Od svih za­po­sle­nih u bi­ro­i­ma ra­da zah­ti­je­va­ću da dje­lu­ju po pro­pi­sa­nim pro­ce­du­ra­ma pre­ma svim ko­ri­sni­ci­ma uslu­ga, bez ob­zi­ra na to ko­je su par­tij­ske, na­ci­o­nal­ne ili ne­ke dru­ge pri­pad­no­sti, po­ru­čio je di­rek­tor Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re (ZZZCG) Su­ljo Mu­sta­fić. On je u in­ter­vjuu za „Dan“ kon­sta­to­vao da je mo­gu­će da Za­vod ni­je do­volj­no pro­ak­tiv­no dje­lo­vao i uve­zao se sa po­slo­dav­ci­ma, na­gla­ša­va­ju­ći da se se­zon­sko za­po­šlja­va­nje ne ani­mi­ra u ovom pe­ri­o­du go­di­ne, ne­go mno­go ra­ni­je. Mu­sta­fić je is­ta­kao da su ZZZ po­treb­ne svje­že sna­ge.
●Na ko­ji na­čin pla­ni­ra­te da ri­je­ši­te pro­blem ne­za­po­sle­no­sti u Cr­noj Go­ri? Ko­je ka­te­go­ri­je ne­za­po­sle­nih će Vam bi­ti u fo­ku­su?
Tr­ži­šte ra­da Cr­ne Go­re ka­rak­te­ri­še ne­ko­li­ko iza­zo­va. Po­red ne­za­po­sle­no­sti vi­so­ko­ško­la­ca i mla­dih, struk­tur­na je ne­us­kla­đe­nost tr­ži­šta ra­da, re­gi­o­nal­na ne­us­kla­đe­nost, du­go­roč­na ne­za­po­sle­nost, za­po­šlja­va­nje stra­na­ca... Pre­ma svim iza­zo­vi­ma Za­vod se od­no­si kraj­nje od­go­vor­no i u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ma, pri­je sve­ga fi­nan­sij­skim, uti­če na nji­ho­vo ubla­ža­va­nje i rje­ša­va­nje.
Ne­za­po­sle­nost je kom­plek­san pro­blem i on pri­je sve­ga za­vi­si od obi­ma i di­na­mi­ke pri­vred­nih ak­tiv­no­sti, sa jed­ne, vr­ste za­ni­ma­nja, kva­li­te­ta zna­nja i vje­šti­na ko­je iz­la­ze iz pro­ce­sa obra­zo­va­nja, sa dru­ge stra­ne. Uskla­đe­nost ovih ak­tiv­no­sti naj­ve­ći je iza­zov za sva­ko dru­štvo. Za­vod re­a­li­zu­je mje­re ak­tiv­ne po­li­ti­ke za­po­šlja­va­nja usmje­re­ne na ak­tiv­no tra­že­nje za­po­sle­nja, raz­voj pred­u­zet­ni­štva, cje­lo­ži­vot­no uče­nje, obra­zo­va­nje od­ra­slih, za­po­šlja­va­nje te­že za­po­šlji­vih gru­pa gra­đa­na, pri­je sve­ga li­ca sa in­va­li­di­te­tom, Ro­ma, žr­ta­va na­si­lja, dje­ce bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja, sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja...
●Tr­ži­šte ra­da i sa­mim tim po­tra­žnja za po­slo­vi­ma naj­sla­bi­ji su na sje­ve­ru. Da li ste raz­mi­šlja­li o me­ha­ni­zmi­ma ko­ji bi do­ve­li do pro­mje­ne tog sta­nja?
Sje­ver će po­seb­no bi­ti u fo­ku­su, s ob­zi­rom na za­o­sta­ja­nje u re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju, si­ro­ma­štvo i od­liv sta­nov­ni­štva. Šan­su vi­di­mo u va­lo­ri­za­ci­ji zna­čaj­nih po­ten­ci­ja­la re­gi­je za po­ljo­pri­vre­du, dr­vo­pre­ra­du i raz­voj tu­ri­zma.
Pred­u­zet­ni­štvo, pri­vat­ni bi­znis je­su pri­li­ka da po­ve­ća­mo za­po­sle­nost u svim op­šti­na­ma, ne sa­mo na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Po­treb­na je si­ne­r­gi­ja či­ta­vog si­ste­ma, svih op­šti­na, Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje i dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ka­ko bi pru­ži­li što sna­žni­ju po­dr­šku mla­dim, vi­so­ko­škol­ci­ma, že­na­ma u ot­po­či­nja­nju sop­stve­nog bi­zni­sa. Za­jed­nič­ki će­mo na­stu­pa­ti sa In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nim fon­dom (IRF) na ani­ma­ci­ji kre­dit­nog otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta. Za­vod ima in­fra­struk­tu­ru po svim op­šti­na­ma za tu lo­gi­sti­ku, a kod IRF-a su po­volj­ne kre­dit­ne li­ni­je.
●Da li će­te pro­vje­ra­va­ti za­la­ga­nja i ka­pa­ci­te­te slu­žbi bi­roa ra­da u prav­cu sma­nje­nja ne­za­po­sle­no­sti? Gra­đa­ni se če­sto ža­le na pa­siv­nost za­po­sle­nih u bi­ro­i­ma ra­da na sje­ve­ru ka­da se ras­pi­tu­ju i tra­že in­for­ma­ci­je o za­po­sle­nju, po­seb­no za vri­je­me se­zo­ne. Da li ima­te na­čin da pro­vje­ri­te nji­ho­vu efi­ka­snost?
Dje­lat­nost Za­vo­da je kom­plek­sna i za­htjev­na. Kom­ple­tan si­stem mo­ra bi­ti do­stu­pan gra­đa­ni­ma. Ne bih go­vo­rio o pa­siv­no­sti slu­žbe­ni­ka, ali mo­ram na­gla­si­ti da su u pret­hod­nom pe­ri­o­du bi­li op­te­re­će­ni i, ne nji­ho­vom vo­ljom, uda­lje­ni od osnov­ne dje­lat­no­sti. Pri­mje­na ne­ko­li­ko za­ko­na na­met­nu­la im je rad­ne oba­ve­ze ko­je ni­je­su bi­le u ve­zi sa osnov­nom funk­ci­jom. Mi­slim na pe­ri­od iz­da­va­nja po­tvr­da za rad­ne do­zvo­le stran­ci­ma, po­tvr­da za na­dok­na­de maj­ka­ma, pro­vje­ru pre­o­sta­le rad­ne spo­sob­no­sti... Na­dam se da su te i slič­ne ak­tiv­no­sti iza nas i da je vri­je­me da se ba­vi­mo onim što nam je osnov­na funk­ci­ja – rad sa ne­za­po­sle­ni­ma.
In­ten­ziv­no će­mo ra­di­ti na po­ve­ća­nju kva­li­te­ta uslu­ga u svim bi­ro­i­ma ra­da Za­vo­da. Mi­slim da ima­mo ka­pa­ci­te­te i do­bre pret­po­stav­ke za rad. Na­rav­no, po­ja­ča­će­mo i ak­tiv­no­sti kon­tro­le i pra­će­nja svih rad­nih pro­ce­sa. Či­nje­ni­ca je da su nam po­treb­ne svje­že sna­ge.
●Ko­li­ko je gra­đa­na sa sje­ve­ra i iz cen­tral­ne re­gi­je za­po­sle­no za po­tre­be tu­ri­stič­ke se­zo­ne na pri­mor­ju? Već je pre­ma­še­na kvo­ta za za­po­šlja­va­nje stra­na­ca. Da li to zna­či da cr­no­gor­ski gra­đa­ni ne­će da ra­de ili da pod­ruč­ne je­di­ni­ce ZZZ ne ra­de svoj po­sao?
Gra­đa­ni sje­ve­ra ve­o­ma su za­in­te­re­so­va­ni za se­zon­ske po­slo­ve. I ove go­di­ne Za­vod pla­ni­ra da po­sre­du­je za oko 10.000 ne­za­po­sle­nih za rad u se­zo­ni. Do sa­da je an­ga­žo­va­no 5.649 li­ca iz evi­den­ci­je Za­vo­da, što je pri­bli­žno ni­vou za­po­šlja­va­nja iz pro­šle go­di­ne. Naj­broj­ni­je za­po­šlja­va­nje je iz pri­mor­skih op­šti­na, njih 2.946, ali je ono iz­ra­že­no i kod ne­za­po­sle­nih iz sje­ver­nog (1.414 li­ca) i cen­tral­nog re­gi­o­na (1.271 li­ca). Naj­ve­ći broj se­zo­na­ca je an­ga­žo­van u obla­sti ugo­sti­telj­stva, na mje­sti­ma ko­no­ba­ra, ku­va­ra, po­moć­nih ko­no­ba­ra, po­moć­nih ku­va­ra, so­ba­ri­ca, hi­gi­je­ni­čar­ki, pe­ra­či­ca su­đa...
Po­slo­dav­ci tra­že pre­te­žno žen­sku rad­nu sna­gu. Me­đu­tim, i ove go­di­ne ne­što je sla­bi­je in­te­re­so­va­nje žen­ske rad­ne sna­ge sa sje­ve­ra i iz cen­tral­nog re­gi­o­na dr­ža­ve za rad u se­zo­ni. Že­ne, ohra­bre­ne ne­kim za­kon­skim rje­še­nji­ma, sma­tra­ju da im se vi­še is­pla­ti da ostva­ru­ju če­ka­nje na na­šim bi­ro­i­ma ra­da. S dru­ge stra­ne, iako po­slo­dav­ci is­ka­zu­ju ma­nje in­te­re­so­va­nje za mu­škom rad­nom sna­gom, ima­mo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje ove cilj­ne gru­pe za rad u se­zo­ni. Ipak, nji­ma se nu­de ne­ke dru­ge vr­ste po­slo­va, kao što su: rad­nik na pla­ži, na par­kin­gu, či­sta­či jav­nih po­vr­ši­na, lift boj, ali u znat­no ma­njem obi­mu. Mo­gu­će i da Za­vod ni­je do­volj­no pro­ak­tiv­no dje­lo­vao i uve­zao se sa po­slo­dav­ci­ma. Se­zon­sko za­po­šlja­va­nje ne ani­mi­ra se u ovom pe­ri­o­du go­di­ne, ne­go mno­go ra­ni­je.
●U Cr­noj Go­ri se go­di­na­ma pri­ča o par­tij­skom za­po­šlja­va­nju i ulo­zi ko­ju je ZZZ do­sad imao u to­me. Da li će­te i na ko­ji na­čin vra­ti­ti po­vje­re­nje gra­đa­na i cje­lo­kup­ne jav­no­sti u tu in­sti­tu­ci­ju i da spri­je­či­te ta­kvu ulo­gu Za­vo­da za vri­je­me Va­šeg man­da­ta?
Za­vod ni­je in­sti­tu­ci­ja ko­ja za­po­šlja­va, već po­sre­du­je u za­po­šlja­va­nju, po­ve­zu­je tra­ži­o­ce po­sla i po­slo­dav­ce ko­ji nu­de rad­na mje­sta. Su­ve­re­no pra­vo po­slo­dav­ca je da bi­ra svo­je za­po­sle­ne i tu ne­ma pro­sto­ra za mi­je­ša­nje Za­vo­da. Ta­ko­đe, po­sao ove in­sti­tu­ci­je je­ste da ra­di na uskla­đi­va­nju po­nu­de i tra­žnje na tr­ži­štu ra­da. Ulo­ga Za­vo­da je da po­ve­že zna­ča­jan broj part­ne­ra: po­slo­dav­ce, ne­za­po­sle­ne, or­ga­ni­za­to­re obra­zo­va­nja, lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je…
Za­vod spro­vo­di mje­re i pro­gram­ske ak­tiv­no­sti ko­ji­ma pod­sti­če za­po­šlji­vost. Ina­če, Za­vod je dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja, jav­ni ser­vis do­stu­pan svim gra­đa­ni­ma bez ob­zi­ra na to ko­je su par­tij­ske, na­ci­o­nal­ne ili ne­ke dru­ge pri­pad­no­sti. Od slu­žbe­ni­ka po pod­ruč­nim je­di­ni­ca­ma i bi­ro­i­ma ra­da zah­ti­je­va­ću da dje­lu­ju na isti na­čin, po pro­pi­sa­nim pro­ce­du­ra­ma, pre­ma svim ko­ri­sni­ci­ma na­ših uslu­ga. Na­rav­no, Za­vod ne mo­že bi­ti sam se­bi svr­ha, već je ser­vis gra­đa­ni­ma. Ta­ko­đe, zah­ti­je­va­ću do­bru ko­mu­ni­ka­ci­ju sa gra­đa­ni­ma, lo­kal­nim upra­va­ma i po­slo­dav­ci­ma, a sve u ko­rist ne­za­po­sle­nih li­ca.
A.OSTO­JIĆ


Za obra­zo­va­nje ne­za­po­sle­nih 300.000

●S ob­zi­rom na to da na evi­den­ci­ji ZZZ po­sto­ji ve­li­ki broj gra­đa­na za či­jim struč­nim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma ne po­sto­ji po­tra­žnja na tr­ži­štu, da li će­te omo­gu­ći­ti pre­kva­li­fi­ka­ci­ju za ona za­ni­ma­nja za ko­ji­ma po­sto­ji po­tre­ba?
Ra­di po­ve­ća­nja za­po­šlji­vo­sti ne­za­po­sle­nih li­ca, pri­je sve­ga u dje­lat­no­sti­ma sa po­ve­će­nom tra­žnjom, Za­vod re­a­li­zu­je pro­gra­me obra­zo­va­nja za sti­ca­nje struč­ne kva­li­fi­ka­ci­je, kao i pro­gra­me za sti­ca­nje ključ­nih vje­šti­na po­treb­nih za oba­vlja­nje po­slo­va od­re­đe­nih za­ni­ma­nja. Ras­po­lo­ži­va sred­stva za re­a­li­za­ci­ju ovih pro­gra­ma za te­ku­ću go­di­nu iz­no­se 300.000 eura, či­me je pla­ni­ra­no fi­nan­si­ra­nje pro­gra­ma za naj­ma­nje 300 ne­za­po­sle­nih li­ca.
Uče­sni­ci pro­gra­ma ste­ći će struč­ne kva­li­fi­ka­ci­je, shod­no po­tre­ba­ma tr­ži­šta ra­da i na taj na­čin po­ve­ća­ti za­po­šlji­vost, pri­je sve­ga u tu­ri­zmu i ugo­sti­telj­stvu, uslu­žnim dje­lat­no­sti­ma, gra­đe­vi­nar­stvu, kao i u dru­gim dje­lat­no­sti­ma se­zon­skog ka­rak­te­ra.
Ra­di sti­mu­li­sa­nja za­po­šlja­va­nja ne­za­po­sle­nih li­ca iz evi­den­ci­je Za­vo­da, kao i sti­mu­li­sa­nja po­slo­da­va­ca da, kroz sa­rad­nju sa Za­vo­dom, obez­bi­je­de po­treb­ne rad­ni­ke, u to­ku je re­a­li­za­ci­ja dva pro­gra­ma – ospo­so­blja­va­nje za sa­mo­sta­lan rad i za rad kod po­slo­dav­ca. Ras­po­lo­ži­va sred­stva za nji­ho­vo spro­vo­đe­nje iz­no­se 300.553 eura. Ovim sred­stvi­ma pla­ni­ra se sti­mu­li­sa­nje za­po­šlja­va­nja za 194 ne­za­po­sle­na li­ca. Usko­ro po­či­nje re­a­li­za­ci­ja pro­gra­ma „Stop si­voj eko­no­mi­ji”, u ko­ji će bi­ti uklju­če­no 145 vi­so­ko­ško­la­ca, mla­đih od 30 go­di­na.