ro­di­te­lji. Sva­ka­ko da tre­ba da se ra­đa vi­še dje­ce, ali ro­di­te­lji­ma tre­ba­ju i uslo­vi da tu dje­cu do­stoj­no i po­dig­nu – pru­ču­je Mi­ha­i­lo­vić.