U od­su­stvu po­li­tič­kog di­ja­lo­ga, Ustav­ni sud če­sto dje­lu­je kao fil­ter kroz ko­ji se po­li­tič­ki kon­flik­ti pre­vo­de u ustav­no-prav­ne spo­ro­ve, a po­vre­me­no smo, u skla­du s od­lu­ka­ma, bi­li pro­gla­ša­va­ni „kriv­ci­ma“ od stra­ne po­zi­ci­je ili opo­zi­ci­je, sa­op­šti­la je pred­sjed­ni­ca tog su­da De­san­ka Lo­pi­čić. Ona je u in­ter­vjuu za „Dan“ sa­op­šti­la da je Ustav­ni sud u pro­šloj go­di­ni usvo­jio 2,73 od­sto pod­ni­je­tih ustav­nih žal­bi, do­da­ju­ći da su u po­sled­nje dvi­je go­di­ne efi­ka­snost u od­lu­či­va­nju po­bolj­ša­li za 90 od­sto.
● Skup­šti­na je Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je pro­pi­sa­la „dr­žav­ne pen­zi­je“ za pred­sjed­ni­ke skup­šti­na, vla­da i dr­ža­ve, ko­jim su pr­o­pi­sa­ni uslo­vi za od­la­zak u pen­zi­ju naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra mi­mo svih uslo­va. Ustav­ni sud je ne­dav­no po­kre­nuo po­stu­pak ocje­ne tih od­re­da­ba. Me­đu­tim, slič­ne od­red­be u dru­gom za­ko­nu po­ni­šti­li ste 2010. go­di­ne. Ka­ko gle­da­te na či­nje­ni­cu da za­ko­no­da­vac iz­no­va do­no­si ne­u­stav­ne pro­pi­se? Da li po­sto­ji ne­ki ustav­ni me­ha­ni­zam ko­jim bi se ta­kva prak­sa mo­gla za­u­sta­vi­ti u bu­duć­no­sti?
– Kao što ste i pri­mi­je­ti­li, po­stu­pak je po­kre­nut u pred­me­tu ko­ji za­i­sta ima slič­no­sti sa od­red­ba­ma ko­je su po­ni­šte­ne 2010. go­di­ne. Na­ža­lost, ne mo­gu de­talj­ni­je go­vo­ri­ti na ovu te­mu zbog to­ga to­ga što je po­stu­pak ocje­ne ustav­no­sti tih od­re­da­ba za­ko­na još u to­ku, po­seb­no ne u smi­slu pre­ju­di­ci­ra­nja nji­ho­ve ne­u­stav­no­sti. Ipak, na­čel­no go­vo­re­ći, ne po­sto­ji „za­bra­na“, od­no­sno za­kon­ski me­ha­ni­zam na osno­vu ko­je­ga Ustav­ni sud mo­že „za­u­sta­vi­ti“ do­no­še­nje ne­u­stav­nih pro­pi­sa. Sva­ka­ko, ovu po­ja­vu mo­že­mo po­sma­tra­ti u okvi­ru po­li­tič­ke opor­tu­no­sti pa, ako ho­će­te, i de­mo­krat­skog ka­pa­ci­te­ta za­ko­no­dav­ca.
● Ko­li­ko je Ustav­ni sud u to­ku 2016. go­di­ne pri­mio ustav­nih žal­bi i da li bi­lje­ži­te pad ili rast bro­ja pri­mlje­nih pred­me­ta u od­no­su na go­di­nu la­ni? Pre­ma do­sa­da­šnjoj prak­si, u ko­li­ko slu­ča­je­va su ustav­ne žal­be bi­le oprav­da­ne?
– Za­ključ­no sa 23. de­cem­brom, pred Ustav­nim su­dom Cr­ne Go­re iz­ja­vlje­ne su 843 ustav­ne žal­be. Ovaj broj je ma­nji od bro­ja ustav­nih žal­bi ko­je su pod­ni­je­te u 2015. go­di­ni, ka­da je za­bi­lje­že­no 1.109 pod­ni­je­tih žal­bi. U 2016. go­di­ni, Ustav­ni sud je od­lu­či­vao po­vo­dom 1.024 žal­be i usvo­jio njih 28, od­no­sno 2,73 od­sto. Od­bi­je­ne su 734 žal­be, od­no­sno 71,74 od­sto, dok je od­ba­če­no njih 258, od­no­sno 25,21 od­sto. Ko­nač­no, ob­u­sta­vlje­na su če­ti­ri po­stup­ka po ustav­nim žal­ba­ma, od­no­sno 0,39 od­sto.
● S ob­zi­rom na ve­li­ki broj pred­me­ta ko­ji do­bi­je­te, da li su Ustav­nom su­du po­treb­ni ja­či ka­pa­ci­te­ti, od­no­sno ve­ći broj su­di­ja? Ko­ji su to pro­ble­mi ko­ji su bi­li naj­i­zra­že­ni­ji u to­ku 2016. go­di­ne, sa ko­ji­ma ste se su­sre­ta­li u svom ra­du?
– Na­rav­no da bi nam do­brodo­šao ve­ći broj su­di­ja, vje­ro­vat­no ne po­sto­ji pred­sjed­nik ili pred­sjed­ni­ca su­da ko­ji bi vam dao dru­ga­či­ji od­go­vor. Ovo po­seb­no zbog obi­ma i slo­že­no­sti za­da­ta­ka ko­je kroz svo­jih de­vet nad­le­žno­sti oba­vlja Ustav­ni sud. Na­rav­no, ogra­ni­če­ni ka­pa­ci­te­ti ni­je­su, ni­ti smi­ju uti­ca­ti na efi­ka­sno od­lu­či­va­nje. Na­pro­tiv, ima­ju­ći u vi­du pri­liv pred­me­ta, ni­je te­ško za­klju­či­ti da Ustav­ni sud sa tre­nut­nim ka­pa­ci­te­ti­ma po­sti­že efi­ka­snost u od­lu­či­va­nju. Ta­ko smo sa­mo u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne u po­sled­nje dvi­je go­di­ne efi­ka­snost u od­lu­či­va­nju po­bolj­ša­li na pre­ko 90 od­sto. Ako se uzme u ob­zir da su u pi­ta­nju pred­me­ti raz­li­či­te prav­ne slo­že­no­sti, on­da ocje­na o efi­ka­sno­sti do­dat­no do­bi­ja na zna­ča­ju. Na kra­ju, na­po­mi­njem i da Ustav­ni sud ne za­o­sta­je u po­gle­du ažur­no­sti za ustav­nim su­do­vi­ma u re­gi­o­nu i ši­re, što je po­tvr­đe­no i na po­sled­njoj re­gi­o­nal­noj kon­fe­ren­ci­ji ko­ju smo odr­ža­li pro­šle ne­dje­lje. Pod­sje­ti­ću da Ustav­ni sud vr­lo če­sto u od­su­stvu po­li­tič­kog di­ja­lo­ga, dje­lu­je kao fil­ter kroz ko­ji se po­li­tič­ki kon­flik­ti pre­vo­de u ustav­no-prav­ne spo­ro­ve. Iako ni­je­smo bje­ža­li od svo­je ulo­ge da po­stu­pa­mo kao je­di­ni or­gan ko­jem je do­zvolj­no da po­li­tič­ku vo­lju pod­vo­di pod pra­vo u skla­du s Usta­vom, i to u sva­kom kon­kret­nom pred­me­tu, na­po­mi­njem da ni­je­smo uvi­jek ima­li jed­no­stav­ne za­dat­ke pred so­bom. Po­vre­me­no smo, u skla­du s od­lu­ka­ma, bi­li pro­gla­ša­va­ni, uslov­no go­vo­re­ći „kri­vi­ci­ma“, od stra­ne po­zi­ci­je ili opo­zi­ci­je. Ipak, vje­ru­jem da smo na­še za­dat­ke oba­vlja­li ustav­no, za­ko­ni­to, i pro­fe­si­o­nal­no.
● Da li je Ustav­ni sud raz­ma­trao ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti svog pra­vil­ni­ka? Iz po­je­di­nih NVO je is­ti­ca­no da je pra­vil­nik ne­u­sta­van, te da su nji­me su­di­je da­le se­bi ovla­šće­nja ko­ja im po Usta­vu ne pri­pa­da­ju. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Ra­zu­mi­jem da je ovo pi­ta­nje mo­ti­vi­sa­no po­ve­ća­nom pa­žnjom jav­no­sti za ovu te­mu, ipak, na­ža­lost, mo­ram vas us­kra­ti­ti za kon­kret­ni­ji od­go­vor, ima­ju­ći u vi­du da je ovo pred­met ko­ji je u ra­du. Jav­nost će, i u ovom kao i u dru­gim, bla­go­vre­me­no bi­ti oba­vi­je­šte­na o is­ho­du od­lu­či­va­nja u ovom pred­me­tu.
● Ustav­nom su­du je do­sta­vlje­na ini­ci­ja­ti­va i zbog slu­ča­ja no­vi­na­ra Tu­fi­ka Sof­ti­ća. Ka­da će se ta ini­ci­ja­ti­va na­ći na dnev­nom re­du su­da?
– Po­me­nu­ta ustav­na žal­ba je do­sta­vlje­na Ustav­nom su­du 12. ja­nu­a­ra 2016. go­di­ne. Pod­sje­ća­mo da je rok za od­lu­či­va­nje po ustav­nim žal­ba­ma, pa i po ovoj, 18 mje­se­ci od da­na po­kre­ta­nja po­stup­ka pred Ustav­nim su­dom. Oče­ku­jem da će Ustav­ni sud i po ustav­noj žal­bi ko­ju na­vo­di­te od­lu­či­ti u za­ko­nom pro­pi­sa­nom ro­ku.
A.OSTO­JIĆ

Ni­je­su po­stu­pa­li po
svo­jim ini­ci­ja­ti­va­ma

● Ko­li­ko po­stu­pa­ka pro­vje­re ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pro­pi­sa je Ustav­ni sud po­kre­nuo po svo­joj ini­ci­ja­ti­vi u 2016. go­di­ni? U ko­li­ko slu­ča­je­va je utvr­đe­na ne­u­stav­nost tih pro­pi­sa?
– Na slič­nu te­mu smo raz­go­va­ra­li po­čet­kom pro­šle go­di­ne, i to ovla­šće­nje Ustav­ni sud ni­je ko­ri­stio to­kom 2016. U ve­zi sa tim, po­na­vljam da u stro­go prav­nom smi­slu, ne bi se mo­glo pri­hva­ti­ti ovla­šće­nje Ustav­nog su­da da sa­mo­stal­no po­kre­će po­stu­pak nor­ma­tiv­ne kon­tro­le. Ne­ko­li­ko raz­lo­ga za­slu­žu­ju da bu­du po­me­nu­ti: pre­ju­di­ci­ra se ko­nač­na od­lu­ka i pro­tiv­no je prav­nom na­če­lu da ne­ma su­đe­nja bez tu­žbe, od­no­sno pra­vi­lu da ni­ko ne mo­že bi­ti su­di­ja u svo­joj stva­ri. Kao što zna­te, po­kre­ta­nje ex of­fi­cio po­stu­pa­ka u ustav­noj sud­skoj prak­si evrop­skih dr­ža­va je ve­o­ma ri­je­dak iz­u­ze­tak ko­ji se mo­že na­ći u upo­red­nom ustav­nom pra­vu. Ta­ko­đe, ex of­fi­cio po­kre­ta­nje po­stup­ka no­si sa so­bom ri­zik ve­li­ke kon­cen­tra­ci­je mo­ći u po­sje­du Ustav­nog su­da ko­ji je u po­zi­ci­ji da „bi­ra“ za­ko­ne i dru­ge pro­pi­se ko­je će pod­vrg­nu­ti ustav­noj kon­tro­li. U ovom kon­tek­stu tre­ba ima­ti u vi­du da je ulo­ga Ustav­nog su­da upra­vo da osi­gu­ra da vr­še­nje naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja bu­de u skla­du sa ustav­nim prin­ci­pom po­dje­le vla­sti.