Par­la­men­ta­r­ni iz­bo­ri u ok­to­bru pro­šle go­di­ne učvr­sti­li su vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju ko­ju pred­vo­di Mi­lo Đu­ka­no­vić, a to­kom iz­bor­nog da­na ne­za­vi­sni po­sma­tra­či pri­ja­vi­li su na de­se­ti­ne ne­re­gu­lar­no­sti na bi­rač­kim mje­sti­ma, upo­zo­re­no je u naj­no­vi­jem iz­vje­šta­ju me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel o Cr­noj Go­ri. Iz­vje­štaj je zva­nič­no ob­ja­vljen ju­če.
Ka­ko je na­ve­de­no u tom do­ku­men­tu, Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel uka­zu­je da su u ja­nu­a­ru i ju­nu pro­šle go­di­ne u Cr­nu Go­ru pre­se­lje­na dva biv­ša za­tvo­re­ni­ka iz ame­rič­kog lo­go­ra Gvan­ta­na­mo bej na Ku­bi. Ta­ko­đe, na­vo­di se da je u sep­tem­bru Vla­da pot­pi­sa­la do­dat­ni pro­to­kol uz kon­ven­ci­ju Sa­vje­ta Evro­pe o pre­ven­ci­ji te­ro­ri­zma, što, ka­ko se ocje­nju­je, tre­ba da do­pri­no­si bor­bi pro­tiv „stra­nih te­ro­ri­stič­kih bo­ra­ca”.
U do­ku­men­tu se pod­sje­ća da su u ma­ju pro­šle go­di­ne dvi­je LGTB or­ga­ni­za­ci­je pod­ni­je­le žal­bu Uprav­nom su­du pro­tiv Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va zbog to­ga što im ni­je uspje­lo ga­ran­to­va­ti pra­vo na mir­no oku­plja­nje. Na­vo­di se da je MUP do­zvo­lio po­li­cij­skim vla­sti­ma da za­bra­ne pa­ra­du po­no­sa u Nik­ši­ću, dru­gom naj­ve­ćem gra­du, tri pu­ta uza­stop­no. Na­ve­de­no je da je ini­ci­jal­nu žal­bu od­bio pr­vo MUP, a da su Uprav­ni i Vr­hov­ni sud po­tom od­bi­li žal­be, pa su se ove or­ga­ni­za­ci­je okre­nu­le Ustav­nom su­du i pod­ni­je­le su i ustav­nu žal­bu.
Što se ti­če pi­ta­nja pri­nud­nih ne­sta­na­ka, u iz­vje­šta­ju Am­ne­sti in­ter­ne­še­ne­la se is­ti­če da vla­sti ni­je­su po­stu­pa­le po pre­po­ru­ka­ma Ko­mi­te­ta Uje­di­nje­nih na­ci­ja o pri­sil­nom ne­stan­ku i da uklju­če pri­sil­ni ne­sta­nak kao odvo­je­no kri­vič­no dje­lo u Kri­vič­ni za­ko­nik.
– Vla­sti ni­su uspje­le da obez­bi­je­de pri­stup prav­di i re­pe­ra­ci­ji za žr­tve. Do­dat­no, Cr­na Go­ra ni­je obez­bi­je­di­la ni da se kon­ti­nu­i­ra­na pri­ro­da pri­sil­nog ne­stan­ka pre­po­zna u si­ste­mu kri­vič­nog za­ko­na. Sud­bi­na i lo­ka­ci­ja 61 oso­be ko­je se i da­lje vo­de kao ne­sta­le na­kon kon­fl­ika­ta iz­me­đu 1991. i 1999. go­di­ne ni­je­su is­pi­ti­va­ne – uka­zu­je se u iz­vje­šta­ju.
Pod­sje­ti­mo, pri­sil­ni ne­sta­nak opi­su­je prak­sa ko­jom se ne­ka oso­ba taj­no kid­na­pu­je i pri­tva­ra od dr­ža­ve ili ne­ke sa njom di­rekt­no ili in­di­rekt­no po­ve­za­ne or­ga­ni­za­ci­je, a na­kon če­ga vla­sti od­bi­ja­ju pru­ži­ti bi­lo ka­kve in­for­ma­ci­je o nje­noj sud­bi­ni i ti­me sa se­be na­sto­je ski­nu­ti od­go­vor­nost za da­lju sud­bi­nu ote­te oso­be.
Am­ne­sti in­ter­ne­še­nal se osvr­nuo i na pi­ta­nje slo­bo­de iz­ra­ža­va­nje, gdje na­vo­di da no­vi­na­ri i da­lje do­bi­ja­ju pri­jet­nje, a da je imo­vi­na me­di­ja bi­la na me­ti van­dal­skih na­pa­da.
– MUP je u ju­nu na­ja­vio da će amand­ma­ni­ma na Kri­vič­ni za­ko­nik po­ku­ša­ti da ri­je­še pre­o­vla­da­va­ju­ći pro­blem ne­ka­žnji­vo­sti na­pa­da na no­vi­na­re. Do kra­ja pro­šle go­di­ne, na­cr­ti amand­ma­na ni­su pre­da­ti. Su­đe­nje Jo­vu Mar­ti­no­vi­ću, is­tra­ži­vač­kom no­vi­na­ru ko­ji je u pri­tvo­ru od ok­to­bra 2015. go­di­ne, po­če­lo je kra­jem ok­to­bra 2016. – na­vo­di se u do­ku­men­tu Am­ne­sti in­ter­ne­še­ne­la.
Is­ti­če se da je Mar­ti­no­vić bio op­tu­žen da je dio kri­mi­nal­ne mre­že ko­ju je is­tra­ži­vao.
– Gru­pe za za­šti­tu ljud­skih pra­va i no­vi­nar­ske aso­ci­ja­ci­je su iz­ra­zi­le za­bri­nu­tost zbog mo­guć­no­sti da je op­tu­žni­ca mo­ti­vi­sa­na nje­go­vim is­tra­ži­vač­kim ra­dom – pi­še u iz­vje­šta­ju.
U di­je­lu o iz­bje­gli­ca­ma i in­ter­no ra­se­lje­nim li­ci­ma, na­vo­di se da pre­ko 1.600 iz­bje­gli­ca, ko­je su oti­šle u Cr­nu Go­ru na­kon kon­fli­ka­ta u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, i da­lje ne­ma odr­ži­vo ri­je­šen sta­tus.
– Ži­ve u uslo­vi­ma is­pod stan­dar­da u kam­po­vi­ma bez pri­stu­pa sve­o­bu­hvat­nim pro­gra­mi­ma in­te­gra­ci­je – za­klju­ču­je se u iz­vje­šta­ju Am­ne­sti in­ter­ne­še­ne­la. M.V.


Pro­ble­mi zbog dr­ža­vljan­stva i za­po­šlja­va­nja

Ka­ko se uka­zu­je u iz­vje­šta­ju Am­ne­sti in­ter­ne­še­ne­la, iz­bje­gli­ce, ve­ći­na njih Ro­mi iz Sr­bi­je/Ko­so­va, ni­je­su do­bi­li ade­kvat­nu po­dr­šku ka­ko bi za­vri­je­di­li for­mal­ni sta­tus me­đu­na­rod­ne za­šti­te, dr­ža­vljan­stvo ili traj­na pre­bi­va­li­šna pra­va.
– To ih spre­ča­va da do­bi­ju pri­stup osnov­nim uslu­ga­ma, kao što su zdrav­stve­na nje­ga i pri­li­ke za za­po­šlja­va­nje – is­ti­če se u iz­vje­šta­ju.