Za­po­sle­ni u MANS-u pod­ni­je­će tu­žbu pro­tiv dr­ža­ve ra­di na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog kr­še­nja pra­va na pri­vat­nost, od­no­sno za­htje­va is­tra­žnih su­di­ja ko­je su u 2015. i 2016. od mo­bil­nih ope­ra­te­ra če­ti­ri pu­ta tra­ži­le da im za po­tre­be po­li­ci­je i tu­ži­la­štva do­sta­ve te­le­fon­ske li­stin­ge svih gra­đa­na ko­ji ko­ri­ste mo­bil­ne te­le­fo­ne, ali i po­dat­ke o lo­ka­ci­ja­ma sa ko­jih su te­le­fo­ni­ra­li.
Agen­ci­ja za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka utvr­di­la je da su su­di­je za is­tra­ge po­stu­pa­le ne­za­ko­ni­to ka­da su tra­ži­le da im mo­bil­ni ope­ra­te­ri pre­da­ju li­stin­ge svih te­le­fo­na gra­đa­na u Cr­noj Go­ri. Na­red­be is­tra­žnih su­di­ja pre­ma mo­bil­nim ope­ra­te­ri­ma sa­dr­že na­lo­ge za „pre­tre­sa­nje te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog sa­o­bra­ća­ja” za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re, od­no­sno za te­ri­to­ri­je op­šti­na, na­se­lja ili kon­kret­nih uli­ca i to za pe­ri­od od ne­ko­li­ko da­na do mje­sec. Kom­pa­ni­ja Te­le­nor je od Sa­vje­ta Agen­ci­je još 24. apri­la 2015. tra­ži­la mi­šlje­nje da li je u skla­du sa za­ko­nom da do­sta­ve tra­že­ne po­dat­ke.
Advo­kat MANS-a Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ka­zao je za „Dan” da je pro­šlo sko­ro go­di­nu da­na od ka­da je Agen­ci­ja za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka do­šla do sa­zna­nja da su su­di­je za is­tra­gu u pro­šloj go­di­ni vi­še pu­ta od mo­bil­nih ope­ra­te­ra tra­ži­le po­dat­ke o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nom sa­o­bra­ća­ju za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re ili za sve gra­đa­ne po­je­di­nih gra­do­va. On is­ti­če da umje­sto da se utvr­di od­go­vor­nost za ta­ko ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje i bru­tal­no kr­še­nje na­če­la sra­zmjer­no­sti na na­čin ko­jim su svi gra­đa­ni ne­za­ko­ni­to do­vo­đe­ni u ve­zu sa iz­vr­še­njem ne­kog kri­vič­nog dje­la, su­di­je za is­tra­gu su sa istom prak­som na­sta­vi­le i u 2016. go­di­ni, što je ta­ko­đe utvr­đe­no nad­zo­rom Agen­ci­je.
– Za to vri­je­me ni­ko od nad­le­žnih or­ga­na, a po­seb­no ni­je­dan od su­di­ja za is­tra­gu ko­ji je do­no­sio ove ne­za­ko­ni­te na­red­be ni­je oba­vi­je­stio bi­lo ko­je li­ce pro­tiv ko­ga ni­je po­kre­nut kri­vič­ni po­stu­pak, a o ko­me su pri­ku­plja­ni po­da­ci – is­ti­če Ra­du­lo­vić.
On pod­sje­ća da ovo ni­je pr­vi slu­čaj da nad­le­žni or­ga­ni bru­tal­no kr­še osnov­na ljud­ska pra­va gra­đa­na ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa kri­mi­na­lom i kri­mi­nal­ci­ma.
– Ra­ni­je je prav­no­sna­žnom pre­su­dom utvr­đe­no da su po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo ne­za­ko­ni­to go­di­na­ma nad­zi­ra­li in­te­r­net ko­mu­ni­ka­ci­ju za­po­sle­nih u NVO MANS. Ta­ko­đe, prav­no­sna­žnom pre­su­dom ra­ni­je je utvr­đe­no da je ni­šta­van spo­ra­zum ko­ji je po­li­ci­ja za­klju­či­la sa M:te­lom i po ko­me je ta­ko­đe ima­la neo­gra­ni­čen pri­stup po­da­ci­ma ko­ri­sni­ka uslo­ga mo­bil­ne te­le­fo­ni­je. Ta­ko­đe, od­lu­ka­ma Ustav­nog su­da utvr­đe­no je da su ne­u­stav­ne od­red­be Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku na osno­vu ko­jih je po­li­ci­ja go­di­na­ma pri­ku­plja­la iste po­dat­ke o gra­đa­ni­ma – pod­sje­ća Ra­du­lo­vić.
Sa dru­ge stra­ne, ka­ko na­vo­di, svje­do­ci smo da tu­ži­la­štvo i sud za­klju­ču­ju i odo­bra­va­ju kraj­nje sum­nji­ve na­god­be sa li­ci­ma ko­ja se do­vo­de u ve­zu sa ko­rup­ci­jom na vi­so­kom ni­vou i či­ja je imo­vi­na odav­no pre­šla vi­še­mi­li­on­sku vri­jed­nost za­hva­lju­ju­ći upra­vo ba­vlje­nju ko­rup­ci­jom i or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom.
– Za­to se sti­če uti­sak da se pra­vo­su­đe u Cr­noj Go­ri do­go­va­ra sa kri­mi­na­lci­ma na šte­tu dr­ža­ve i jav­nog in­te­re­sa i u in­te­re­su ak­te­ra ko­rup­ci­je, a da re­pre­si­ju ne­za­ko­ni­to spro­vo­di pre­ma gra­đa­ni­ma ko­ji se ne ba­ve kri­mi­na­lom. Zbog to­ga će za­po­sle­ni u MANS-u pod­ni­je­ti tu­žbu nad­le­žnom su­du ra­di na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog kr­še­nja pra­va na pri­vat­nost, po­seb­no zbog či­nje­ni­ce da se to pre­ma nji­ma de­ša­va u kon­ti­nu­i­te­tu. Isto­vre­me­no ape­lu­jem na nad­le­žne in­sti­tu­ci­je na naj­zad po­kre­nu i utvr­de kon­kret­nu od­go­vor­nost zbog ma­sov­nog kr­še­nja osnov­nih ljud­skih pra­va gra­đa­ni­ma ko­ji ne­ma­ju ve­ze sa kri­mi­na­lom. U de­mo­krat­skim i ci­vi­li­zo­va­nim dru­štvi­ma sud je ga­rant za­šti­te ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Na­ža­lost, u Cr­noj Go­ri su­di­je iz­da­ju ne­za­ko­ni­te na­red­be ko­ji­ma se ta pra­va i slo­bo­de kr­še, iako i la­i­ci zna­ju da je ne­za­ko­nit bi­lo ko­ji akt ko­jim sve gra­đa­ne dr­ža­ve ili jed­nog gra­da do­vo­di­te u ve­zi sa ne­kim kri­vič­nim dje­lom – is­ti­če Ra­du­lo­vić.
Agen­ci­ja je na­kon spro­ve­de­nih kon­tro­la usta­no­vi­la da je iz­u­zi­ma­nje za­dr­ža­nih po­da­ta­ka iz te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog sa­o­bra­ća­ja na osno­vu na­red­be su­di­je za is­tra­ge, a po za­htje­vu ko­ji se od­no­si na po­dat­ke za te­ri­to­ri­ju ci­je­le Cr­ne Go­re ili po­je­di­ne op­šti­ne, ne od­go­va­ra na­če­lu sra­zmjer­no­sti i svr­sis­hod­no­sti i su­prot­no je prav­nom po­ret­ku Cr­ne Go­re,  a sa­mim tim i ne­e­tič­ki i ne­za­ko­ni­to.
– Ovo po­seb­no iz raz­lo­ga jer za­dr­ža­ni po­da­ci na­ro­či­to omo­gu­ća­va­ju sa­zna­nje s ko­jom oso­bom je pret­plat­nik ili re­gi­stro­va­ni  ko­ri­snik ko­mu­ni­ci­rao i ko­jim sred­stvom, kao i utvr­đi­va­nje vre­me­na ko­mu­ni­ka­ci­je, te mje­sta s ko­jeg se ona od­vi­ja­la – na­vo­di se u pre­po­ru­ci, gdje se is­ti­če da ti po­da­ci mo­gu omo­gu­ći­ti do­no­še­nje vr­lo pre­ci­znih za­klju­ča­ka o pri­vat­nom ži­vo­tu oso­ba. 
M.S.


Su­do­vi umje­sto da šti­te, ugro­ža­va­ju gra­đa­ne

Ra­du­lo­vić is­ti­če da pre­ma sta­vo­vi­ma Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va ko­jih se mo­ra­ju pri­dr­ža­vi­ti cr­no­gor­ski su­do­vi, mi­je­ša­nje u pra­va gra­đa­na na pri­vat­nost Cr­ne Go­re mo­ra bi­ti neo­p­hod­no i mo­ra se is­po­što­va­ti na­če­lo sra­zmjer­no­sti.
– Ta­ko­đe, svi gra­đa­ni po na­če­lu vla­da­vi­ne za­ko­na ima­ju pra­vo na dje­lo­tvor­nu kon­tro­lu ko­ja bi mo­gla ogra­ni­či­ti mi­je­ša­nje u nji­ho­va pra­va na ono što je neo­p­hod­no u de­mo­krat­skom dru­štvu. Ni­je­dan od ovih uslo­va u kon­kret­nom slu­ča­ju ni­je is­pu­njen, već su se nad­le­žni or­ga­ni pro­iz­volj­no mi­je­ša­li u pra­va gra­đa­na ko­ji ni­je­su osum­nji­če­ni da su iz­vr­ši­li bi­lo ko­je ka­žnji­vo dje­lo, a pri to­me im ni­je obez­bi­je­đe­na ni­ka­kva kon­tro­la ko­ja bi mo­gla ogra­ni­či­ti mi­je­ša­nje u nji­ho­va pra­va. Ono što je po­seb­no pro­ble­ma­tič­no je­ste či­nje­ni­ca da su su­do­vi iz­da­va­li na­red­be na osno­vu ko­jih su kr­še­na osnov­na ljud­ska pra­va, umje­sto da bu­du ga­rant nji­ho­ve za­šti­te – is­ti­če Ra­du­lo­vić.