U Cr­noj Go­ri u po­sled­njih se­dam go­di­na re­gi­stro­va­no je 27 si­lo­va­nja, i oko 30 po­ku­ša­ja tog kri­vič­nog dje­la. U iz­vje­šta­ji­ma o ra­du Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va od 2010. do 2016. go­di­ne na­vo­di se da se go­di­šnje re­gi­stru­je pro­sječ­no pet si­lo­va­nja, ko­li­ko ih je bi­lo 2010, 2014. i 2015, a naj­ma­nje ih je bi­lo la­ni i to dva.
U iz­vje­šta­ju MUP-a za pro­šlu go­di­nu pi­še da su re­gi­stro­va­na 22 kri­vič­na dje­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de, što je za 15 od­sto ma­nje u od­no­su na go­di­nu ra­ni­je.
– Re­gi­stro­va­no je 11 kri­vič­nih dje­la ne­do­zvo­lje­ne pol­ne rad­nje, dva po­sre­do­va­nja u vr­še­nju pro­sti­tu­ci­je, dva si­lo­va­nja, tri si­lo­va­nja u po­ku­ša­ju, jed­na ob­lju­ba nad ne­moć­nim li­cem, jed­na ob­lju­ba dje­te­ta i dva pri­ka­zi­va­nja por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la dje­ci i pro­iz­vod­nja i po­sje­do­va­nje dječ­je por­no­gra­fi­je – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju MUP-a.
U tom re­so­ru ka­žu da su ri­je­ši­li 21 kri­vič­no dje­lo pro­tiv pol­ne slo­bo­de.
– Kri­vič­na dje­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de pro­ce­su­i­ra­na su nad­le­žnim dr­žav­nim tu­ži­la­štvi­ma pod­no­še­njem 22 kri­vič­ne pri­ja­ve, ko­ji­ma su ob­u­hva­će­na 24 li­ca – pre­ci­zi­ra­ju u mi­ni­star­stvu.
Cr­no­gor­sko za­ko­no­dav­stvo za si­lo­va­nje pro­pi­su­je mak­si­mal­nu ka­znu od 15 go­di­na za­tvo­ra, ali još ni­je za­bi­lje­žen slu­čaj da je ta sank­ci­ja ikom iz­re­če­na. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma, pro­sječ­na ka­zna ko­ja se iz­ri­če za kri­vič­no dje­lo si­lo­va­nje je tri go­di­ne, što je, pre­ma ocje­ni struč­nja­ka, ma­lo jer žr­tve bi­va­ju obi­lje­že­ne za ci­je­li ži­vot. Mi­ni­mal­na ka­zna za ovo dje­lo je go­di­na za­tvo­ra.
Kri­mi­na­li­sti­čar Ve­li­mir Ra­ko­če­vić sma­tra da je cr­no­gor­ska ka­zne­na po­li­ti­ka za si­lo­va­nje ne­a­de­kvat­na i ne­kon­zi­stent­na, te da ne mo­že da ostva­ri svoj osnov­ni cilj, a to je pre­ven­ci­ja. On is­ti­če da se usled bla­ge ka­zne­ne po­li­ti­ke si­lo­va­te­lji ne de­mo­ra­li­šu da po­či­ne to gnu­sno kri­vič­no dje­lo.
Ra­ko­če­vić po­seb­no upo­zo­ra­va na tam­nu broj­ku ka­da je u pi­ta­nju kri­vič­no dje­lo si­lo­va­nje.
– Na jed­no pri­ja­vlje­no si­lo­va­nje uvi­jek ide 10, pa i do 15 ne­pri­ja­vlje­nih. Kod nas je zbog ne­kih tra­di­ci­o­nal­nih nor­mi to po­seb­no pro­ble­ma­tič­no jer se žr­tva ne po­sma­tra kao žr­tva, ne­go se na nju ne­ka­da gle­da kao da je ne­što skri­vi­la. Za­to žr­tve če­sto ću­te o si­lo­va­nju, ka­ko zbog vik­ti­mi­za­ci­je, ta­ko i zbog lo­še ka­zne­ne po­li­ti­ke za si­lo­va­te­lje i sra­mo­te, jer je dru­štvo sklo­no tom čud­nom fe­no­me­nu da okri­vi žr­tvu – ka­zao je u iz­ja­vi za „Dan” Ra­ko­če­vić.
Ra­ko­če­vić upo­zo­ra­va da su upra­vo ten­den­ci­je dru­štva da okri­vi žr­tvu raz­log što ima­mo ma­lo slu­ča­je­va pri­ja­vlji­va­nja si­lo­va­nja, a ona se če­šće de­ša­va­ju.
U Cen­tru za žen­ska pra­va sma­tra­ju da ak­tu­el­na sta­ti­sti­ka ne od­ra­ža­va re­al­no sta­nje, jer se sek­su­al­no na­si­lje i da­lje ri­jet­ko pri­ja­vlju­je zbog na­či­na na ko­ji ga sre­di­na, pa i sa­me in­sti­tu­ci­je tre­ti­ra­ju.
– Naj­vi­še pri­ja­va za sek­su­al­no na­si­lje, uklju­ču­ju­ći i si­lo­va­nje, bi­lje­že one ze­mlje ko­je ima­ju raz­vi­je­ne ser­vi­se po­dr­ške, spe­ci­ja­li­zo­va­ne zdrav­stve­ne slu­žbe, kri­zne cen­tre... Cr­na Go­ra ne­ma ni­šta od to­ga, iako nas Kon­ven­ci­ja Sa­vje­ta Evro­pe pro­tiv na­si­lja nad že­na­ma i na­si­lja u po­ro­di­ci oba­ve­zu­je da obez­bi­je­di­mo sve neo­p­hod­ne ser­vi­se za žr­tve na­si­lja. Po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja ne­po­što­va­nje pri­vat­no­sti žr­ta­va, o če­mu svje­do­če broj­ni pri­mje­ri ko­je smo pra­ti­li kroz me­di­je. Vi­di­te na­pi­se o ne­dav­nim tra­gič­nim do­ga­đa­ji­ma – iako su dvi­je žr­tve iz­gu­bi­le ži­vo­te, por­ta­li su pre­pu­ni ko­men­ta­ra na ra­čun žr­ta­va, a o to­me ni­ko ne vo­di ra­ču­na – ka­žu u Cen­tru.
Di­rek­to­ri­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će Lji­lja­na Ra­i­če­vić sma­tra da su ka­zne za si­lo­va­te­lje previše bla­ge.
– Ka­zna za si­lo­va­te­lja od ne­ko­li­ko mje­se­ci ili go­di­na ni­šta je u od­no­su na to, a žr­tva ima tra­u­me za ci­je­li ži­vot – is­ti­če ona.
Upo­zo­ri­la je da se si­lo­va­nja de­ša­va­ju i u bra­ku, te da žr­tve to i ne pri­ja­vlju­ju jer ni­je­su svje­sne da su si­lo­va­ne.
– To je vr­sta na­si­lja ko­ja se i ne pri­ja­vlju­je i o ko­joj se ne pri­ča zbog sra­mo­te – is­ta­kla je Ra­i­če­vi­će­va.
M.S.


To­le­rant­ni­ji pre­ma po­či­ni­o­ci­ma

U Cen­tru za žen­ska pra­va ka­žu da se u Cr­noj Go­ri i da­lje mje­ri da li je žr­tva „do­pri­ni­je­la” na­si­lju, u njen is­kaz i mo­ti­ve se sum­nja, a pod lu­pom su njen mo­ral i po­na­ša­nje.
–Ta­ko žr­tva, a ne na­si­lje ko­je je pre­ži­vje­la, po­sta­je cen­tar in­te­re­so­va­nja in­sti­tu­ci­ja, ali i jav­no­sti, zbog ne­e­tič­nog pi­sa­nja me­di­ja. Pri­tom se kom­ple­tan pra­vo­sud­ni si­stem osla­nja na njen is­kaz, pa nje­no even­tu­al­no od­u­sta­ja­nje če­sto zna­či i ob­u­sta­vlja­nje po­stup­ka, ili ve­o­ma bla­ge ka­zne za po­či­ni­o­ce. S dru­ge stra­ne, dru­štvo ima mno­go to­le­rant­ni­ji od­nos pre­ma po­či­ni­o­ci­ma, ne­ri­jet­ko ih sma­tra­ju­ći žr­tva­ma la­žnog pri­ja­vlji­va­nja, pro­vo­ka­ci­ja, osve­te i slič­no – do­da­ju u Cen­tru.